O animama ne znam mnogo. Nikada nisu bile popularne u Kolumbiji gde sam odrastao. Ali, volim kada vidim ljude koji vole anime i ne prestaju da govore o njima. Još više volim to što ne znam ništa o onome što pričaju. U poslednje dve godine, fotografije koje sam pravio su uglavnom bile u serjama. Uzmite, na primer, portrete sa Kanadske seks konvencije koje sam radio za VICE.Najveća anima konvencija u Kanadi bila je prava prilika da realizujem ideju da svaki portret, sam po sebi, može da ispriča jednu priču.
Reklame
Svaka osoba koju sam sreo na konveciji bila je, ne ljubazna, već užasno ljubazna. Svako kome sam prišao i zamolio da fotografišem je pristao, što se baš retko dešava. Svi su se osećali prijatno i ponosno na to kako izgledaju. Niko nije proveravao kako izgleda pre fotkanja, niti me molio za malo vremena da popravi kostim.Uvek pokušavam da pokažem kakvi su zapravo ljudi koji posećuju ovakve događaje i zbog toga sam i napravio crno-bele fotografije. Boja odvlači pažnju od osobe na fotografiji. Od superheroja koji dremaju nakon brze hrane do provokativno obučenih kosplejera opkoljenih kamerama smarttelefona, fotografije bez boje su uspele da priču o ovim ljudima ispričaju na formalniji i klasičniji.
