30 godina nakon Černobiljske katastrofe meštani i dalje jedu radioaktivnu hranu

Skoro trideset godina nakon eksplozije i topljenja reaktora u Černobiljskoj nukearnoj elektrani, stanovnici kontaminiranog područja oko mesta katastrofe su i dalje izloženi opasno visokim nivoima radijacije, pogotovo u hrani koju jedu.

Istraživači koji se bave kontaminacijom lokalno proizvedene hrane i šumskih proizvoda u Ukrajini i Rusiji su otkrili da su nivoi radioaktivnih izotopa znatno viši od dozvoljene granice za ljudsku konzumaciju, u nekim slučajevima i do 16 puta. Ovi nalazi su se našli u Grinpisovom izveštaju koji je objavljen u sredu.

"Ovakve katastrofe traju ne samo decenijama ili vekovima, već možda i milenijumima", rekao je Šon-Patrik Stensil, analitičar u Grinpisu i koautor izveštaja. " I dalje beležimo nivoe kontaminacije koji su znatno viši od dozvoljenih vrednosti."

Prilikom katastrofe u Černobilju, 26. aprila 1986, oslobođena je 200 puta veća radioaktivnost u odnosu na onu prilikom eksplozija Hirošima i Nagasaki atomskih bombi, navodi se u podacima Svetske zdravstvene organizacije.

Istraživači su posebno upozorili na nuklearni izotop cezijum-137 koji biljke lako apsorbuju. Visoki nivoi izotopa su pronađeni u mleku, divljim pečurkama, bobicama i mesu.

Od pedeset uzoraka sakupljenih iz Rivne regiona, 200km od Černobilja, "svi su sadržali cezijum-137 u većim količinama od dozvoljenog za konzumiranje kod odraslih ljudi u Ukrajini, ujedno i znatno većem od dozvoljene granice za decu", prenose lokalni mediji.

Uzorci tla prikupljeni sa polja u Kijevskom region oko 50km od Černobilja, imali su nivoe radioaktivnih izotopa koji su, u nekim slučajevima, bili više nego dupo veći od ograničenja za ljudsku konzumaciju.

Osušene pečurke, koje su iz lokalnih šuma Rivne regiona skupljale i skladištile lokalne porodice imale su nivoe cezijuma-137 preko 16 puta veće od dozvoljenog.

Cezijum-137 ima vreme poluraspada od 30 godina, a tek nakon nekoliko vekova će doći do nivoa koji ne predstavlja rizik za ljude. Izlaganje izotopima, posebno varenjem može povećati opasnost od raka, upozorava američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti.

"Ovi izotopi kruže kroz ekosistem na načine koje nismo ni zamišljali", objasnio je Stensil. "Ako živite blizu šume, to je deo vašeg života. Ove zajednice će neprekidno morati da se dekontaminiraju."

Šumski požari takđe predstavljaju rizik od rekontaminacije jer se tokom njih u atmosferu otpuštaju radioaktivne čestice iz drveća. U izveštaju se navodi da je od 1993.- 2013. u Černobiljskoj zoni izbilo preko 1.100 požara.

Ukrajinska ekonomska situacija je običnim građanima otežala da izbegnu kontaminiranu hranu. Državna ekonomija se u 2015. smanjila za 12 posto, kako prenosi Svetska banka. Proruski pokreti na istoku zemlje su dodatno stanjili državne resurse.Mnogi post-Černobiljski programi za merenje nivoa radioaktivnog zagađenja su prekinuti iz finansijskih razloga.

"Dugoročno ispitivanje hrane puno košta", kaže Stensil. "Zato su mnoga ova pitanja politička".

Hiljade dece, čak i one rođene trideset godina nakon Černobilja na dnevnom nivou piju radioaktivno mleko.

"Imamo mleko i sami pečemo hleb – koji jeste radioaktivan", kaže Halina Čmulevič, samohrana majka dvoje dece. Ona živi 200km od Černobilja i kaže da su ograničene mogućnosti za jelo nekontaminirane hrane. "Narvno da me ovo brine, ali šta mogu da radim? Moja majka je dobila rak odmah nakon Černobilja i umrla je. "

Pojava tiroidnog raka kod ukrajinske dece izložene radijaciji nakon Černobilja je bila 9.7 puta veća od onih koji nisu bili izloženi. Radnici koji su obavljali čišćenje Černobilja su češće obolevali od leukemije i raka dojke, navodi se u izveštaju.

Uspostavljanje uzročne veze između određenih događaja i povišenih slučaja raka je teško. Ljudi su stalno izloženi prirodnim izvorima radijacije iz hrane, vazduha i sunca, između ostalog. Međutim, izveštaj Svetske zdravstvene organizacije navodi da je povećan broj tiroidnog raka kod dece iz kontaminiranih područja Ukrajine, Belorusije i Rusije "uzrokovan visokim nivoom radioaktivnih jodina oslobođenih iz Černobiljskog reaktora prvih dana nakon nesreće. "

Istraživači priznaju da i dalje ne znaju kakav uticaj će velike nuklearne nesreće imati u budućnosti."Obavljamo eksperimente dve velike nesreće da bi saznali kako se radioizotopi kreću kroz životnu sredinu tokom vremena.", objasnio je Stensil, misleći na Černobilj i Fukušima incident koji se u Japanu dogodio 2011. "Naučili smo da će proći generacije pre nego što radioizotopi ponovo postanu stabilni. Tokom svog tog vremena će preživeli koji žive u ovom region biti pod rizikom."

Izveštaj preporučuje da bi jednostavne i praktične mere mogle da smanje unošenje kontaminirane hrane. Dopremanje stočne hrane iz regiona koji nisu zagađeni je jedna. Ali izveštaj se takođe zalaže i za drastičnije mere poput potpunog ikadanja upotrebe nuklearne enerije kao i vladinih kompenzacija preživelima.

"Posledice ovih katastrofa su nepovratne, kako iz prirodne, tako i socijalne perspektive", kaže Stensil. "Imamo načine da zamenimo nukealrnu energiju. Trebalo bi da ih iskoristimo."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu