​Čak i u porazu, Tramp širi mržnju po Americi

Osim u slučajnu božanske intervencije, Donald Tramp neće postati predsednik. Čak i kad je stigao Hilari Klinton po rezultatima istraživanja javnog mnenja, delovalo je jasno da nema šanse da prebaci 50 odsto podrške. Od tada je krenuo naizgled nepresušan niz skandala , čiji je vrhunac pre dve nedelje bio oličen u danas dobro poznatom snimku na kom priča kako žene „ hvata za pičku ", a to je sledila serija optužbi za seksualno nasilje.

Tokom prošlonedeljne debate, Tramp nije izrazio kajanje već je samo pojačao da gura zaverenički narativ, što sugeriše da kandidat Republikanske stranke više i ne pokušava da privuče nove birače. Umesto toga, uživa u podršci svojih najzagriženijih pristalica dok ne dođe vreme da krivicu za poraz prebaci na medije, stranku, „namešten" izborni sistem – okriviće svakoga osim sebe.

Ali kad bude okončao kampanju porazom, šteta koju je naneo neće sama od sebe nestati. Već se vide neke posledice: mnogi republikanci užurbano se distanciraju od Trampa i trude se da operu ruke; sa druge strane radikalno-desničarski informativni sajt Breitbart koji drži Stiv Benon, Trampov koordinator izborne kampanje, nikad nije bio uticajniji . Ali najveća šteta koju je Trampova kampanja nanela državi mnogo je manje vidljiva – na šta će ličiti rasni odnosi kad Tramp najzad bude sišao sa pozornice?

„Donald Tramp je izneo u mejnstrim mračne ideje o kojima se ranije nije pričalo," smatra Hajdi Bajrič iz Centra za pomoć siromasima juga koji prati aktivnosti ekstremnih grupa, rasista, i neo-Konfederacista. „Ti stavovi o ženama, muslimanima, Meksikancima… to se sve donedavno izbegavalo u političkom diskursu. Ta retoriku koju je lansirao nastaviće da ugrožava rasne manjine i posle njega."

Kristofer Mecler, konsultant za pitanja diverziteta koji je radio za NYPD, FDNY, i konzervativne političare, manje je delikatan u svojoj proceni. Po njemu, međurasni odnosi u Americi su danas „nikad gori", te dodaje da je u pitanju „ekonomska, politička, i istorijska zbrka."

Bajrič i Mecler slažu se u proceni da je Tramp privukao nove, kako bi Klinton to rekla, „jadnike" u mejnstrim. „Pokreti za preimućstvo bele rase njega podržavaju kao nijednog kandidata ranije," ističe Bajrič. „Do sada su mrzeli i demokrate i republikance, ali to se promenilo. I antisemitizam se vraća na velika vrata zahvaljujući Donaldu Trampu."

Ova energija na radikalno desnim marginama društva može lako da vodi ka terorizmu. „Ako on ne bude pobedio, mnogi sveže ohrabreni radikali biće izuzetno pogođeni", kaže Bajrič. „Često se čuje da su ovo 'poslednji izbori'. Oni ih doživljavaju kao poslednju priliku, a laki su na obaraču. Nema sumnje da nadležne službe brinu da će ovi marginalci pribeći terorističkim metodama ukoliko ne dobiju ono što žele. Svima nam staje dah."

Mecler podržava ovu analizu. „Da bi pobedio na stranačkim izborima, Tramp se obratio mahom beloj ekonomski izgubljenoj populaciji, koristeći rasno netolerantne izraze upućene saveznom sudiji," kaže on i podseća da je i Hilari Klinton pokušala da pokrene rasno pitanje tokom svoje kampanje protiv Baraka Obame 2008. godine. Po Mecleru, ovo pitanje je trenutno bure baruta na kom SAD sedi. „Činjenica je da se problem tretmana različitih rasa samo pogoršao tokom ove kampanje, i danas predstavlja pitanje od najvišeg značaja za državnu bezbednost. Moraju se izbeći rasni neredi", upozorava on.

Čak i ako ne izbije nasilje usled Trampovog poraza, okretanje otvorenom rasizmu ipak ima brojne neželjene efekte. Morin Kostelo iz Teaching Tolerance projekta,koji se zalaže za raznovrsno i ravnopravno obrazovanje, kaže da Tramp već ima dubok negativan efekat na stanje u školstvu širom zemlje. U trenutnom poretku stvari, objašnjava Kostelo, đaci se sve ređe i manje ustručavaju da iskažu svoje najgore pobude. Među decom su sve češći sukobi po rasnoj osnovi, što se pripisuje usvajanju Trampovih stavova i manira uočenih tokom kampanje.

„Naš zadatak je borba za toleranciju", kaže Kostelo. „U martu smo primetili da vestima sve češće promiču priče o sukobima na sporskim okupljanjima." Pominje košarkašku utakmicu između uglavnom bele i uglavnom latino škole tokom koje su bela deca počela da skandiraju Trampovu parolu o izgradnji zida duž granice sa Meksikom. Kostelo kaže da ako deca takvo ponašanje demonstriraju na košarkaškom terenu, nema sumnje da je ono prisutno i u učionicama. ( Dva slična incidenta zabeležena su na košarkaškim utakmica u Indijani i Ajovi, a u Viskonsinu je jedan bio zabeležen i na ženskom fudbalu.)

Ova izborna kampanja uvela je neobično izraženo prisustvo stereotipa – mahom sa Trampove strane, kaže Kostelo i dodaje da „Većina učitelja bukvalno zabranjuje deci da takve stvari govore. Ko god stigne do srednje škole morao je da prođe kroz kurseve koji objašnjavaju zašto nije dobro stereotipom opisivati manjinske grupe."

U pokušaju da izmere temperaturu kad su u pitanju rasne tenzije u američkim školama, Kostelo i njeni saradnici su na svom sajtu ponudili otvorenu anketu. Ona ističe da su posetioci Teaching Tolerance sajta mahom ljudi koji drže do diverziteta, ali i pored toga je bila iznenađena žestinom odgovora. Preko 2,000 ljudi iz prosvete objavilo je preko 5,000 komentara ovim povodom, a gotovo svi se slažu po pitanju uticaja koji je ova izborna kampanja ostavila na decu. Mnogi nastavnici uočili su češće korišćenje govora mržnje, prozivanje rasnih i etničkih manjina, diskriminaciju protiv muslimana. Učiteljica iz Severne Karoline navela je da su kod nje deca latinoameričkog porekla počela da nose sa sobom izvode iz matične knjige rođenih u strahu od deportacije. Drugi nastavnici takođe primećuju da se afroamerička deca u njihovim razredima plaše da bi neko mogao da ih „deportuje u Afriku."

„Smatram da ima razumnih pritužbi koje bi se mogle uputiti vlastima", kaže Kostelo. „Živimo u doba naglih promena; pogledajmo samo tehnološku ili demografsku sferu. Američke obrazovne institucije od školske godine 2015/16. po prvi put pohađa 51% ili više dece koja ne pripadaju beloj rasi. Ta tranzicija nekima teško pada, pa ima reaktivnih protesta, ali Tramp im je pružio jedan kanal za sve frustracije: imigrante, muslimane. Postoji mnogo neslaganja po pitanju stvarnosti u kojoj se Amerika nalazi. Kad se ljudi ne slažu po fundamentalnim pitanjima o prirodi sveta koji ih okružuje, neće se tek tako jednog dana složiti, sami od sebe."

Svi eksperti sa kojima smo razgovarali slažu se u proceni da su rasna pitanja pod dodatnim pritiskom u kontekstu izborne kampanje. Pitali smo ih da li vide neku sreću u nesreći, a Kostelo je istakla dve pozitivne strane ovako brutalne kampanje: „Prvo, mladi ljudi imaju potrebu da se politički angažuju. Drugo, nastavnici se zaista trude da deci pruže pozitivne primere po pitanju identiteta." Pa ipak, što se bliske budućnosti tiče Kostelo smatra da će se stanje rasnih manjina u Americi još pogoršati pre nego što se bude poboljšalo. „Kako kaže Bet Dejvis – Vežite se, biće truckav put."

Bajrič je još manji optimista. „Nije isključeno da ti ljudi prosto nestanu", kaže ona. Možda od svakodnevnog suočavanja sa predrasudama shvate da moraju da se promene". Ona takođe dodaje da nije nemoguća pozitivna reakcija na svu tu otvorenu mržnju. „Najcrnji aspekti SAD su moja tema istraživanja, terorizam me izuzetno brine. Ako sav ovaj haos učini progresivne ljude svesnijim i opreznijim, to bi bio pozitivan ishod."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu