Dosada me je odvela na četrulet i nisam se nešto provela

Dragi dnevniče,

Nismo se čuli desetak godina od kada sam ti u prvim razredima osnovne pričala kako "je juče bio u školi i da je mnogo sladak" i nervirala se što se "ceo dan u dvorištu jurio sam onom Jasnom." Sećaš se da me je i "mama nervirala kada me nije pustila na rođendan na koji sam znala da ide i on." A jednom sam ti kukala kada me je povukao za kosu i gurnuo te mi se "baš zgadio". Uh, koliko si se samo gluposti naslušao o mojim tadašnjim drugaricama. Ma znao si sve što mi je u glavi.

Sada sam u prvim "razredima" fakulteta i pravo je vreme da ti opet pišem. Mnogo se stvari tokom godina menjalo – od veličine mog brushaltera do razvijanja novih tehnologija. Da, danas možemo da komuniciramo besplatno sa ljudima iz celog sveta. To je nešto što se zovu društvene mreže. E pa, baš zato ti i pišem. Na jednoj od njih sam razgovarala i gledala sa ljudima u isto vreme.

Osim što, kada je "četrulet" (tako se ta, sad već zastarela, mreža zove) u pitanju, kada ti napišem da "sam ga videla" to znači nešto poptuno drugačije. Ali da te ne bih zbunjivala, da krenem redom i sve će ti biti jasno.

*

Jedne smorene večeri

02:45 – Sa minusevima umesto očiju, žmirkam u monitor kroz oblak masne dimčuge. Tražim nešto iole zanimljivo na internetu iako po ceo dan klikćem i surfujem. Kada malo bolje razmislim, možda je bolje da se zakujem za krevet. Cing! Upalila mi se lampica – četrulet! Vreme je da skinem svoju četrulet nevinost. Navarena kao zmaj već dobijam napad smeha i osećam se kao kada sam kao klinka radila "zabranjene stvari" u strahu od keve i šipke njenog usisivača. Klik, klik i počinjemo! Ni sa kim se ne povezujem, ali već vrištim od smeha. Možda je do dobre vutre. Bam! Evo ga, prvo pa muško, a još i napaljen kao zver. Arapin sa debelim "Džonsonom". Mogu samo da zamislim na šta sam ličila tako iskolačenih očiju. U sebi se nadam da mu se posle toga spustio i da će ga nekada kastrirati. NEXT! Klik, klik, klik. Festival kurčeva u svim dimenzijama i bojama već počinje da smara isto koliko i smoreni likovi koji slušaju muziku ili mašu pred kamerom kao kreteni.

03:05- I dalje klikćem. Prst mi odjednom zastaje a pogled mi privlači papir A4 formata, na kome je plavim flomasterom nacrtano slonče. Naravno, umesto surle je isečena rupa kroz koju je provučena polunapaljena kita. Vau, kako orginalno. Istog trenutka sam se glasno nasmejala. Smejala sam se slonu u facu. Dok pokušavam da dodjem do daha, spazim da u njegovoj biografiji piše da mu je upravo glasan smeh, fetiš! Kao, neverovatno se pali kada se, kako kaze, "lepa devojka glasno smeje!" Naravno, smejem se gotovo do suza i trbušnjaci polako oktazuju. Na sve to surlica postaje surletina. Pa jao! Što je najgore to i nije tako loše izgledalo pa sam ga zamolila da mu vidim lice. Pa to mi je jebeno najveća greška u životu! Okej. Bravo za tebe čovek, dobar fetiš, jebi se. Gasim internet i u tišini, zgranuta i istraumirana, odlazim u krevet.

Nikad više.

Jednog stondiranog popodneva

14:39- Nekoliko dana kasnije, drugarica dolazi na kafu. Naravno, omdah sam joj prepričala traumu koju sam doživela. Iako nisam bila u fazonu, dogovorili smo se da još jednom zajedno uplivamo u dubine četruleta.

16:20- Obe smo pred kamerom i kliktanje može da počne. Ništa specijalno – galerija kurčeva, poneki Srbin i Francuz, uglavom smoreni. Klik, klik, klik. OP! Nešto novo, neki sado-mazo fazon, BDSM, šta ti ja znam. Sredovečni gospodin, sa čudnom frizurom, mouth gag-om u ustima, balavi, zavezan za stolicu blene u kameru i trepće. Ortakinja je toliko vrisnula od oduševljenja da sam pomislila da je doživela mini orgazam. Za moj ukus, malo previše. Iz njegove opširne biografije saznajemo da mu je njegova supruga, alfa ženka, naredila da sedne ispred kompjutera i nađe nekoga ko će odbrojavati od 10 do 0. On za to vreme mora da ga drka, a čim taj neko kaže STOP, on mora da svrši. Još nas i ljubazno moli da mu ispunimo želju i zahvaljuje se. Već sam videla da moja kolegenica gori od želje da to i uradimo, a ja smišljam kako da pobegnem do toaleta.. Da ne bih ispala pička, samo sam se pomerila iz kadra i posmatrala je (to je, kao, manje pičkarski).

Deset, devet, osam, sedam i po, sedam, šest, pet i po, pet, četiri, tri i poooo i STOP. Istog trena je svršio kao car u glasno stenjanje i balavljenje loptice. Zahvalio se i nestao. Ja sa vilicom do zemlje, a drugarica možda i nikad napaljenija. Daj da smotam još, jebemti život. Nikad više!

Tri meseca kasnije, jednog jutra zvano 'Ništa'

09:58- U rupi od slobodnog vremena i nedostatka korisnih ideja to "nikad više" se vrlo brzo pretvori u "ma ajmo još jednom". To jutro je bilo jebeno sivo što sam znala i pre nego što sam otvorila oči jer spavam ispod prozora u potkrovlju. A oni nisu uvek tako kul, posebno kada si dovoljno lenj da ne staviš zavesu. Džezva na ringli, krmelji se skidaju sa očiju, i pravo je vreme za inspirativno razmišljanje na WC šolji o tome kako iskoristiti ovaj tmurni dan. Ovog puta mi je u glavi jedno veliko ništa.

10:19- Uz kao-da-su-me-prebili korake i duboko udisanje mirisa kafe, dolazim do stola, palim komp, druga cigareta i tako… Rutinica. Posle pola solje, tri cigarete i trećine džointa, mozak počinje da radi. Kako započeti dan bez obaveza? Prva misao, čik pogodi, četrulet. I dalje se kolebam s obzirom na to kakva su mi bila prethodna dva iskustva. Da li da sebi userem i ovaj dan ili ću se možda ispričati sa nekim gotivcem, što mi je, na kraju krajenva, i bio cilj kada sam se prvog puta ulogovala. Dosadašnje iskustvo mi govori da to nije moguće.

10:27- Jebeš ga, ulazim. Provalila sam foru da je moguće filtrirati ljude i spajati se sa nekim samo iz, na primer, Srbije. Klik,klik i čekanje. 'Looking for a partner' . Nezaposlena Srbija verovatno spava u ovo vreme. Pripalila sam ponovo, napunila pluća i baš u onoj blagodeti izduvavanja dima pojavi se neki misićavi lik. Kaže : ,,Ćao!'' . Tada počinje unakrsno ispitivanje ko sam šta sam i kako se zovem. Ispostavilo se da je lik pandur koji živi nekoliko minuta dalje od mene. Pita me "šta to pušiš?". NEXT!!! Promenila sam šest boja na licu. Zanimljivije je kada je ceo svet uključen.

10:49- Opet ono dugo 'Looking for a partner' . Pih , al' me neće od jutros. Odjednom ispada lik iz nekakvog studija. Trešti neki komercijlalni rep. Momak, onako sa osmehom od uva do uva i belim zubima. On započinje konverzaciju koju nema potrebe da prepričavam, jer, evo slike:

He, he, he… Drejk, jebiga. To je bilo nešto pre onog spota sa onim famoznim đuskanjem posle čega je postao popularniji nego što je bio kada sam ja čula za njega. Ne postoji način da znam da li je to neko ko nenormalno liči na njega pa me još i loži, a ne vadi kitu. Ne znam da li je stvarno Drejk, ali posle skrinšota mu prekidam vezu.

*

Dragi dnevniče,

Ti me razumeš. Šta bih pa ja pričala sa Drejkom? Ipak, želim da verujem da me je ukenjalo. Viđala sam klipove da su se ljudima dešavale te stvari sa poznatim ličnostima. Mada, koja je to verovatnoća. E znaš šta, Drejk mi se osmehnuo, pa sam se i ja kezila celog tog dana, šta me pa briga. Dobila sam nekakav hepi end i ne pada mi na pamet da ga pokvarim nekim sledećim logovanjem.

Do sledećeg "nikad više", dragi moj dnevniče.

P.S. Ako uopšte želiš i dalje da mi budeš dnevnik.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu