Da li je nemoralno kupovati kokain

Prednosti kupovine kokaina su očigledne: od njega se osećate važno i vrcavo na nekoliko minuta, plus ljudi su dobri prema vama ako im date malo. Mane su ukus gorčine na jeziku, mogućnost predoziranja ili ozbiljna zavisnost, i zatvor ako ste baksuz ili nepažljivi.

Oh, a tu je i blagi osećaj da je neko, negde, obezglavljen ili mučen da biste se vi osećali važno na nekoliko minuta.

Taj blagi osećaj traje već neko vreme. Časopis Harpers je 1982. godine objavio komentatorski tekst Dejvida Ovena pod imenom "Bojkotujete kokain" sa ciljem da izazove grižu savesti kod intelektualaca Reganove ere u vezi sa njihovom kolektivnom zavisnošću od kokaina. "Ubistvo je podjednako deo kokainske kulture kao i srebrne kašičice i urolane novčanice", napisao je tada Oven. On je kao primer naveo na desetine ubistava počinjenih u Majamiju 1981. godine i istakao da je "u prva četiri meseca 1979. godine 240 osoba stradalo u razmiricama narko kartela u kolumbijskom odmaralištu Santa Marija."

Ako je bilo kog čitaoca ubedila Ovenova ideja bojkota na osnovu trocifrene brojke poginulih, on će biti samo još skloniji tome da odustane od kokaina na osnovu skorašnjih vesti o broju žrtava. Prema izveštaju PBS-a iz prošle godine zasnovanom na brojevima koje je objavila meksička vlada, između 2007. i 2014. godine u toj zemlji je ubijeno 164.000 osoba — 27.000 samo 2011. godine. PBS je naglasio da je jedan izveštaj povezao 55 odsto ubistava u Meksiku sa kartelima, ali te procene su kritikovane na drugim mestima , tako da nije najjasnije koliko je smrti konkretno povezano sa kokainom.

Za povezivanje tog nasilja sa kokainom korisne su neke druge relevantne cifre. U rekordnoj godini po ubistvima u Meksiku, 2011, u Sjedinjene Države prokrijumčareno je 546 tona kokaina — uglavnom preko Meksika — prema podacima Biroa za politiku nacionalne kontrole droga . U svom nedavnom izveštaju o Proceni štetnosti droga, američko Ministarstvo pravde istaklo je da "trenutni broj korisnika kokaina nadmašuje za oko pet puta broj korisnika heroina iz 2013. godine", najskorije sa takvim podacima.

A karteli ne povećavaju samo statistiku ubistava. Posledice zločina povezanih sa drogom osećaju se u čitavoj pogođenoj zemlji, kao što je zastrašujuće masovno kidnapovanje 43 meksička studenta 2014. godine. Spora reakcija na taj zločin, koji izgleda da je izveden u režiji narko kartela Guereros Unidos, izazvao je građanske nemire koji su trajali mesecima . Meksički građani imaju tako malo poverenja u lokalne snage reda i zakona da je nedavno vladino istraživanje pokazalo kako se u čitavom Meksiku prijavljuje samo 10 odsto nasilnih zločina.

"Kao korisnik, vi ste deo lanca", za VICE je rekao Dejvid Švarc, profesor etike na koledžu Randolf i autor knjige Potrošački izbori: Etika u globalnoj potrošačkoj eri . "Zajedno sa proizvođačima i snabdevačima proizvoda", objasnio je Švarc, "korisnici učestvuju u moralnoj odgovornosti takve neetičke prakse, zato što, kad se sve sabere i oduzme, oni imaju opipljivu korist od tih radnji — dobijaju sam potrošački proizvod, bio on odeća ili kokain."

___________________________________________________________________________

Pogledate film VICE Srbije Vikend ratnici

___________________________________________________________________________

Prema rečima dilera kokaina u dvadesetim u Los Anđelesu koji sebe naziva "Ra", snabdevači kokaina su samo neodređeno svesni problematičnih posledica trgovine drogom. "Ubijanje slučajnih prolaznika i tome slično? Nemam ti ja pojma o tome", rekao je on za VICE. Jeste, doduše, priznao da poznaje dilere sa rodbinom u Meksiku koji su imali problema, ali sasvim sigurno nikad nije čuo pritužbe kupaca kokaina na to. "Sa potrošačke strane, danas nikoga nije briga. Mogu biti vegani a da i dalje šmrču. Krvoproliće ljudi im je u redu, ali krvoproliće životinja nije. Ružno je sve to kad tako pogledaš, naravno."

I dok vesti o nasilju u vezi sa drogama ovih dana stižu češće iz Meksika, kokain je ostavio trajnog traga na prestonicu kokaina osamdesetih Kolumbiju, kao i susedne države Peru i Boliviju, gde se uzgajaju gotovo svi listovi koke od koje nastaje kokain. Paradoksalno, prema rečima Sanja Trija, direktora projekta politike prema drogama na Institutu za političke nauke , sami farmeri jedva čekaju da se naizgled beskrajno vrzino kolo konačno prekine. "To nije samo izvor prihoda za farmere. Mnogi od njih ga više ni ne žele, zato što prosto ima previše krvi i nasilja koji proističu iz tog posla", rekao je za VICE Tri, koji je iz prve ruke posmatrao uzgajanje koke i proizvodnju kokaina u Kolumbiji.

Ali kolumbijska i američka vlada već godinama pokušavaju da utiču na svest potrošača o ekološkom uticaju ovog praška za nos. Bivši potpredsednik Kolumbije Fransisko Santos Kalderon pokrenuo je kampanju zaštite životne sredine u Velikoj Britaniji 2008. godine i u Sjedinjenim Državama 2009. godine , u pokušaju da raširi priču o "zajedničkoj odgovornosti" i utiče na grižu savesti srednje i više klase korisnika kokaina kako bi odustali od svog dragocenog belog. Ali imajući u vidu umešanost Sjedinjenih Država i Kolumbije u neverovatno štetnom prskanju herbicidima amazonske prašume kako bi se uništile farme kokaina, takve prošle kampanje smrde na Roundup i licemerje. "U najmanju ruku je neiskreno", izjavio je Tri.

Ali Švarc je ipak optimističan kad su u pitanju šanse bojkota kokaina sa ciljem da se popravi ekološki i humanitarni otisak koji ostavlja ova droga. "Mislim da se korisnici često prave da je njihovo učešće manje nego što zapravo jeste", objašnjava on. Kao primer, naveo je način na koji je burna reakcija javnosti povodom nasilne smrti krava od kojih su se pravili Mekdonaldsovi hamburgeri dovela do temeljnih reformi u klanicama. "Naravno, niko ne može da promeni sistem kao pojedinac", rekao je on, ali je dodao da je uz pomoć društvenih medija danas "mnogo lakše skrenuti pažnju ljudi na tako nešto."

Ali ako izuzmemo smešni scenario u kom neke od najsmrtonosnijih bandi na planeti usvajaju nenasilje i održivu poljoprivredu, teško je zamisliti kako bi izgledale pozitivne promene u kokainskom svetu. Ali čak i diler koke Ra bi voleo da vidi poboljšanje. On je predložio da bi narko bande mogle da se dogovore sa farmerima da sprovode "humani uzgoj". Ili da, rekao je on, "neko počne to da radi u Americi, ali to je suludo. Gde biste to, do vraga, radili?"

Tri je rekao da klima deluje povoljno u Floridi, ali je istakao da su "Havaji nekada imali plantaže koke", dodavši da su to mala ostrva i da ih je stoga lakše nadgledati nego ekvatorijalnu Latinsku Ameriku u kojoj vlada bezakonje. Za razliku od trave, koju možete uzgajati na skučenom prostoru kao što je plakar i voditi fin posao sa strane, kokain ne funkcioniše tako. Treba vam "najmanje jedno jutro zemlje" ako želite da imate korisnu količinu belog, tvrdi Tri, tako da "ekonomska isplativost prosto ne postoji."

Ukratko, u skorije vreme ne očekujte etikete na reklamama za kokain koje tvrde da je pravljen u Americi ili da "niko nije povređen u proizvodnom procesu" (ili ako ih vidite, ne verujte im).

Ali ako baš morate da turate taj prašak u nos, objasnio je Švarc, možete da preduzmete ono što rade ljudi koje grize savest zbog njihovog ugljeničnog otiska kako bi noću spavali mirno: iskupite se za svoje ekonomske grehe donacijama u dobrotvorne svrhe. "U slučaju nečega kao što je kokain, jedan od načina da ublažite sopstvenu odgovornost za to što ste kupili proizvod koji je toliko blisko povezan sa tako problematičnom praksom jeste da finansijski pomognete organizacije socijalne zaštite ili druge grupe zadužene za pomoć onima koji su bili povređeni u tom procesu", rekao je on.

Za dilera po imenu Ra, krstaški pohod zarad promena zvuči sjajno, ali "to danas prosto nije opcija". U međuvremenu, njegova trenutno glavna briga je: "Ne dobiti batine."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu