​Džo Kore i njegova pank zbirka od pet miliona funti koju će spaliti

Dvadeset šestog novembra, tačno četrdeset godina od kako je izašao album Seks Pistolsa Anarchy in the UK, bivši gradonačelnik Londona Boris Džonson* će javno spaliti zbirku pank suvenira u vrednosti od pet miliona funti pred kapijom Bakingemske palate.

„To bar planiramo," kaže Džo Kore, jedan od osnivača Agent Provocateur, sin kreatorke Vivijen Vestvud i Malkolma Meklarena, pokojnog menadžera Pistolsa. „Borisa sam pozvao da zapali vatru jer ima iskustvo na polju spaljivanja novca pred beskućnicima*. Pozvaćemo sve pankere u Ujedinjeom kraljevstvu, ako ih uopšte još ima, da dođu i donesu šta god bi još hteli da spale."

Kore je nedavno izazvao kontroverzu najavom da svoju zalihu istorijski značajnih pank svetinja namerava da stavi na vatru da bi se pobunio protiv mejnstrim preuzimanja pank kulture. Konkretan povod za ovaj protest bio je Punk London, festival koji slavi „četrdeset godina subverzivne kulture" uz podršku gradske uprave, državne lutrije, i kako Kore kaže, čak i same kraljice.

„Pank je već dugo samo turistička atrakcija, to nije ništa novo. Ali sad su mu zakucali poslednji ekser u kovčeg. Ništa više nije ostalo," kaže Kore u svojoj prodavnici odeće, A Child of the Jago, gde sam došao u razgledanje kolekcije koju je celog života skupljao.

„Sećam se da sam kao mali sedeo ispod mamine šivaće mašine i gledao kako ovo pravi," kaže Kore dok uz pomoć Danijele Lizmor, prijateljice i manekenke, vadi odeću iz vakuum kesa. „Sećam se frke koja je nastala kad je policija upala i zaplenila svu robu. Sećam se da su ljude hapsili na ulici ako ih zateknu u ovome. A sećam se i da sam, mnogo kasnije, prodao dosta toga da bih osnovao Agent Provocateur, a par godina potom sve to ponovo otkupio. Već jako dugo živim sa ovim stvarima."

Ove suvenire – od pantalona Džonija Rotena do lutkice Sida Višusa sa svastikom – sam čak i ja poželeo da ukradem.

„Kad sam bio mali, stalno sam visio u Gliterbest zgradi – tatina kancelarija, menadžment Seks Pistola. Grabio sam šta god mi je dopalo šaka, postere, ploče, sve redom, kao svraka. Sve sam to držao na gomili i uživao. Mnogo mi je to značilo."

A sada sve to ide na lomaču, kao naduti leš palog ratnika.

„Kad to sve budem spalio, videćemo kakav feniks se uzdigne iz pepela," kaže Kore. „Ako budemo uspeli da sve organizujemo ispred palate, biće jebeno opasno."

Džo nas ovde vodi kroz priču o artefaktima koje će ritualno žrtvovati.

Ovo je iz Seditionaries butika. Hronološki gledano, prvo su moji roditelji otvorili radnju na Kings Roudu i nazvali je Let It Rock; tata je na Brik Lejnu nalazio stare kapute i sakoa sa početka veka, rok & rol stvari, i posle ih prodavao. Onda su promenili ime butika u Too Fast to Live, Too Young to Die , gde su se prodavale više bajkerske stvari, da bi onda opet promenili ime u SEX. Tu su valjali fetiš opremu, bičeve, lančeve, gumu i sve to, ali bila je tu i ona pank estetika, dekonstrukcija odeće, stavovi izraženi kroz odeću. Bila je to modna fuzija seksa i panka. Onda su SEX preimenovali u Seditionaries; prodavali su odeću za prostitutke, junake, lezbejke i pankere.

Ovo je stvarno trebalo zakrpiti, jebiga. Mamina suknja iz SEX. Često je to bila domaća radinost, svašta se pravilo po kućama. Bajkeri i Anđeli pakla su mnogo toga tražili sa kožom i metalom, na primer Crveni Baron. Pun nam je bio stan takvih ljudi.

Košulja od muslina, iz Seditionaries. Ima dosta poznatih printova iz tog doba, kao ova Snežana sa sisama, ili kauboji sa kitama. Ideja je bila da se uzmu kao neke svete reference, da li Volt Dizni, da li svastike, da li žrtve pedofila, gej seks, sve to da može da se nosi na grudima.

Dete nosi šta mu mama da. Od malih nogu sam nosio ovakve stvari, tako me je mama oblačila, ali posle sam počeo i sam da ih biram jer mi se sviđalo da izazivam reakciju kod drugih ljudi.

Odrastao sam na jugu Londona među decom imigranata. Mediji su bili protiv nas, svi su nas mrzeli, proganjali, bili smo državni neprijatelj broj jedan. Bio sam kod kuće kad su iz Nacionalnog fronta došli, polupali prozore, i opkolili nam kuću. Dakle, nije da nas je samo establišment prezirao, nego svi redom.

Moraš da odlučiš šta valja a šta ne dalja, moraš da izabereš na kojoj si strani. S jedne strane imaš televiziju – to je sranje. Mik Džeger? Pizda. Sa druge strane su Edi Kohran, Kristin Keler, Raw Power Society for Cutting Up Men , Rubber Robin Hood , Roni Bigs u Brazilu, jamajkanski rude boys, Bamboo Records. Dakle samo spisak onog što valja i onog što ne dalja.

Sećam se kad sam ovo pravio sa mamom. Išli smo dole do Klapama i uzimali lutke na kilo, a onda bismo po celu noć sedeli i seckali te lepe male lutke za devojčice. Morali smo i sise da im skrešemo. Pravila je majušnu odeću za Sida, imali smo ih na stotine. Ovu ću možda ipak da sačuvam.

Ovo je bilo strašno popularno, onaj klasični stil: uz par S&M pantalona mora da ide ovakva jakna. Vivijen je ovo patentirala. Cela ta bondage ideja došla je iz seks šopa i samo se prenela na odeću. Ljudi danas misle da nose sado-mazo pantalone ako imaju par rajsferšlusa, ali greše. Ja sam jedan par, kožne pa na sitne pruge, nosio dok se nisu raspale.

Nemam ja mentalnih problema, ovim samo iznosim stav. Ljudima je teško da shvate zašto bi neko spalio kolekciju vrednu pet miliona funti, pa se trude da izmisle razlog…

Ako naiđem na nešto čega mi je baš stvarno žao, neću ga spaliti. Sve je ovo teška emotivna odluka, moram sam za sebe dobro da razmislim.

Džoni nikad nije voleo decu. Bar mene nije nikad voleo, možda zbog mog ćaleta. Uvek je pizdeo kad bi Malkolm pokušao da progura tu ideju da je upravo on stvorio Pistolse od obične grupe uličara. Džoni bi rekao „niko mene nije stvorio" i jebiga, mislim da je bio u pravu. Ne bi bilo Seks Pistolsa da nije bilo njega. Neviđen frontmen, nije mu bilo ravnog. Naježila bi mi se koža kad bih ga video na bini. Posle se malo zaljubio u sopstveni ego, ali to se svima dešava, zar ne?

*Ovo je referenca na optužbe po kojima su Boris Džonson i Dejvid Kameron tokom studija na Oksfordu palili novčanice od po 50 funti ispred beskućnika da bi ih primili u Klub Bulingdon. Ipak, kažu da je ova vrsta inicijacije novijeg doba tj. da u Borisovo vreme nije bila korišćena. Sa druge strane, Boris jeste metaforički spalio milione funti trošeći novac poreskih obveznika na mahom sulude inicijative, znači nije da ne bi zaslužio poziv.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu