​Dobrodošli u zamak Kobasica, dom najslobodoumnijih frikova Floride

Postoji jedno mesto u centralnoj Floridi gde se ostvaruju svi snovi. Barem oni uvrnutiji, oni o vašim najdekadentnijim seksualnim fantazijama, oni u kojima lutate po žurci koja se nikada ne završava, ili na kojoj stavljate jaja u dupe čoveku koji ima 250 kila, ili jebete ribu, dok u isto vreme lupetate gluposti i tuširate se. Možete da plešete sa zmijama, da jašete ponije, i da pucate iz automatske puške sa samoprozvanom „najzajebanijom striptizetom u Orlandu."

Mesto o kome govorim se zove „Zamak kobasica". Naći ćete ga u okrugu Oskeola, seljačkom kraju na sat vremena vožnje od Diznilenda; ovaj zamak je kompleks izgrađen ispred močvarne vodene površine zagađene izmetom, po imenu Jezero aligatora. Vodi ga tridesetčetvorogodišnji Majk Bjusi, klovnovska verzija Vilija Vonke (takođe je slučajno i bratanac Gerija Bjusija). Majk, njegovi degenerisani ortaci i šačica cica poznatih kao „Bjusijeve lepotice" žive u Zamku i priređuju lude seks žurke za nikogoviće Floride i malo poznate ličnosti kao što su Bem Margera i GWAR. Mesto izgleda kao mešavina „Ostrva odbačenih igračaka" i Pinokiovog Ostrva zadovoljstva.

„Ako nemaš 250 kila, ako nisi kepec, ili te nije zlostavljao otac, nisi nam potreban", kaže Majk.

Tokom celonoćnih zabava, normalno je da jedna devojka jebe drugu pivskom flašom. Na jednoj ozloglašenoj žurci, Majk je pilotirao dronom, izvadio američku zastavu iz kraljičinog dupeta i vitlao usranom zastavom po celom imanju.

Tokom proteklih pet godina, Majk je zbog ovakvih smicalica postao čuven u celoj centralnoj Floridi; prošle godine ga je Orlando Sentinel proglasio za 51-vu najslavniju osobu. Tokom leta je postao pravi internet fenomen, kada se raširio snimak koji su napravili momci iz Da Mafia 6ix, na kome Račet Redži, jedna od njegovih „lepotica" igra u krilu čoveku koji ima 250 kila tokom „Okupljanja klovnova".

Upoznao sam Majka na „Okupljanju". Njegov frik šou me je zaintrigirao, uglavnom zato što je uspeo da šokira na hiljade „klovnova", grupu poznatu po uživanju u disfunkcionalnim sranjima. Majk je na festivalu vodio striptiz klub na otvorenom, gde su „Bjusijeve lepotice" igrale u krilima invalida u kolicima i sedele u smrdljivom džakuziju. Kada je došao trenutak za njihovu veliku predstavu, Majk je pozvao publiku na binu da gleda kako Redži šrtca čokoladu iz vagine, a onda puši ratnom veteranu.

„Mi smo kao neki podžanr „klovnova"," rekla je Redži o svom nastupu. Majk se složio: „Zajednica „klovnova" mi je veoma bliska zato što sam ja ubogi seronja koji je živeo u prikolici."

Iz ko zna kog razloga, i ja sam postao blizak Majku. Posle „Okupljanja", pozvao me je da provedem vikend u zamku Kobasica, sa njim i sa njegovom bandom čudaka. Obećao mi je da ću da vozim gliser po Jezeru aligatora, da ću ga zvanično intervjuisati pet sati, i da će mi dupe biti polizano.

Majkov život se nije uvek vrteo oko vođenja niskobudžetne „Plejboj" palate u močvarama Floride. U tinejdžerskim danima, bio je posvećen bogu. Svakodnevno se molio i pohađao hrišćanski koledž, gde je igrao košarku. Tada je bio mršav.

Ali spletke i licemerje na koledžu su ga odbile od učenja. Pobunio se, i na kraju ga napustio.

Kao Mojsije u izgnanstvu, Majk je upao u depresiju kada je napustio crkvu. Koja je svrha njegovog života? Ispalo je da je rođen da bi se zabavljao. Počeo je da živi sa nekim ortacima koje je upoznao dok su zezali ljude u Diznilendu. Majkovi cimeri su organizovali divlje žurke, i kada su primetili apsurdan broj muškaraca na njima, počeli su gajbu da zovu „zamak Kobasica".

Majku su ortaci bili kao braća, ali ono zbog čega si popularan među ortacima, retko te čini popularnim kod stanodavaca. Vlasnik kuće ih je izbacio i Majk je bio neutešan. Onda se preselio u novu kuću za žurke, ponevši sa sobom nadimak „zamak Kobasica", dok ga i novi gazda nije izbacio.

„Drugom 'zamku Kobasica' je došao kraj, i ja sam bio u fazonu, jebote. Onda mi je sinulo: znaš šta? Kuda god da odemo, kuća će se zvati 'zamak Kobasica', jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam," rekao je Majk. Zamak Kobasica je tamo gde smo ja i moje gluposti."

Od tada je Majk živeo u još pet zamaka Kobasica. Tokom nedavne recesije se preselio u trenutni i najdugovečniji zamak Kobasica. Kada je našao ovu kuću, to je bila dvospratna šupa ispred Jezera aligatora. Po Majku, pripadala je staromodnom građevinaru i njegovoj supruzi koji su izgubili bogatstvo tokom ekonomske krize. Kuća je otišla na aukciju i Jevrejin koga Majk zove „Izrael" je kupio. Majk je i dan-danas iznajmljuje od njega.

Da bi finansirao zamak Kobasica, Majk izdaje sobe veteranima i „Bjusi lepoticama", prenosi događaje u kući preko interneta, dovodi stažiste iz Diznilenda na imanje i organizuje im „zabave stažista", naplaćuje ulaz za događaje u kući i organizuje „vikende rok zvezda", tokom kojih, za par hiljada dolara, neko može da iživi svoje seksualne fantazije.

„Ljudi su fascinirani zato što sam ja samo jedan siromašni debeljko sa malim kurcem, a okružen sam rok zvezdama i dobrim ribama", rekao mi je Majk. „Prosečnom čoveku ulivam nadu da može da bude debeljko sa ružnom frizurom i lošim zubima, a da jebe prelepe žene."

U poslednjih pet godina, kaže on, potrošio je preko 50 hiljada dolara da bi kuću koja propada pretvorio u „zamak Kobasica", sa uvrnutim detaljima kao što je granitna pozornica za striptiz u dnevnoj sobi, u kojoj je i „točak razvrata", koji inspiriše pohotne aktivnosti. Umesto standardnih plišanih stolica za striptiz, okružio je pozornicu crkvenim klupama prelepljenim porno slikama. Takođe je ogromne akvarijume napunio gumenim kurčevima, i taj deo zove „dildo Atlantida".

Na zidovima su murali američkih ikona kao što su I-Ti i Majkl Džekson, čiji su autori Endi Spejd, Inmejt art i Frog di Artist, „flešlajti" su ugrađeni u murale golih žena. (Pošto se zalaže za prava gejeva, Majk je takođe instalirao i „flešlajt" za dupe u mural golog muškarca, ali je neko ukrao tu igračku).

„Pokušavamo da ga održavamo kao i Diznilend. Trudimo se da se prašina i instalacije ne vide", rekao je Majk. „Ponašamo se kao da smo na snimanju filma."

Kada bi Majk odneo svoju kuhinju Art Basel galeriji u Majami Biču, verovatno bi mogao da je proda kao umetničku instalaciju za 100 hiljada dolara. Uklonio je mikrotalasnu rernu i zamenio je kutijom koja je obložena tkaninom sa šarom geparda, u kojoj je držao zmiju. Sa plafona vise gaćice koje su mu devojke poklanjale. A na frižider su okačene fotografije sa žurki, kao i slike njegovih prijatelja i poznatih ličnosti u polusvetu: Vimen, Bret Majkls i sin Majkla Džordana. Da ne pominjemo da kondom koji je nosio kada je izgubio nevinost visi na zidu njegove kancelarije.

Ali nije dekoracija ono što čini „zamak Kobasica" posebnim. Takvim ga čine ljudi. Dolaze da žive sa Majkom iz raznih razloga, ali obično se sve svodi na to da su u pitanju otpadnici od porodica i rodnih gradova.

Račet Redži je odrasla u Kanzasu i provodi noći održavajući reputaciju „najzajebanije striptizete u Orlandu". Veteran iz avganistanskog rata Nik živi na spratu sa čoporom pasa, i duva travu da ne bi počeo da puca na ljude. Još jedan ratni veteran, Robi, živi u sporednoj zgradi. Ugradili su mu metalnu ploču u glavu kada je zamalo poginuo na motoru. Među svim ovim čudacima, „Gola" Ešli po ceo dan šeta naga po zamku Kobasica, bez nekog očiglednog razloga. Iako mi „Gej" Aron nije otkrio mnogo o svom privatnom životu, on redovno posećuje zamak da bi se očistio od droge, tako da sam pretpostavio da ga muče neka lična sranja, baš kao i ostali stanari i redovni gosti.

Iako je prvi zamak Kobasica bio momačko okupljalište, njegova savremena verzija ispunjava potrebe žena, gej muškaraca i veterana. Kinki Kejs se preselila u zamak kada se deklarisala kao lezbejka u „ekstremno rasističkom" okrugu Citrus, na Floridi. Preseljenje u zamak Kobasica joj je pomoglo da povrati samopouzdanje, rekla mi je.

„Kad god organizujemo žurku, Majk mi kaže, 'Kejs, nađi sebi neku picu'. Pogledaj onu opaku kučku. Sisaće ti kliću satima", rekla je. „Meni život u kući, u domu u kome svi prihvataju ono što radim i ono što želim, pruža moralnu podršku."

Da bi se odužila zamku Kobasica što joj je pružio utočište, Kejs je renovirala žensko kupatilo, okrečila ga u ljubičasto i roze, poređala stare brojeve Plejboja na policu iznad lavaboa i instalirala luster. Preko puta ve-ce šolje je okačila znak na kome piše „Porodica, prijatelji, zauvek". „Ljudi vide taj znak i pomisle, Možda je zamak Kobasica nešto više od onoga što sam mislio", kaže ona.

Ali od svih osobenjaka u zamku Kobasica, Majk je možda najotkačeniji.

„Celo moje detinjstvo je bilo super jebeno uvrnuto", priseća se on. „Sećam se, kada sam imao četiri ili pet godina, zapalio sam deo porodične prikolice. Okrivio sam sestru. Zato me je tata stavio u kadu, urolao novine i zapalio ih, i počeo da mi preti, u fazonu, 'Hoćeš da se opečeš, majku ti jebem? Sviđa li ti se ovo? Sviđa li ti se?' Onda mi je rekao da kupim prnje, jer će me dati nekome. Ostavio me je ispred doma za nezbrinutu decu, provozao se unaokolo, vratio se i odveo me u Mekdonalds."

Majk je veći deo detinjstva proveo kao usvojenik u Južnoj Karolini, a živeo je u Kaliforniji, Luizijani i na Floridi. Kada je imao 13 godina, drugi usvojeni dečak mu je rekao da čovek za koga misli da mu je tata u stvari nije njegov biološki otac. Do dan-danas, Majk nema pojma ko mu je pravi otac.

Bez tradicionalnih porodičnih veza, Majk je stvorio svoje, sa voljenima i prijateljima koji žive i borave u zamku Kobasica. Iako su opičeni, prekriveni govnima i menstrualnom krvlju, stanari zamka Kobasica se staraju jedni o drugima bolje nego mnogi o svojoj biološkoj deci, rođacima i babama i dedama.

„Uvek me je pratio neki osećaj nesigurnosti, osećaj da ništa nije stabilno", rekao mi je Majk. „Dok sam odrastao, iskusio sam razne stilove života, ali životni stil u zamku Kobasica ima najduži kontinuitet, i stabilan je. Traje već nekih 15 godina. Nikada ranije u životu nisam imao nešto što toliko dugo traje; čak ni tradicionalne proslave Božića, ni ljubavnu vezu. Ništa. Ovo je jedno od svega nekoliko mesta gde nalazim nekakvo bolesno, uvrnuto zadovoljstvo i unutrašnju radost i mir, usred cele ove budalaštine koja se zove moj život."