Branilac po službenoj dužnosti u Srbiji nije kao na filmu

Ako vam se desi da se nađete okrivljeni za delo za koje je predviđena kazna zatvora veća od osam godina, ili vam je određeno zadržavanje ili pritvor, ili postoji neki drugi osnov da vam se dodeli branilac po službenoj dužnosti zaboravite na sve što mislite da ste naučili o pravu gledajući američke filmove ili serije kao što su Boston Legal ili Ali Mekbil.

Stvaran život je malčice drugačiji. Naći ćete se u prljavoj i prašnjavoj kancelariji prepunoj raznih papira, fascikli nabacanih na radne stolove ili u prenatrpane ormare a u kojoj nameštaj nije menjan od poslednjeg renoviranja 1972. godine. Kancelarija je premala za nekoliko inspektora koji je dele a koji su obavezni da štede na kancelarijskoj opremi, papiru, toneru.

Policijska stanica će smrdeti na ustajali vazduh i prljavi WC. Opet, to je olakšanje u odnosu na smrad ćelije koja je akumulirala mirise znoja, povraćke i raznih telesnih izlučevina svih vaših prethodnika. Naravno da je povremeno peru i dezinfikuju ali je taj smrad odavno srastao sa zidovima. Može se desiti da tog dana nećete ništa jesti jer se hapšenje desilo suviše kasno da bi iz kuhinje trebovali hranu za vas. Nije redak slučaj da vam, u tom slučaju, policajci od svog novca kupe burek. Ukoliko je zima, dobićete ćebe. Za vaše dobro, ne razmišljajte o prethodnom korisniku tog ćebeta.

Daće vam dokument na kome će biti napisana vaša prava. Dobro to pročitajte. Branioca će vam dodeliti u roku od dva sata od lišenja slobode a po azbučnom redu sa liste koju im dostavi advokatska komora. Advokat dobija dva poziva. U prvom ga pitaju da li prihvata službenu odbranu, a ako prihvati, pozivaju ga desetak minuta kasnije sa uputstvom u koju policijsku stanicu bi trebalo da dođe i govore mu koje je krivično delo u pitanju. Razlog za ovo je taj što su advokati često odbijali da prihvataju odbrane za krivična dela koja se manje plaćaju a bilo bi potrebno, na primer, putovati po snegu u tri ujutro do policijske stanice u Belom Potoku.

-Dobar dan. Ja sam Ognjen i ja sam vaš branilac po službenoj dužnosti. Policija će nam sada omogućiti poverljivi razgovor.

Vi ste najčešće džanki, alkoholičar, beskućnik, maloletnik o kome se roditelji ne mogu brinuti jer rade po 12 sati dnevno kako bi vas prehranili i obukli, razočarani tranzicioni gubitnik. Sve češće ste neko ko je u veliki grad došao da traži posao pa je upao u neku multilevel šemu sa prodajom kućnih aparata, kozmetike ili životnih osiguranja, a koja se ispostavila kao prilično skupa jer ste na dnu piramide pa vam je potreban dodatni izvor prihoda. Ili se jednostavno niste snašli a ušteđevinu ste potrošili na kiriju i hranu. Ili ste izašli iz zatvora, niste mogli naći posao pa ste nastavili sa onim što vas već godinama vraća u zatvor. Ništa čudno, 85 odsto maloletnih počinilaca ponovi krivično delo. Tu smo na evropskom proseku.

Po nacionalnosti ste Srbin, Hrvat, Bošnjak, Rom, Crnogorac, Albanac ali sam branio i Bugarku, Arapina i Kineza. Ukoliko ne razumete srpski imate pravo na tumača za jezik koji razumete. Ukoliko ste maloletni postupku prisustvuju vaši roditelji.

Samo veće policijske stanice imaju posebnu prostoriju za poverljive razgovore. Najčešće se odvijaju u inspektorovoj kancelariji tako što policajci izađu da zapale cigaretu. Tada ću vam reći nešto ovako:

- Osumnjičeni ste da ste učinili to i to delo. Postavljen sam za vašeg branioca, ono što mi sada kažete je tajna i ja je ne mogu nikome otkriti osim ako mi vi to dozvolite. U svakom trenutku možete da angažujete drugog advokata. Niste dužni policiji da date nikakav iskaz, a ako ga date, znajte da će biti korišten protiv vas na sudu kao dokaz pa razmislite šta ćete reći. Da li ste bolesni, da li koristite neku terapiju, da li vam je potrebna medicinska pomoć i da li ste u stanju da date iskaz? Kako se policija odnosila prema vama?

Pogledajte VICE film o Pink Panterima, ozloglašenim kradljivcima dijamanata

Najčešće ste osumnjičeni da ste provalili u nečiji stan, podrum ili kola i ukrali stvari u vrednosti desetak hiljada dinara a prilikom poslednjeg pokušaja ste zatečeni na delu. Za tešku krađu je predviđena maksimalna kazna zatvora od osam godina. U drugoj varijanti ste osumnjičeni da ste opljačkali lokalnu klandžu, kockarnicu ili samišku tako što ste u radnika uperili kuhinjski nož. Razbojništvo, maksimalna kazna 10 godina. Pri tom ste se više uplašili od radnika kome je ovo valjda deseti put da ga pljačkaju i koji vam je dobacio desetak hiljada dinara iz kase. Niste ih ni prebrojali. Kao što se niste ni obazirali na to što je svaki ćošak tog objekta u vašem komšiluku pokriven kamerama pa se jasno vidi svaka crta na vašem licu i svaki detalj na vašoj originalnoj tetovaži na koju ste jako ponosni.

Desi se i da su onih nekoliko desetina tableta ili grama marihuane koje su našli kod vas protumačili kao držanje radi prodaje. Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, maksimum 12 godina. Ponekad ste pijani opalili šamar ženi ili ste joj zapretili da ćete je polomiti od batina. Nasilje u porodici. Tu je i odgovor na vaše najčešće i najmanje bitno pitanje:

- Koliko može za to da se dobije?

- Za vas je uvek previše.

Za to vreme ja razmišljam o advokatskoj alhemiji pretvaranja težeg dela u blaže. O gomili sitnih detalja kao što su koliko procenata THCa bi trebalo biti u konoplji da bi se smatrala marihuanom, da li se vaše posedovanje može tumačiti kao namera da omogućite uživanje drugarima ili da li tih nekoliko desetina grama čuvate za svoje potrebe. To su lakša dela, manje se kažnjavaju. Šta o svemu tome govori sudska praksa? Nadam se nekoj glupoj procesnoj grešci policije.

Najčešće je policija bila korektna prema vama. Ionako nemate nikakve svedoke za nepotrebni zahvat "kragna" ili onih par udaraca cokulom više od neophodnog prilikom hapšenja. Iskusni ljudi, a kolege cinkariti neće. Doduše, pre par godina se desilo da je policajac iz zabave snimao kolegu kako vežba low kick na osumnjičenom.

U početku mi ne verujete. Lažete me i pokušavate umanjiti vaše delo. U principu činite sebi štetu jer tada radim sa pogrešnim informacijama. Ukoliko ste osumnjičeni da ste delo počinili sa drugarima razmišljate o tome da li su vam oni baš toliko dobri drugari, da li će sve prebaciti na vas ili će sve preuzeti na sebe. Ionako nema smisla da svi robijate. Hoće li vas cinkariti? Hoće. Uvek neko progovori. Teorija igara i zatvorenička dilema u praksi.

Nakon toga, ukoliko ste sposobni i ako želite, dajete iskaz u policiji ili pred tužiocem. Saradnja sa državnim organima je olakšavajuća okolnost kao i teško ekonomsko stanje, mladost, bagatelnost dela, bolest, činjenica da ranije niste osuđivani… Manje više sve što može uticati na sudiju da vam odredi što manju kaznu.

I da, zaboravite na priče kako nemate pojma odakle se stvorila ta marihuana u vašem džepu. Sudija može na osnovu slobodnog sudijskog uverenja oceniti da li je ona vaša ili su je tu stavili marsovci. Naravno, ostali dokazi ne smeju biti u suprotnosti sa njegovom ocenom.

Upali ste u sistem u kome su tužioci i policajci preumorni, ima ih premalo, imaju previše predmeta. Rade po 12 sati dnevno i ne znaju šta je to slobodno vreme. Novim ZKPom tužioci su dobili veće nadležnosti. Novom odlukom vlade smanjene su im plate. Najiskusniji i najbolji planiraju da pređu u advokate. Ne mogu ljudi da izdrže. Oni su jedini razlog zbog čega se sistem koji nose na plećima ne raspadne u potpunosti. Jedini način da se toliki teret podnese jeste da su što hladniji, profesionalniji i udaljeniji od vas. Koliko je, u takvoj situaciji, moguće predložiti odluku u skladu sa principom individualizacije kazne?

Tužilac vam može odrediti zadržavanje do 48 sati a nakon toga može predložiti da vam sudija za prethodni postupak odredi pritvor. Kolokvijalno rečeno, razlozi za pritvor su, opasnost od bekstva, opasnost da ćete uticati na svedoke ili opstruirati dokaze, opasnost da ćete ponoviti krivično delo i ako ste okrivljeni za neka teška dela a način izvršenja i težina posledice su takvi da izazivaju uznemirenje u javnosti.

Pritvorska jedinica je Centralni zatvor. Država mi plaća dve posete mesečno. Imate pravo na pakete od kuće kao i da vam se na račun u zatvorskoj kantini uplati neki novac kako bi kupili cigarete. Tu se nađe neka, sestra, žena, majka ili baka koja onom njenom uplati nešto sirotinje što je izdvojila od svoje jadne plate ili penzije.

Ali ponekad tu nema nikoga. Previše ste mostova iza sebe porušili. Porodica se odlučila da ne bude deo spirale kojom padate na dno. Nema drugova ili ortaka iz kraja. Svet je odavno digao ruke od vas i svi bi radije da vas zaborave. Tada sam ja jedini čovek na vašoj strani. I vaš sam advokat i pop i terapeut i drugi dnevnik. I potpuno je nebitno da li ste nešto i šta to uradili, kao što nije bitna vaša vera, nacija, pol, jezik, boja kože, klub za koji navijate ili kog ste seksualnog opredeljenja. Jedina bitna stvar jeste da imate neka prava i da je moj posao i moja obaveza je da ta prava štitim najbolje što mogu. Dao sam zakletvu da ću raditi tako. Stoji uokvirena na zidu kancelarije.

Redovno ćete me pitati kakve su nam šanse za uspeh. Šta je to uspeh za advokata? Da oslobodim klijenta? Naravno, samo pročitajte opet deo u kome opisujem način vašeg delovanja i recite mi koliko je oslobađajuća presuda realna. Da budete osuđeni za neko blaže delo? To je već verovatnije, manja kazna, možda nekakav uslov, vaše iskreno kajanje i obećanje da nećete ponovo. Ali, da li je to uspeh za vas?

I na kraju, zašto ja to radim? Novac je neredovan i tek dovoljan da se plate dugovi za poreze i doprinose. Svakako da postoje unosniji advokatski poslovi. Niko se od službenih odbrana nije obogatio. Posao još uvek shvatam kao pomoć nekome ko se našao u nevolji, još uvijek je ovo ono zbog čega sam studirao. A osećaj kada se nađete nekome u nevolji o pri tom radite ono što volite je neprocenjiv.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu