Boli, a prija: tajanstveni internet fetiš uganute noge

Na internetu niko ne zna da li si lekar ili ne. I kada je moja drugarica nedavno tvitovala da je uganula nogu, nije bila iznenađena kada joj je neki ljubazan tip napisao da treba da stavi led na zglob. Srdačno su razmenjivali poruke, u kojima mu je ona pisala da vodi brigu o svom članku. Posle toga više nije mnogo razmišljala o tome.

Kada je sledećeg dana ponovo pitao da li je poslušala njegov savet, Amanda je postala radoznalija, i rešila je da pogleda njegov profil. Pratio je dvadesetak ljudi, od kojih su polovina bili muškarci koji prate sport, a polovina devojke od dvadeset i nešto godina. Postalo joj je malo čudno kada je primetila da je lajkovao tvitove do decembra 2012. godine, i da su većina njih bile fotografije i opisi uganutih članaka. Ali postalo joj je bizarno tek kada je videla da se na njegovom tajmlajnu nalazi samo šest tvitova, koji su svi bili upućeni njoj.

Kada je videla te lajkovane tvitove, cela njihova interakcija joj se učinila čudnom. Da li je on tri godine lajkovao tvitove vezane za uganute članke, i konačno skupio hrabrost da se obrati nekome ko je uganuo nogu? Da li je ona sada predmet njegove pažnje usmerene ka člancima? Zbog čega je odabrao nju? Šta uopšte može da bude uzbuđujuće oko toga što ona mora da pije lekove protiv bolova i da stavlja zamrznuti grašak na članak?

Nekoliko dana kasnije, odlučila sam da obavim malo istraživanje o njenom udvaraču, tako što sam guglovala njegovo korisničko ime. Osećala sam se kao da sam otkrila izgubljenu rolnu Zapruderovog filma. Iako nije bilo drugih tvitova „zglobnog" batice, našla sam na desetine odgovora njemu. Evo nekih primera:

Ispostavilo se da sve vreme tvituje žene, ali da obriše svoje komentare, pre nego što pređe na drugi članak. To je malo smanjilo pritisak na Amandu, pošto je to značilo da njen članak nije prvi kojem se obratio. Ali to joj je i pokazalo da bez sumnje ćaska sa tipom kome su uganuća noge fetiš.

Brzo je zaboravila na sve to, jer je nedavno postala majka i zauzeta je. Ali ja moram da se staram samo o tri mačke, pa sam imala mnogo vremena da budem opsednuta time koliko mi je cela ta stvar čudna. I rešila sam da se obratim fanu njenog članka, da vidim da li će hteti da priča sa mnom o tome.

Tvitovala sam ga i pitala da li bi želeo da razgovaramo privatno, i on je bio voljan. Kada sam ga pitala zbog čega ga uganuti članci toliko zanimaju, našalio se da je u pitanju „slučaj dame u nevolji", dodajući, „Jedna moja bivša devojka je volela da se pretvara da je uganula nogu. Možda je to malo čudno… lol". Kada sam ga pitala da li se nada da će svaka žena koju kontaktira pomisliti da je prva koju je tvitovao, pojasnio mi je da briše te tvitove samo zato što je „pomalo povučen". Iako je rekao da ne očekuje da se išta dogodi kao rezultat anonimnih interakcija na Tviteru, baš ga je zanimalo da li sam se ja ikada pretvarala da sam uganula nogu, i da li mislim da bi me to uzbudilo. Ponovio je da je njegova bivša to „obožavala", i nagovarao me je da tvitujem sliku. Nisam.

Čudilo me je to što nije tražio dalju interakciju sa tim ženama, i da se na nekom nivou nadao da su se one pretvarale zbog pažnje. To bi i podražavalo situaciju koja je dovela do toga da mu to postane fetiš, a i značilo bi da i on ispunjava neku težnju tih žena.

Obratila sam se ženams čiji su odgovori njemu još bili postavljeni, da vidim šta one misle o interakciji s njim. Sve žene sa kojima sam razgovarala su imale identičnu reakciju: nijedna od njih uopšte nije mogla da se seti tog tipa. „Nemam pojma", napisala je jedna korisnica. „Pitao me je?" Jedna mi je rekla da joj „stalno stižu takve nasumične stvari"; treća je rekla „da je to odmah zaboravila, lol."

Te žene su možda odmah to zaboravile, ali ja nisam mogla da prestanem da razmišljam o tome: da li je taj tip bio jedini koji tvituje ženama o njihovim člancima? A ako ima drugih, da li bih mogla da ih nađem? Rešila sam da počnem sa očiglednim, i potražila sam ljude koji su tvitovali pitanje 'kako ti je članak'? Naravno, to je uobičajeno pitanje koje bi svako od nas mogao da postavi povređenom prijatelju. Zato sam morala da nađem one koji su to pitanje postavili više od jedanput, a da onda pretražim njihove napomene, da vidim da li im je mnogo žena (uvek žena) podnosilo izveštaje o praćenju prihvaćenog protokola odmora, leda, imobilisane i podignute noge.

Nakon dve nedelje potrage, sedela sam u svom omiljenom kafiću, sa milion otvorenih tabova, isprobavajući varijacije korisničkih imena i „članka", kada mi se ukazao poznat obrazac. Desetine odgovora na tvitove kojih više nema, svi sa jedne adrese. Osećanje postignuća je bilo gotovo euforično, i smesta sam mu poslala poruku i pitala ga da li i on voli uganute članke.

„Lol šta ako jesam?", pitao me je, ali je brzo dodao, „Uzgred, prelepa si". Rekao mi je da se zainteresovao za taj fetiš u srednjoj školi, kada je jedna njegova školska drugarica došla u školu sa gipsom do kolena. „Od tog dana to obožavam", rekao mi je, i podelio sa mnom da takođe voli „žene na visokim štiklama, u mrežastim čarapama, soknama i grejačima za noge. Žene koje nose ortopedska pomagala".

Onda ga je zanimalo kako stoji stvar sa mojim nogama, pitao me je da li ja nosim visoke štikle i mrežaste čarape i da li sam nekad imala gips. Obavestila sam ga da više volim ravne cipele i crne helanke, i da sam imala steznik za koleno koji sam ponekad morala da nosim. Potpuno se oduševio, i rafalnom brzinom mi poslao četiri poruke u nizu: „Vau, voleo bih da je vidim na tebi. Možeš li da mi pokažeš? Hej? Prestala si da razgovaraš sa mnom"? Odgovorila sam, „Ne, samo ti neću slati nikakve slike."

Dragi čitaoče, blokirao me je.

Kontakt sa ovim fanom uganutih članaka mi je bio odvratniji od onog prvog. Bio je navalentan, ali je pobegao čim sam mu jasno stavila do znanja koje su granice. Zbog druge interakcije sam počela više da cenim prvog anonimnog obožavatelja članaka, što mi je potvrdila i moja prijateljica Amanda, kada sam je pitala šta sada mislim o celoj toj stvari. „Znaš, iako je to za njega svakako fetišističko iskustvo, bio je pun poštovanja, nikada nije imao nikakve seksualne insinuacije i nije mi bilo neprijatno", rekla je ona.

„Bilo je uvrnuto", nastavila je. „Ali on nije dozvolio da postane isuviše uvrnuto, i da se osetim ugroženom. Bio je iskreno ljubazan i raspitivao se za moje zdravlje… na najbolji mogući način."

Ti tipovi su počeli zaista da me fasciniraju, i bilo mi je potrebno neko vreme da se otarasim navike da guglujem fraze kao što je „fetiš uganutog članka". Ispostavilo se da ti tipovi nisu bili usamljeni: od Redita preko Jahu ansversa i do Pinteresta, nekim slučajem, ispostavilo se da su se ljudi koji vole uganute članke raširili bukvalno po celom internetu. Postoje zajednice i sajtovi samo za pretplatnike posvećeni uganutim člancima; jedan od njih, sprainedherankle.com, sadrži fotografiju žene u čipkastom donjem vešu, sa jednom nogom u cipeli sa visokom potpeticom, a drugom u gipsu. „Želimo da vam prikažemo lepotu uganutih ženskih članaka", piše na prvoj strani. „Ako volite seksi stopala, obožavaćete ih u zavojima. Pružite nam priliku, i shvatićete na šta mislimo."

Ali ipak, izgleda da su neki fanovi uganuća zbunjeni isto koliko i ja. Na primer, 2012. godine, jedan anonimni čovek je postavio očajnički komentar na jednom forumu. „Ne znam zašto mi se diže na devojke sa štakama i u gipsu i zašto se uzbudim kada vidim njihove slike i filmove", napisao je. „Da li je to normalno za muškarca? Da li među vama ima sličnih meni"? Jedan je napisao da su ga možda „u periodu odrastanja erotski privlačile žene na štakama". Drugi se zapitao da li ga možda uzbuđuje to kada „devojka deluje bespomoćno", jer „izaziva želju da je zaštitim", i dodao, „Ili su možda u pitanju neki zlokobni razlozi o kojima ne želim da govorim."

Tokom istraživanja sam ubrzo otkrila zlokobnu stranu ovog fetiša: na jednom forumu za savete o braku, jedna žena čiji muž ima fetiš uganuća je napisala da je njen partner redovno pokušavao da joj istegne tetive, i ohrabrivao je da nosi visoke štikle, „naročito u prilikama kada bih lako mogla da izvrnem nogu i uganem je, na primer, po gustoj travnatoj površini, ili na stepenicama". Stomak mi se zgrčio dok je opisivala kako je ispunjavala zahteve svog muža, da bi sačuvala njegovu naklnost. To je bilo svetlosnim godinama daleko od onog batice sa Tvitera, koji je slao toliko bezopasne poruke, da ih se niko ni ne seća.

Potpuno uronivši u tu zajednicu, čak i u njene najmračnije ćoškove, poslednji put sam se obratila svom prvom fetišisti, poslavši mu jedan lik na koji sam naišla tokom svog internet istraživanja. Bio je to Jutjub kanal na kome ima mnogo snimaka izvesne Ekaterine Gipsovaje, na kojima ona neguje svoj uganuti članak, obučena u mrežaste čarape, sa steznikom, i na visokim štiklama. Smesta je odgovorio: „Očigledno je da se pretvara. Sigurno voli pažnju."

Nadam se da je uživao u bezopasnim maštarijama sa gđom Gipsovaja. Bilo bi mi drago da su stupili u kontakt, i da mu ona redovno šalje izveštaje o svom oporavku i da je on čedno ohrabruje i izražava svoju zabrinutost. Uvrnut kraj, nema šta.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu