Bitka za Njujork: lova, korporacije i fudbal

Jednog hladnog novembarskog jutra, više od sto ljudi stajalo je u redu kako bi podržali fudbalsku ekipu koja još nije ni zaigrala. Navijači su bili odeveni u svetlo plavo, opremljeni narandžastim šalovima koji su nosili logo The Third Rail, grupe od oko 1,200 pristalica koja je podržavala tim koji je postojao samo na papiru. Čekali su na hladnoći kako bi ušli na Terminal 5, mesto u kome su prethodne večeri nastupali Fitz & The Tantrums.

U jednom trenutku, 32-godišnji španski napadač David Vilja obukao je dres. Ovo je očigledno bio razlog zbog koga su svi putovali čak do zapadne strane Menhetna. Njujork siti fudbal klab (NYCFC), fudbalska saradnja između vlasnika Mančester sitija i Njujork Jenkisa koja će postati dvadeseti klub MLS-a kada počne da igra u martu, bio je spreman da predstavi javnosti svoje dresove. Osvaja č svetskog prvenstva Vilja, prvi čovek koji je potpisao za ovaj tim spreman da zaradi šest miliona dolara svake od naredne tri godine, učestvova će u predstavljanju. Ali pre svega toga, gomila je morala da uđe unutra, nadajući se da počinje budućnost fudbala u ovom gradu.

Uz izvinjenje Sijetlu, Portlandu i Kanzas Sitiju, duša američkog fudbala je u Njujorku. Koreni ovog sporta vode do obližnjih mesta, kada su univerziteti Prinston i Ratgers (Rutgers) odigrali prvi zvanični meč po savremenim pravilima, godine 1876. Američki fudbalski savez postaje prvo sportsko rukovodeće telo 1884 (i druga sportska liga u državi, odmah posle Nacionalne bejzbol Lige). Pojačan talasima imigranata koji su dolazili sa svih strana sveta, fudbal ostaje popularan u Njujorku, gde ga hiljade igraju u zvaničnim rekreativnim ligama svake sedmice. Svakog vikenda možete pronaći strastvene grupe navijača koji bodre evropske timove, od Arsenala u Hajberi pabu do Vest Hemovih Njujorških 'Čekićara' u Smitfild Holu.

Ono što, međutim, Njujork nema jeste neki dominantni klub. Ne postoji objedinjuća sila. Ipak, to bi u bliskoj budućnosti moglo da se promeni. Pojavljivanje NYCFC-a i ekipe koja obećava, kao i stadiona svetske klase u Njujorku, ubrzaće ovaj do sada spor proces. Dobro finansirani početak je spreman da parira njujorškim Red bulsima, koji su 19 godina u nastajanju i mogu da se pohvale prelepim stadionom vrednim 200 miliona dolara, u neposrednoj blizini Harisona u Nju Džersiju ali nisu doživeli nivo uspeha koji su Red Bul ili liga očekivali. Isto važi i za Njujork Kosmos, reprodukciju slavnog kluba koji je doveo Pelea i 77,000 fanova na stadion Džajantsa i zatim nestao na tri decenije, kada se vratio kao drugoligaš Fudbalske lige Severne Amerike (NASL).

To je bitka između tri ekipe sa tri različite ideje kako steći publiku i uticaj, i upravljačka bitka između Emirejtsa, Etihada i Red Bula, tri ogromne multinacionalne korporacije koje bacaju oko na rastuće fudbalsko tržiste u SAD-u. To je borba koju svaka od ovih organizacija veruje da mo že da dobije. (Pobedniku idu ogromne sume novca.) No, što je još važnije, bitka će sama po sebi dovesti do uzdizanja fudbala u SAD-u, pošto su i MLS i NASL očajnički u potrazi za uspešnom, održivom ekipom u najvećem gradu države. Bez toga, prelepa igra će ostati proterana na manje domaće lige. Ulog je veliki i za klub i za zemlju. Međutim, u gradskom području koje devet drugih većih profesionalnih klubova nazivaju kućom, čak i da ne spominjemo obožavane timove iz Evrope čije se utakmice na nedeljnom nivou prenose na televiziji i skoro neograničen broj ostale ponude zabave, može li neki fudbalski klub zaista preovladati u bici za fudbalsko srce Njujorka, i dati sportu potrebnu podršku?

Mark de Granpre se vodi marketinške operacije za Red Bulse i izgleda prikladno, ne na loš način: odeća po meri sa blagim evropskim šmekom, priča opušteno i samouvereno poput pravog veštog trgovca. De Granpre je radio za klub od 1999. do 2008. godine, nakon čega je otišao na marketinške pozicije za Ajmeks i Kajnd, da bi se u maju vratio u Red Bul. Klub je oborio rekord po broju prodatih karata u sezoni 2014. i na dobrom je putu da 2015. postigne još bolji uspeh, rekao mi je De Granpre u svojoj kancelariji u Red Bul Areni.

Red Bulsi su igrali u oktobru sa Toronto FC-om, a pobeda bi učvrstila za sada nestabilnu poziciju kluba u plejofu. De Granpre je pozitivan po tom pitanju. "Mi smo pružili veliki napor da se usredsredimo na događaje na terenu i postaramo se da se izdvojimo od ostalih. Naš stadion je fudbalski stadion", kaže, suptilno podsećajući da NYCFC, kao ni Kosmos ne mogu da se pohvale stadionima koji su isključivo namenjeni ovom sportu. "Dosta radimo na ponovnom povezivanju sa zajednicom i našim fanovima, jer verujem da smo napravili nekoliko grešaka u prethodnih šest godina, ali planiramo da ih ispravimo."

Dok generalni menadžer pripoveda priču o uspehu, istorija Red Bulsa govori suprotno. Klub je bio jedan od prvih u MLS-u, sa originalnim imenom MetroStars i igrao kakav-takav fudbal pred oko 15,000 navijača po utakmici na ogromnom stadionu Džajantsa. Red Bul je kupio klub 2006, naljutivši mnoge navijače promenom imena i obeležja, pokušavajući da odvoje klub od njegove istorije. Broj gledalaca je pao na 12,229 po utakmici 2009, ali već otvaranjem Red Bul Arene 2010. i dovođenjem francuske legende Tijerija Anrija, život se vraća u klub. Ipak, neuspeh na terenu se nastavlja. Uprkos tome što su došli do plejofa 14 puta u svojih prvih 18 sezona, Red Bulsi su tek dva puta prošli četvrtfinale.

Predstojeći dolazak NYCFC-a, međutim, čini se da je promenio fokus Red Bulsa. De Granpre govori o prihvatanju prošlosti, o prilici da ispriča priču ovog kluba: ne samo u prethodnim godinama, već celu istoriju kluba koji je bio deo fudbalske istorije Njujorka preko dve decenije. To je priča podupreta vremenom i istorijom, ona koja stavlja Red Bulse u kontrast sa novim rivalom, koje je lako opisati kao novopečeni klub sa neograničenom količinom novca, ali malo šarma. Ako ste zaista fudbalski fan u Njujorku, ova verzija priče glasi treba da budete naklonjeni Red Bulsima zbog njihove istorije.

Tim Hol, dugo godina član kluba Empajer Suporters, grupe navijača koja postoji još od 1995, vidI promenu stava čelnika kluba kada je reč o prošlosti. "Čini mi se da su shvatili da veliki broj fanova peva MetroStarsima, tako naziva klub, nosi obeležja MetroStarsa, ali nas takođe čeka i dvadeseta godišnjica lige. Ne možete biti deo te godišnjice ako ste formirani 2006," kaže u telefonskom razgovoru u pauzi grupnog tradicionalnog pijuckanja sangrije i "sani dilajt" miksa u El Pastor baru u Njuarku. "Došli su do zaključka da Metro nije greh. Nije vulgarna reč. Po mom mišljenju, bolje ikad nego nikad. To je kapitalizam. Kada bi stavili dresove MetroStars-a u prodaju sutra, sutra bi se i prodali. Tačka", kaže.

Red Bulsi znaju da njihov stadion može da pravi glavnu razliku dok NYCFC ne osigura svoj prostor, te da tako imaju priliku da osvoje simpatije većeg broja navijača. Preko 19,000 navijača po utakmici dolazilo je na Red Bul Arenu tokom kampanje 2014. godine, podeljeno 65-35odsto na fanove sa područja Nju Džersija i Njujorka. To je odnos za koji De Granpre tvrdi da će biti i u budućnosti. Neće prepustiti Njujork, ali znaju da je tržište veće od samo pet njujorških naselja.

Red Bulsi su 2013. godine uložili novac u ogromnu marketinšku kampanju u gradu, sa reklamama i bilbordima na ulazima svih tunela sa sloganom "Bitka za Njujork". U 2014. se to nije dogodilo. De Granpre kaže da će u predstojećoj godini postojati u nekom obliku – uzimajući u obzir da se klub usmerava na osnovnu kampanju za koju tvrdi da se procenjuje da će privući 45,000 dece u urbanom delu Njujorka u 2015. godini – ali se Anri neće vratiti nakon što su Red Bulsi izgubili u finalu Istočne konferencije i 2014. najbolji strelac bio Bredli Rajt-Filips, koji je poljuljao ugled velike francuske zvezde.

De Granpre poriče glasine da je tim na prodaju, navodeći da su predstavili petogodišnji plan vlasniku kompanije Ditrihu Matešicu u Austriji i da ga "nikada nije video tako uzbuđenog i posvećenog nekom cilju". Ipak, njujorški Red bulsi ostaju samo jedan od 150 poseda Red Bula širom sveta i kompanija je videla kako zarada opada. Uprkos sve te priče o stabilnosti, sportski direktor Endi Roksburg odlazi na kraju sezone.

To je proces koji je morao da se ubrza zbog povećane konkurencije. Dva sata nakon završetka mog razgovora sa De Granpreom, engleski fudbaler Rajt-Filips postigao je prvi pogodak na utakmici. Na tribinama su se pojavili transparenti sa simbolima MetroStarsa.

Njujork Kosmos takođe ima bogatu i interesantnu istoriju, mada iz drugih razloga. Kasnih sedamdesetih godina prošlog veka tim je koristio uspešnu kampanju i doveo je međunarodne superstarove poput Pelea, italijanskog napadača Đorđija Činglije i defanzivca Zapadne Nemačke Franca Bekenbauera i tako preovladao Njujorkom na nekoliko sjajnih godina. Igrači su dominirali NASL-om, preko 46,000 navijača po utakmici okupljalo se na stadionu Džajantsa 1978. i 1979. kada su igrači izlazili sa filmskim zvezdama u Studio 54. Nakon nekog vremena, međutim, klub i liga su doživeli kolaps pod pritiskom ogromnih i neodrživih ugovora, ali je tim ostao u srcima fudbalskih fanova jedne generacije.

Drugo pojavljivanje Kosmosa dogodilo se između 2009. i 2012, da bi se konačno vratili na teren sa novim vlasnikom, avgusta 2013. Ekipa se pridružila NASL-u, ligi koja je nudila više fleksibilnosti, nakon pregovora sa MLS-om. (Različiti izvori nude različite informacije o tome ko je prvi odustao od pregovora, ali dovoljno je reći da se nikada nisu približili ostvarenju dogovora.) Predvođeni Markosom Senom, veteranom Španije sa Svetskog prvenstva 2006 i Evropskog prvenstva 2008, ekipa je osvojila ligaško finale ( Soccer Bowl) 2013. godine.

Kosmos pokušava da poštuje tradiciju svog imena tako što proglašava Pelea kao počasnog predsednika, ali ne ponavlja greške napravljene 1970-tih. To uglavnom znači održavanje niskih troškova – zvaničnici se naježe kada podsetim da klub ima platni spisak sa najvećim ciframa u pokušaju da izgradi brend iz temelja. U klupskoj kancelariji u širem centru grada u koju su se skoro preselili, glavni izvršni direktor Erik Stover govori o budućnosti ove ponovo rođene ekipe. "To je osnovni napor", navodi Stover koji je radio kao direktor Red Bulsa od 2008. do 2011. "Pogledajte stari Kosmos. Nije odmah bilo 70,000 navijača. Posećenost je bila mala na početku, čak i kada je Pele došao nije odmah skočila na 70,000."

Da bi se privukli navijači čak se sponzorišu lokalne mlade ekipe, poklanjaju se karte i još mnogo toga. Napredak je spor, a po nekima ga čak ni nema. Prepoznavanje imena pomaže da se navijači dovuku jednom, ali doživljaj na utakmicama ih neće naterati da se vrate. Kosmos igra na Long Ajlendu, na stadionu Džejms M. Šuart Hofstra univerziteta, gde su igrali i 1972/73, ali je posećenost opala sa 6,900 na 4,700 ljudi tokom prošle godine. I dok loši rezultati, prouzrokovani delom i povredama, ne pomažu, Kosmosu fali uzbuđenje koje su imali prve godine. "Očekivali smo – i napravili finansijski plan – za povećanje posećenosti u drugoj godini", priznaje Stover. "Moramo da pridobijemo više navijača koji žive u okolini stadiona."

Emirati, glavni sponzor tima, ostaje posvećen i vlasnici nisu očekivali da proces bude ni lak, ni kratak. Dug je put pred njima. "Gledao sam posećenost i gledanost preko TV-a i zabrinut sam", kaže Žerom de Bontin, član izvršnog odbora koji je radio sa Red Bulsima. "Brine me činjenica da oni nisu isplanirali te brojke. Letos nisu ni igrali na terenu. Da li je Kosmos tu da se te takmiči na duge staze? I šta će se desiti sa NASL-om?"

Novi stadion bi mogao da promeni sudbinu Kosmosa, dajući razlog ljudima da se vrate i zajedno idu ka cilju. Klub je poslao ponudu za lokaciju u Belmont parku, privatno finansiranih 400 miliona dolara, koji bi podrazumevao 200,000 kvadratnih metara prostora, uz devet restorana i druge pogodnosti. Dok je Stover uveren da će ovaj plan proći, to je njegov posao, ovaj predlog je u zapećku već više od godinu dana. Očekuju da uskoro čuju rezulate. Ipak, o tome se govori već mesecima, a sve i da stadion postane realnost – što je pod velikim znakom pitanja – da li bi iko došao da gleda drugoligaša čiji se tim sastoji od ostarelih evropskih zvezda i nekolicine igrača koji nisu dovoljno dobri za MLS?

Kosmos jeste jesenas dobio pojačanje potpisavši višegodišnji ugovor sa bivšom zvezdom reprezentacije Španije i Real Madrida, Raulom. Tridesetsedmogodišnji napadač će se pridružiti ekipi na proleće, ne samo kao igrač, već i kao tehnički savetnik na novootvorenoj akademiji mladih Njujork Kosmosa. On će preuzeti mesto direktora kada se penzioniše kao igrač, legenda koja pušta korene u drugoligaškoj ekipi u Njujorku.

Izvršni tim NYCFC-a odbio je zahtev za intervju, navodeći kao razlog da je klub još u nastajanju. Uzimajući u obzir njihove troškove, čudno je da su se tako izjasnili. Umesto velikog kluba koji troši više od bilo kog tima u MLS-u, oni žele da se predstave kao početnici koji tek treba da se probiju. Smatraju da je to dopadljivija priča od one koju ima Mančester siti, da je u NYCFC grupa preplaćenih tipova koji ne mogu da se probiju u engleskoj Premier ligi, pa igraju u Americi dokle mogu, ili samo da pokupe još neku platu pred penziju.

No, dobro. Ali činjenice su činjenice, a potencijalni navijači su ih itekako svesni. NYCFC je platio 100 miliona dolara da bi učestvovao u ligi i još milione da dovede Džejsona Kraisa, najuspešnijeg trenera u istoriji MLS-a. Imali su još jedan skupoceni ugovor dat bivšoj legendi nacionalnog tima SAD, Klaudiju Rejni, da bude tehnički direktor. Samo plate koje će primati David Vilja i Frenk Lampard su dovoljne da visina plata NYCFC-a bude u top pet u ligi, sezone 2015. Po svoj prilici, ni ogromni bilbordi na Tajms skveru koji najavljuju dolazak Španca nisu bili baš jeftini.

NYCFC je možda ekipa koja još nema sve potrebne igrače, ali oni ne dolaze tiho, bez obzira na to kakvu poruku klub želi da pošalje javnosti. "Čudno je pričati o timu koji bi mogao postati dominantan, a da nema uopšte igrača samo nekoliko meseci pred početak igranja, ali mogu da ih zamislim kako postaju dominantna ekipa (na teritoriji Njujorka)", navodi Majkl Luis iz Vašington posta.

Možda glavni razlog za ovaj stav, koji nema samo Luis, jeste to što će tim biti baziran u pet njujorških četvrti. Predstojeće godine, a i u budućnosti, oni će igrati na Jenki stadionu, veoma lošem mestu za fudbal. Potrebno je tri dana da se teren promeni sa onog za bejzbol u onaj za fudbal, ali je to barem mesto sa kojim su Njujorčani dobro upoznati. (Što se ne može reći i za Harison, Nju Džersi.)

Čens Majkls je jedan od osnivača navijačke grupe NYCFC-ja The Third Rail. Bliskost Njujorku je to što ga je privuklo novonastalom klubu. Životni fan fudbala koji poseduje sezonske karte za Arsenal, hteo je da navija za MetroStars, ali ga nije privukla atmosfera na Džajants stadionu. Kada je saznao da drugi MLS tim dolazi u Njujork, počeo je da bloguje o tome i ubrzo je okupio grupu istomišljenika na internetu, a vremenom i uživo, u baru koji su prihvatili kao svoj, Nevada Smits, centar praćenja fudbala u Njujorku. Formirali su The Third Rail na dan kada je liga najavila učešće NYCFC. Grupa trenutno broji 1,200 članova, što je mnogo više od 500 do prve utakmice, kako su planirali Majkls i suosnivači.

Majkls priča da pristalice dolaze sa svih strana. "Znam neke fanove MetroStarsa koji nisu bili zadovoljni kupovinom i promenom situacije u klubu. Poznajem i neke strasne navijače Red Bulsa koje je privukla činjenica da postoji lokalni klub za koji mogu da navijaju", dodaje Majkls, producent pozorišnih predstava. "Ovo je prilika ne samo da budemo tu od samog početka nečega, već i da ga mi sami oblikujemo. Fudbal se, više od bilo kog sporta, odlikuje po kulturi svojih navijača". The Third Rail i NYCFC radili su sa opreznim osobljem Jenki stadiona kako bi obezbedili da deo za fanove na levoj strani tribina bude dostupan najširoj publici, što je neophodno za tako energičnu grupu.

Iako nije teško zamisliti uspeh NYCFC-a što se posećenosti tiče, možda čak i da rasprodaju sve karte za prvih nekoliko utakmica na domaćem terenu – kapacitet će biti smanjen na 34,000 mesta za fudbalske utakmice – postavlja se pitanje kako će se održati uzbuđenje na stadionu. Jenki stadion, sa svojim čudnim vidokrugom i terenom ispresecanim svuda unutar prašnjavog dela između prve i druge baze, nije sjajno iskustvo ni za gledaoce, kao ni za igranje na njemu. Da li će ne toliko strasni navijači nastaviti da se vraćaju u Bronks da gledaju fudbal u ne tako idealnim uslovima? Verovatno ne, zbog čega NYCFC očajnički traži lokaciju za svoj stadion.

Pronalaženje novca da se plati 200-250 miliona dolara za mesto je lakši deo posla. Pre nego što je sklopljeno partnerstvo između Mančester Sitija i Jenkija, izvršno veće MLS-a je samo pokušavalo da reši problem stadiona. Odbornik Francisko Moja mi je rekao da misli da su bili blizu dogovora oko lokacije u Koroni u Kvinsu pre nego što su se pojavili razni problemi sa električnim instalacijama i vremenom radova. Poverenik MSL-a, Don Garber nedavno je izjavio: "Mislili smo da imamo lokaciju; izgubili smo je". NYCFC je preuzeo kontrolu nad ovim procesom, međutim još uvek ništa nije objavljeno. Dok niko ne želi zvanično da priča o tome, postoji opšti konsenzus i unutar i izvan lige da nisu baš blizu pronalaženju mesta za stadion. Novac može samo donekle da vas progura u kapitalističkom centru Sjedinjenih Država. U najmanju ruku, proći će tri do četiri godine dok oni ne nađu mesto koje će nazvati domom. To je dug period igre na Jenki stadionu.

Štaviše, tim sve više apeluje da se nađe dom u samom Njujorku. Na predstavljanju dresova, šef poslovnog odseka NYCFC-ja Tim Perneti rekao je da ne uzimaju u obzir ponude van granica ovog grada. Trenutno, the Third Rail i ostatak klupskih navijača veruju u to obećanje. "Ne sumnjam da su posvećeni traženju rešenja za stadion u pet njujorških kvartova, u granicama metro linija, što je jedini uslov koji bih ja lično imao", tvrdi Majkls. "Ako odu van granica metroa, to bi moglo da predstavlja veliki problem. Siguran sam da su toga svesni, ali se nadam da nećemo i dalje pričati o stadionu kada počnu da se igraju utakmice na proleće. Mada, kako je krenulo, mogli bismo."

MLS se razvija, polako ali sigurno, ali uspeh u Njujorku bi pomogao čitavoj ligi. Uspeh u Portlandu, Sijetlu i Kanzas Sitiju je odličan, ali Njujork je ipak Njujork. Njujork Niksi nisu važni NBA ligi zato što su dobri (nisu). Bitni su jer su smešteni u srcu Velike jabuke. MLS-u je potrebno vidljivo prisustvo. Isto tako, živopisni Kosmos, tim koji je postigao samo delić uspeha iz zlatnih 1970-tih, u stanju je da uzdigne NASL iz lige poznate samo najvernijim pristalicama u nešto više.

Danas fudbal kao sport pobeđuje u Sjedinjenim Državama, ali u većini mesta, domaće lige gube bitku protiv svojih kolega iz Evrope. Kada Liverpul i Mančester siti igraju na Jenki stadionu, privuku više publike od Jenkisa. Videćemo kako će biti kada NYCFC ugosti Red Bulse, ali nivo posećenosti Klivlend Indijansa bi bio realističniji cilj. "Moramo da isporučimo pravi proizvod a to do sada nismo uspeli da uradimo", navodi de Bontin.

Da li taj pravi proizvod dolazi? Moguće je, ali ne treba se uzbuđivati previše. "Red Bulsi i bilo koji klub u vlasništvu velikih korporacija nije prirodna stvar"' izjavljuje Šep Mesing, legenda Kosmosa, TV komentator za Red Bulse. "Istorijski gledano, fudbal je plemenski sport širom sveta. Sam pojam da je korporacija, a kamoli strana korporacija koja prodaje piće, vlasnik kluba, u potpunoj je suprotnosti prirodnom timu koji je zajednica prihvatila. Smatram da je ta činjenica skoro nepremostiva za Red Bul otkako su kupili MetroStars."

Isto se može reći i za NYCFC-ovu blisku saradnju sa Mančester sitijem i novcem od prodaje nafte šeika Mansura bin Zazed Al-Nahjana iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, kao i vlasničke grupa Kosmosa blisko povezane sa Sela sportom, marketinškom firmom iz Saudijske Arabije, i aviokompanijom Emirates Airlines. I dok su milioni dolara na raspolaganju svakome ko je u stanju da na pravi način osvoji tržište Njujorka, činjenica je da je ovaj grad možda prezasićen i da bi fudbal nekada mogao da postane nešto više od još jedne zanimacije, solidna ponuda da se provede vreme u moru sličnih. Nedostatak sposobnosti da iskoriste prednosti je primetan i u druge dve lige, umanjujući tako mogućnosti da dostigne maksimum.

Na terminalu 5, poslovni direktor NYCFC-a Perneti pokušao je da dokaže da je njegov novopečeni klub u mogućnosti da promeni ishod. Usredsređivanje na "doživljaj" je bila glavna tačka razgovora, način da pariraju konkurenciji. Da bi naložili gomilu ljudi među kojima su bili i članovi izvršnog odbora lige, navijači, đaci iz obližnje škole koja je "partner iz zajednice" klubu, desetine zaposlenih u plavim dresovima Mančester sitija i mnogo, mnogo drugih likova, nastupao je jedan didžej, a neko ko se zove Frenki Flou žonglirao. U prvom redu je čovek sa glavom goluba navučenom preko sopstvene igrao uz bitove pod plavo belim zastavama NYCFC-a, The Third Rail-a, Astorije, NYCFC Nju Džerzija i, iz nekog razloga, Hondurasa. Na ekranima se nekoliko slika vrtelo u krug: logo kluba, nekoliko fotografija, kao i dva važna datuma u istoriji kluba: 21. maj, datum predstavljanja kluba, i 22. maj 2013, datum kada je doveden Klaudio Rajni. To je bio trenutak, trebalo je da verujemo, kada se pisala istorija.

Lampard nije mogao da prisustvuje predstavljanju dresova jer je igrao za Mančester siti, ali je Vilja bio tu. Negde pred kraj, polako se popeo na scenu, odeven u prvi dres ovog kluba. Tviter je eksplodirao od gneva, uz kritike da veoma podsećaju na Sitijeve dresove, što španski fudbaler nije znao. Široko se osmehivao, misleći samo o tom trenutku. Ali je shvatio da će još puno vremena proći do prve utakmice na Jenki stadionu. Nije bilo jasno da li neko uopšte zna kada će to biti.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu