Beograd, Zagreb i Sarajevo pod sprejom berlinskog grafitaša Beroma

Fascinacija arhitekturom, betonom i estetikom post-komunističkih gradova sve češće se može videti u radovima mladih umetnika evropskih (naročito zapadnih) zemalja. Beograd je, često groteskna, tačka topljenja istoka i zapada, tradicije i tranzicije, mesto gde je istovremeno i sve i ništa moguće. Njegova egzotika dolazi iz njegove neodoljive sirovosti, haotičnosti i surovih kontrasta blistavih hotela i bede propalih industrijskih zona.

Upravo takav kakav je, u svom sivilu i sjaju, Beograd je raj za grafite.

Betonska prostranstva blokova, napuštene zgrade i raštrkani nedovršeni objekti godinama predstavljaju platno lokalnih street art umetnika, ali i stranaca. Neki do njih čak i namenski putuju kroz zemlje istočne Evrope, kako bi bojama u spreju ostavili svoj trag. Instagramova explore sekcija otkrila mi je jednog od njih.

Iza alijasa Berom (Berome) stoji dvadesetšestogodišnji umetnik iz Luksemburga, sa trenutnom adresom u Berlinu. Pored crtanja grafita, bavi se crtanjem, fotografijom i drugim disciplinama. Ima sjajan '365 projekat' jednostavnih ilustracija omota singlova iz različitih muzičkih žanrova koje postavlja na Instagram, kao i zabavnu seriju 'nonsens' video klipova od 10 sekundi, koje snima kada putuje negde. Producirao je i fanzin o putovanjima pod imenom 'Gimmer' gde spaja svoje strasti prema grafitima i fotografiji.

Berom je posetio Beograd, Sarajevo i Zagreb poslednje nedelje jula i za sobom ostavio velike, živopisne crteže, tagove i brze ulične 'bombe'.

- Ideja je došla od prijatelja koji je želeo da idemo na mali "spray-cation" po Balkanu. Lično, Beograd me je oduvao prve noći kada smo stigli na mračnu autobusku stanicu. Izbeglice svuda. Znao sam za ove haotične prizore samo iz vesti. Sa druge, umetničke tačke gledišta, bilo mi je jasno da ovaj grad ima bitnije probleme za rešavanje od par crtača grafita - Berom za VICE Srbija počinje priču o svojoj maloj balkanskoj turneji.

- Sutradan smo išli u mali obilazak i naišli da poprilično dobre (očigleno zapadno-evropske) stilove grafita na zidovima grada. Kako smo zalazili dublje u predgrađa, uticaj lokalnih Ultrasa upao mi je u oko. Veliki brzi crteži na soliterima slave ljubav prema svom fudbalskom klubu (pretpostavljam da je to pisalo na njima). Beograd, dakle, nije nepoznato platno na mapi sveta. Ogromne količine napuštenih mesta u i na periferijama grada čine ovaj grad savršenim igralištem. Deo kod glavne autobuske stanice? Lak pristup i vrhunska lokacija! - oduševljen je, vidno.

Tokom posete Beogradu, Berom je upoznao francuskog crtača koji je u to vreme imao izložbu u umetničkom prostoru Kvaka 22, i pružio mu dobar uvid u napuštene prostore i moguće lokacije za šaranje.

- Te večeri na izložbi bilo je još nekoliko lokalnih crtača starijeg kova (što sam pretpostavio zbog njihovog crtačkog stila i ponašanja), tako da nisu bili za neku spontanu akciju, već su i dalje u nekom svom paranoičnom divljem-old school-grafiti-duvačkom životnom stilu. To je bio jedini kontakt koji sam imao sa lokalnim umetnicima, mada neki od njih nisu aktivni godinu ili više unazad, tako da je to bilo je samo brzo upoznavanje - kaže on.

Lokacija na kojoj su Berom i njegov prijatelj crtali bila je stara fabrika papira, 'lako' pristupačna i prostrana, i pre svega - bez čuvara.

- Mogli smo da provedemo nedelje crtajući i istražujući Beograd. Glavni problem oko nadzora u Srbiji bio je to nepoznavanje jezika, što može da dovede do komplikovanih situacija ukoliko čuvar prostora ne razume da tvoja namera nije da ukradeš ili uništiš… stvari - objašnjava.

Pored velike slike u napuštej fabrici, uradio je i ulične 'bombe' odmah preko puta Kvake 22 i blizu autobuske stanice. Na ulici najčešće crta 'BOIS', prevedeno sa francuskog - drvo.

- Drvo je čvrst, glup materijal, ali je njegova raznovrstnost beskrajna. Kao što su i grafiti. Na portugalskom znači 'horde'. Duga priča je da sam nekada pisao reč 'BOYS' pogrešno. Ko zna. Pored toga trenutno sam usmeren na to da usavršim svoj alfabet, kontrolu nad konzervom spreja i da izbegnem klasični stil (koji nikada nisam voleo) i da idem više ka apstrakciji - kaže Berome, ali ipak dodaje da će se i to možda promeniti u budućnosti.

Pored Beograda, posetio je Zagreb i Sarajevo. Iako se lično ne bih složila, Berome kaže da je njemu delovalo da Zagreb ima razvijeniju grafiti scenu, u poređenju sa Srbijom i Bosnom. Koliko je raznovrsna i plodna beogradska grafiti scena, saznaćemo u nekoj posebnoj priči.

- Chez je jako talentovan umetnik, a iako nisam stigao da ga upoznam uživo, pomogao mi je dajući par informacija oko lokacija za crtanje. Naša kaučsurferka se takođe zanimala za ovo polje, pa nam je dala nekoliko saveta. Rotor je najpoznatija 'galerija slavnih' u Zagrebu. Tramvajske šine prolaze tačno kroz sredinu, a okružuje ga autoput. Pored ovoga, nismo naišli na mnogo napuštenih zgrada, i oslikali smo drugi rad na maloj zgradi, koja pripada Univerzitetu u Zagrebu. Grafiti duž železničkih šina, kao i u samom gradu su dobrim delom radovi stranih crtača (DEFS-crew, Sonic…), pa deluje da je ovo neka vrsta internog hotspota - prenosi utiske Berome.

Sarajevo je, kaže, ostavilo utisak da su skoro sve grafite tamo (barem oni na ulicama), nacrtali zapadno-evropski crtači koju su prošli tuda dok su putovali Interrail-om.

- [Lokalna] Grafiti scena u Sarajevu je gotovo nepostojeća? Grad je prepun tragova i potpisa koje su ostavili strani crtači i ekipe. Bilo je nekoliko legalnih mesta za crtanje, pa smo odlučili da zauzmemo jedan zid, lociran u malom parku (bio je obeležen na legal-walls.com). Drugi dan smo otišli do nacionalnog stadiona (gde je navodno 2014. održan Graffiti Jam?) i crtali preko jednog bezveznjikavog tagovanog zida. Ovo je, pretpostavljam, kao bilo 'ilegalno', ali nas niko nije cimao dok smo crtali. Jedino mesto za kupovinu sprejeva je jedna mala skejt radnja u centru grada, ali kada smo stigli bili su maltene bez sprejeva. Druga opcija za nabavku je graševinska pijaca, ali su sprejevi koje prodaju jeftini i ne baš najbolji. Vrednost cene je tačna (smeh). Stari olimpijski objekti na brdu su odlična lokacija za crtanje, koju nismo iskoristili - kaže on.

Čuvena 1UP grafiti ekipa iz Berlina je jako rano imala uticaj na Beroma i njegovu nameru da se bavi street art-om. Sa druge strane, kaže da se zbog raznovrsnosti u stilovima u kombinaciji sa brzim uličnim crtanjem, izuzetno divi i francuskoj 'APL' ekipi, a tu su i Topsprayers, JCBC, brazilski crtač Stile, Scred iz Pariza, kao i još mnogi drugi koje treba pomenuti kao uticaje i inspiraciju.

Ovaj mladi umetnik kaže da je još uvek novajlija u grafiti svetu, a prvu konzervu spreja otvorio je 2012. godine. Tada se 'zarazio' i kad god putuje nastoji da ostavi svoj trag. Crtanje grafita za Beroma je, kako kaže, više sportski, strastveni izazov, nego neko ozbiljno bustovanje ega ili "gangsterska" posla, kako to deluje u umovima drugih ljudi.

- Generalno volim da se bavim grafitima kao vrstom sporta, zbog naleta adrenalina dok crtam ilegalno. Takođe i da, kad crtam legalno, usavršim svoje veštine koristeći alat koji nije olovka, kao i neku drugačiju površinu i razmeru - priča on.

Nakon svog malog balkanskog "spray-cation"-a, Berom kaže bi voleo da se vrati u Beograd i da je srpska prestonica na njega ostavila utisak Berlina ranih devedesetih. Iako to vreme, naravno, nikada nije iskusio. Kako god bilo, Beograd će sasvim sigurno nastaviti da bude inspiracija za mnoge umetnike sa svih strana sveta. A ako na ulicama vidite nove BOIS tagove i crteže - znaćete da je Berome opet u gradu.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu