​Da li je moguće provesti se u klabingu bez alkohola i droge?

Da li ste tip osobe koja u noćni izlazak ide na suvo ili se ipak nečim podmazuje? Nesumnjivo se može naći neki nad-čovek sa super moćima da se na žurkama neviđeno dobro provode bez alkohola i droga, ali rezultati istraživanja "Klabing i zdravlje mladih" govore da je situacija "malo" drugačija.

Do sada u Srbiji nije rađeno slično istraživanje, kaže Jovana Arsenijević, izvršna direktorka udruženja Re Generacija, koje je i sprovelo ovu studiju. Obuhvaćeno je preko 3500 mladih od 15 do 35 godina koji izlaze u noćne klubove.

Činjenice kažu da je rekreativna upotreba psihoaktivnih supstanci (alkohol, kanabis, ekstazi, kokain, amfetamini i ostale) izuzetno popularna među omladinom u Srbiji. Za 55 odsto mladih, uobičajena mesta za njihovo konzumiranje su naravno noćni klubovi, muzički festivali i žurke.

Najpopularniji od svih supstanci je ubedljivo alkohol, koji konzumira čak 86 odsto mladih klabera u Srbiji. Dakle, skoro svi.

Uprkos činjenici da je treći po redu uzročnik lošeg zdravlja ljudi, alkohol je maltene neizostavan i najčešće vrlo poželjan na proslavama, krsnim slavama, svadbama, rođendanima i svim mogućim okupljanjima i događajima.

Po popularnosti u konzumiranju, nakon alkohola slede marihuana sa 66 odsto, spid sa 32 odsto i MDMA sa 29 odsto klabera. Prosečna starost pri prvom susretu sa "čašicom" je 14 godina, dok je inicijacija u svet droga u proseku sa 17.

- Alkohol bi svakako bio u vrhu rang liste ukoliko govorimo o štetnosti po zdravlje. Međutim, kada bi štetnost posmatrali kroz druge parametre, kao što je brzina razvijanja zavisnosti, heroin bi bio ispred alkohola. Štetnost alkohola o kojoj se govori u naučnoj literaturi i medijima, može se pre svega pripisati njegovoj širokoj rasprostranjenosti kao i o društvenoj prihvaćenosti konzumiranja alkohola, za razliku od drugih psihoaktivnih supstanci čiji se korisnici stigmatizuju - objašnjava Jovana Arsenijević za VICE.

Najvažniji rezultati istraživanja ukazuju na rizično ponašanje velikog broja mladih u Srbiji pri konzumiranju alkohola i ostalih psihoaktivnih supstanci, a koje može da dovede do ozbiljnih posledica po zdravlje.

Od svih ispitanika koji ušmrkavaju drogu, 83 odsto koristi papirne novčanice, a svaka druga osoba deli snifaljku sa drugima ili koristi tuđu. Svaka deseta osoba je probala neku supstancu za koju nije znala šta je tačno u pitanju, a čak 67 odsto pije alkohol ili energetska pića dok je pod dejstvom drugih stumulansa. Većina je imala seksualne odnose pod dejstvom alkohola, a svaka druga osoba pod dejstvom droga.

- Samim tim, postoji ogromna potreba da se uvedu informativni i drugi programi smanjenja štete u noćnim klubovima i na muzičkim festivalima, gde je upotreba svih vrsta psihoaktivnih supstanci najučestalija - ističe Arsenijević.

Programi smanjenja štete u klabingu, odnosno štetnih posledica usled konzumiranja alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci, podrazumevaju više stvari, objašnjava za VICE koordinatorka programa Re Generacije, Irena Molnar.

- Pre svega je potreban obezbeđen prostor (po mogućstvu izolovan), gde bi posetioci mogli da dođu da odmore, popiju vodu, osveže se i porazgovaraju sa svojim vršnjacima - volonterima na različite teme. Neophodna je i stalna dostupnost pijaće vode, koja ne samo da je osnovno ljudsko pravo, već je i konzumiranje vode ključno u prevenciji dehidratacije pa samim tim i predoziranja, toplotnih udara i slično - objašnjava ona.

Vrlo bitan segment smanjivanja štetnih posledica konzumiranja alkohola i droga jeste i prenošenje tačnih i korisnih informacija klabing zajednici kako bi stekli svest o tim posledicama. Informacije koje se dele klaberima se odnose na rizike korišćenja različitih tipova droga, kao i rizike kojima se izlažu kada mešaju različite supstance, ili mešaju droge sa alkoholom i energetskim pićima. Važne su i informacije o rizicima metoda uzimanja droga, kao na primer da ukoliko ušmrkavaju, nikako ne bi smeli da koriste papirni novac ili da dele snifaljke, jer se izlažu riziku od prenošenja i dobijanja hepatitisa C i drugih infekcija, dodaje Molnar.

Programi smanjenja štete uključuju i podelu kondoma uz savete o bezbednim seksualnim praksama, dele se i čepovi za uši, koji sprečavaju oštećenje sluha usled velike buke, kao i drugi korisni saveti koji utiču na povećanje svesti mladih o rizicima po sopstveno zdravlje.

Dok u Srbiji neki misle da je za rešenje problema zloupotrebe psihoaktivnih supstanci dovoljno prosto "narediti" mladima da ne piju i da se ne drogiraju jer je to loše, neki smatraju da mladima treba zabraniti ulaz u noćne klubove, a neki misle da treba testirati klupe u školama na prisustvo narkotika. Međutim, otvara se pitanje kakav efekat i rezultate zaista donose ove i slične "metode", kao i šta je zapravo najbolji način da se smanji šteta i da se zdravlje mladih zaista zaštiti.

Kampanje koji su usmerne na zastrašivanje mladih zbog štetnosti alkohola i droge nisu efektivni, jer su im danas informacije dostupne i mogu lako da ih provere, kaže Jovana iz Re Generacije. Ona objašnjava da se mladima ne može jednostavno "narediti" ili "zabraniti" da koriste psihoaktivne supstance i da takav pristup ne predstavlja metodu prevencije. Ona ističe da je zbog svega toga važno da informacije i poruke koje se mladima šalju budu tačne, kako bi se steklo njihovo poverenje i da bi preventivni program bio delotvorniji.

- Zabrana ulaska u noćne klubove ne znači da mladi neće koristiti psihoaktivne supstane u parku ili kod kuće. Što se tiče testiranja briseva klupa, ono može služiti isključivo u svrhu prikupljanja informacija o supstancama koje mladi u Srbiji koriste, sa kojima bi se mogli razviti ciljani preventivni programi - objašnjava Arsenijević i dodaje da testiranje briseva klupa samo po sebi ne predstavlja preventivni program.

- Dokazano je i da univerzalna prevencija, kao što je održavanje tribina i li predavanja u školama, nema gotovo nikakvog efekta u prevenciji upotrebe psihoaktivnih supstanci među mladima. Zato se Re Generacija zalaže i sprovodi isključivo programe selektivne i indikovane prevencije koji su namenjeni mladima koji se nalaze pod povećanim rizikom od upotrebe psihoaktivnih supstanci ili mladima koji ih već koriste - naglašava ona.

Na samom kraju, nameće se i pitanje: ko treba da brine o zdravlju klabera?

- Za pokretanje i održivost ovih programa trebalo bi da bude odgovorna zajednica u celini, kao i država i njene institucije. Međutim, po mom mišljenju najodgovorniji bi trebalo da budu organizatori festivala i žurki, menadžeri klubova, kao i DJ-evi. Smatram da bi briga o fanovima i posetiocima trebalo da im bude na prvom mestu. Zajednica klabera treba da se zauzme za sopstvenu bezbednost, u smislu zahteva za pokretanje ovakvih programa, ali i kroz edukaciju, kako bi mogli da pomognu i posavetuju prijatelje 'u nevolji' - zaključuje Molnar.

Sa ciljem zagovaranja pokretanja programa prevencije i smanjenja štete u klabingu, Re Generacija je objavila kratak film "Klabing i zdravlje mladih", sniman u Sjedinjenim državama tokom međunarodne Drug Policy Reform konferencije 2013, kao i u Srbiji tokom 2014. godine. Pored domaćih DJ-eva koji su prepoznali značaj ovakvih programa za klupsku scenu u Srbiji, u filmu govore i profesionalci iz oblasti smanjenja štete u klabingu DanceSafe i Zendo Project, angažovani na svetski poznatim muzičkim festivalima kao sto su Burning Man, TomorrowWorld, Tomorrowland.

Film "Klabing i zdravlje mladih"

Ono što je možda zajedničko današnjim klaberima i našim pra pra pra pra precima koji su pre više hiljada godina koristili psihoaktivne supstance je njihova ritualna dimenzija. Nekada su određeni ljudi u plemenu koristili droge tokom religioznih i kultnih obreda, sa željom da kontrolišu vreme i smrt, pokušavajući da stupe u kontakt sa bogovima i mrtvima. Uzimali su ih i ratnici, kao dodatnu stimulaciju u bitkama. Danas, može se reći da svaki klaber radi nešto vrlo slično.

Svaki odlazak u klub i kafanu čini niz rituala. Alkohol i droge su njihov neizostavni deo. Kao civilizacija, koristimo ih od pamtiveka i izvesno je da nećemo naprasno prestati. To je činjenica. Jedino šta možemo da radimo jeste da probamo da se u tim hedonističkim ritualima ne samouništimo.

Da li ima provoda u klabingu bez alkohola i droga? Podelite svoje iskustvo u komentarima.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu