​Bačen talenat, straćena mladost: Poučna priča o Niklasu Bendtneru

O malo kom fudbaleru su mišljenja bila toliko podeljena kao o mladom Niklasu Bendtneru. Visok, suvonjav, i mršav kao grana, bio je predvodnik novog talasa dece Arsena Vengera. U vreme nemilosrdne štednje, Bendtner je nuđen kao rešenje za Arsenalove probleme u napadu. Neki navijači su bili spremni da u ovo poveruju, dok su se drugi sprdali sa tom idejom. Sam Bendtner je svakako verovao u sopstveni hajp – poznata je njegova izjava za „Dejli Mejl" u kom sebe ubraja u jednog od najboljih napadača na svetu.

To je bio 2010. godine. Danas, šest godina kasnije, Bendtnerova karijera je u sasvim drugoj fazi. Pošto je izgubio mesto u špicu napada Arsenala, otišao je na pozajmicu prvo u Sanderlend a zatim u Juventus, i nije se proslavio, kao ni u Bundesligi sa Volfsburgom za koji je nešto kasnije potpisao. Nedavno se Bendtner ponovo obreo u Engleskoj, jer ga je sasvim neočekivano kupio Notingem Forest. Poprilično se srozao, od emiratske elite do sredine tabele u nižem rangu takmičenja. Sa druge strane, za Notingem će bar imati priliku da postigne pokoji gol.

Očigledan problem sa Bendtnerom tokom prethodnih par sezona bio je manjak golova, iako igra na poziciji centarfora. Zabio ih je osam u trideset utakmica koliko je odigrao za Sanderlend 2011/12 sezone, a zatim čitavih nula u Torinu. Jeste bio povređen te sezone, ali ipak je nastupio jedanaest puta za Juve – igrao je za šampionski tim, a nekako je uspeo da ne postigne nijedan gol. Tokom dve sezone koliko je proveo u Nemačkoj, odigrao je 47 utakmica i postigao skromnih 9 golova.

Manje primetna od neefikasnosti je Bendtnerova druga, ozbiljnija mana. Dok se loša forma i manjak samopouzdanja mogu ispraviti, hronična nedisciplina je ipak nešto drugo. Dok je igrao za Sanderlend, bio je uhapšen pod sumnjom da je vandalizovao parkirane automobile, iako optužnica na kraju nije bila podignuta. U Juventusu su mu zamerali zbog značajnog viška kilograma. Neposredno pre nego što je napustio Arsenal, pretio je taksisti u Kopenhagenu; ovaj je tvrdio da je Bendtner otkopčao šlic pantalona i trljao se o vrata njegovog vozila. U Volfsburgu je zabeležio čitav niz opomena i kazni, da bi ga klub udaljio sa treninga a zatim i raskinuo ugovor sa njim.

Dakle, šta se to desilo sa Bendtnerom? Dok druga liga širi svoje grane, on je jedva nešto više od navijačke pošalice, inspiracija za hiljade internet komedijaša sklonih zastarelim referencama. U Arsenalu je na neki čudan način kultna figura; neki navijači ga zovu „Lord Bendtner" zbog neopisive egocentričnosti koju je ispoljavao. Pominje se u istom dahu sa likovima kao što su Emanuel Ebue, Žervinjo, i Emanuel „Denč" Frimpong – svi su oni ostali zapamćeni više kao izvori zabave za ljubitelje sporta nego kao fudbaleri. Za nekog ko pokušava da oformi profesionalnu karijeru, to nije dobar znak.

U vreme kad se Bendtner probijao u prvi tim Arsenala, igrao je za klub koji se ubedljivo najviše oslanjao na mlade igrače. Imao je savršene uslove, praktično neograničen broj prilika da dokaže svoj kvalitet i sagradi reputaciju. Jedno vreme je čak delovalo kao da će uspeti – lako se zaboravlja da je dao neke fenomenalne golove. Glavom posle kornera čim je ušao protiv Totenhema, još uvek najbrži gol jedne rezerve u Premijer ligi. Onaj šut iz daljine protiv Blekburna sezonu kasnije. Het-trik protiv Porta u Ligi šampiona. Sve te golove je postigao pre svog 21. rođendana, pa je s pravom smatran za velikog talenta.

Bendtnerov problem je bilo preveliko izlaganje javnosti u dresu Arsenala. Praktično ceo tim se oslanjao na nezrele mlade ljude kojima je silom prilika nametnut status velikih zvezda. Bilo je tek nekoliko starijih igrača – Sesk Fabregas se već ubrajao među veterane – od kojih Bendtner nije mogao ni na jednog od njih da se ugleda; nije se našao niko ko bi ga snagom volje usmerio u pravom pravcu. Kao i brojni drugi večiti talenti Arsenalove škole, bio je prepušten samom sebi i uskoro odlutao nekim pogrešnim putem.

Bendtner jeste mnogo obećavao, iako je umeo da izluđuje navijače svojim promašajima. Ipak, kao što dokazuje citat o „najboljem napadaču na svetu", bio je previše samouveren, čak arogantan, jer nije imao pored sebe nekog ko bi mu ego sveo na razumnu meru. Prethodne generacije imale su pored sebe legende kluba kao uzore, dok je Bendtner imao samo Vilijama Galasa i grupicu mladića približno njegovih godina. Zalutao je jer ga niko nije vodio za ruku. Arsen Venger je ubrzo izgubio strpljenje za igrača koga je sve teže kontrolisao, što na terenu što van njega.

Koliko je Bendtner poučan primer za mlade fudbalere, toliko je i za trenere i za klubove. Na njemu se jasno vidi koliko lako umišljenost može da pokopa karijeru, kao i koliko se lako mladi talenti izgube pod pritiskom ako ne mogu da se oslone na iskustvo veterana. Prerano guranje mladih igrača na teren stvar kod njih utisak da su izuzetno važni, što im zauvek narušava disciplinu. Tanka je linija između samouverenosti i arogancije. Ono prvo je potreban uslov za svaku veliku karijeru; ono drugo vodi samo u pozajmice nižerazrednim klubovima i na kraju tužno potonuće u jedan Notingem Forest.

@W_F_Magee