​Četrnaest važnih bitaka koje su žene izvojevale u 2014. godini

Kada se sve uzme u obzir, 2014. nije bila najsjajnija godina za žene. Ako ste bilo kog dana u nedelji otvorili bilo koje novine, mogli ste da nađete dokaze nasilja ili zlostavljanja žena na svakoj drugoj strani.

Razmislite o sledećem: presuda Pistorijusu, Rej Rajs, Gamergate, Boko Haram, grupa koja je kidnapovala više od 200 učenica, Eliot Rodžer, Čed Evans, Džulijen Blank, Dejper Lafs, Bil Kozbi, fijasko magazina The Rolling Stone oko silovanja, politika o abortusu širom Amerike i agresivna kampanja u Britaniji protiv tužbi za silovanje. Ako nastavite da tražite, spisak se lagano i opasno širi, kao slomljeni članak na nozi.

Ali ima nade. Ima. Tokom 2014, bilo je sjajnih trenutaka za žene i važno je da ih se setimo, čak i kada – naročito kada – se čini da se neprestano vucaramo po trotoaru koji je prekriven psećim govnima. Trenutno su u raznim državama na svetu na vlasti 22 žene. Dobre žene koje posvuda čine dobre stvari.

A evo nekih od ovogodišnjih važnih događaja.

MALALA JE DOBILA NOBELOVU NAGRADU ZA MIR

Sedamnaestogodišnja Malala Jusufzai je pokazala svetu kakvo nasilje žene mogu da dožive ako iskoriste ljudsko pravo na obrazovanje, ali i moć posvećenog, prkosnog aktivizma. Prošlo je samo pet godina otkako je anonimni dnevnik pakistanske učenice, u kome opisuje život pod Talibanima na severozapadu Pakistana, po prvi put zaokupio pažnju javnosti. Od tada je iskusila uspehe, ali i poteškoće. Loša strana je to što joj je jedan talibanski revolveraš pucao u glavu u školskom autobusu, ali je pozitivno to što je postala najmlađa osoba koja je do sada dobila Nobelovu nagradu, za svoje neprekidne kampanje za bolje obrazovanje za žene i devojke širom sveta. Njen komentar novinarima tog dana? Da joj to „neće pomoći oko polaganja ispita", i da mora da se vrati na predavanje iz hemije.

ANĐELINA DŽOLI I PRVI SAMIT PROTIV SEKSUALNOG NASILJA U SUKOBIMA

Anđelina Džoli i Brejni iz Pinkija i Mozga, izvinite, ćelavi majmun, izvinite, ministar inostranih poslova Vilijam Hejg, u junu su ušli u istoriju zbog organizacije prvog svetskog samita koji se bavi seksualnom nasiljem koje je toliko rašireno u sukobima širom sveta. Na samitu se okupilo 900 stručnjaka, žrtava, verskih vođa i nevladinih organizacija iz stotinu zemalja koji su izrazili posvećnost borbi protiv silovanja kao oružja u ratu.

PRVI PUT U ISTORIJI, VIŠE OD STO ŽENA U KONGRESU SAD

Posle vesti da su i Merilend i Masačusets u 2014. izabrali republikance za guvernere, liberalni analitičari su ove izbore okarakterisali kao „razvaljivanje, drugi deo". Ali iako su demokrate dobrano uzdrmane, žene sa obe strane su bile pobednice. Zato će 114. izabrani kongres u svojim redovima imati sto žena, što je kamen međaš u američkoj politici. Među njima je i najmlađa žena izabrana do sada, tridesetogodišnja Elsi Stefanik, kao i političarke koje su otvoreno govorile o abortusu – postavljajući ženska reproduktivna prava kao glavnu temu u nekoliko država. Više glasača je odbacilo radikalne zakone protiv abortusa i digla se velika frka oko minimalaca. Dakle, napredak, kada već nije radikalni preokret.

UČENICA IZ BRISTOLA I KAMPANJA PROTIV SAKAĆENJA GENITALIJA

U februaru je Gardijan pokrenuo kampanju EndFGM, pozivajući tadašnjeg ministra obrazovanja Majkla Grouva da napiše pismo svim nastavnicima u Engleskoj i Velsu, u kojem će ih upozoriti na opasnosti od sakaćenja ženskih genitalija. Zaštitno lice ove kampanje je bila sedamnaestogodišnja Fahma Mohamed. Za samo tri nedelje, njena peticija je prikupila 230,000 potpisa i javno su je podržali Malala Jusafzai i Ban Ki Mun, generalni sekretar Ujedinjenih nacija. Pod narastajućim pritiskom javnosti, Grouv, koji pod pritiskom uvek izgleda kao osedela lezbejka nastavnica fizičkog koja gleda svađu na terenu, konačno se sastao sa njom i njenim saradnicima u kampanji Integrate Bristol i uradio to što je želela. Pisao je nastavnicima o sakaćenju ženskih genitalija. Ova tema više nije bila skrivena od očiju javnosti. Pouka ove priče je, kao i kod Malale, da ni mladost, ni pol nisu prepreka za uspešnu kampanju. Ne ako se boriš dovoljno žestoko.

MAME IZ ISTOČNOG LONDONA SU UDARILE PACKE POLITIČKOJ ELITI

Zauzimanje naselja Karpenters u Stratfordu u istočnom Londonu pokazalo je pravu vrednost protesta koji nastaje iz korena. Grupa od 29 samohranih majki radnica je izbačena iz ovdašnjeg hostela za majke sa decom kada je budžet smanjen. Rečeno im je da se presele u kilometrima udaljena mesta kao što su Birmingem i Hejstings, ali su one u septembru zauzele prazne stanove u istočnom Londonu, u znak protesta zbog planova gradskog veća Njuhama da sruši stambeno naselje. Ova kampanja u svom mikrokosmosu ilustruje stambenu krizu u Londonu. Činjenica da su je predvodile pripadnice društvene grupe koju rutinski otpisuju kao anonimnu, apolitičnu koja živi na teretu društva i čine je „majke socijalne pomoći" (Džasmin Stoun, vođa organizacije Majke sa poštanskog broja E15, rekla je da su ih „nazivali droljama koje ne bi trebalo da šire noge") koje lutaju od jednog skloništa do drugog je naelektrisalo atmosferu. Ove žene su dokazale da svi – od urednika koji sastavljaju naslove Dejli Mejla, do službenika gradskog veća u odelima i matorih članova kabineta sa crvenim nosevima – spektakularno greše. Pokazale su se kao artikulisane, odmerene i uspešne aktivistkinje koje pružaju podršku jedna drugoj mogu da ostvare uspeh i postanu inspiracija za sve mlade žene lišene građanskih prava koje misle da nemaju nikakvu moć.

EMA SALKOVIĆ I „PONESI TERET" NAJBOLJI PROTEST NAŠEG DOBA

Studentkinja sa Kolumbije se zaklela da će nositi dušek sa svog kreveta, težak preko 20 kilograma sve dok njen napadač – koji ju je, prema izveštaju policije, analno silovao u njenoj studentskoj sobi – i dalje studira na istom univerzitetu. Onda je to preraslo u međunarodni pokret. „Ponesi teret" izlaže jednu privatnu scenu u veoma javnoj sferi, iznuđujući potvrdu da većinu seksualnih napada na koledžima čine ljudi koji poznaju žrtvu, često u njihovim sopstvenim sobama. To je protestna umetnost, kao što piše „Njujork tajms", poslednjeg pribežišta.

Premisa je tako jednostavna – samo jedna devojka, sa dušekom. Ipak, svi znaju i mogu da vide gde se to odigralo. Širi efekat na svest javnosti o seksualnim napadima u studentskim domovima će se tek osetiti. Ali kada je Salković uzela mikrofon na završnom mitingu i rekla: „Ne moram da izgovorim njegovo ime, znate ko je", pre nego što su joj i studenti i studentkinje pomogli da odnese 28 dušeka do kuće predsednika univerziteta Kolumbija Lija Bolingera i nasloni ih na njegova vrata, njene reči su odzvanjale kao gong. Zalepili su spisak zahteva na njegova vrata, kao i apel da univerzitet ponovo otvori slučaj Salković.

BIJONSE JE CELE GODINE NASTUPALA ISPRED REČI „FEMINISTKINJA"

Slušala sam toliko mnogo razgovora o Bijonsinim pobrkanim „feminističkim shvatanjima" i kako njen ovogodišnji album nije toliko feministički nastrojen „kao što mediji to prikazuju", da sam poželela da iskopam rupu u karfiolu, da se popnem unutra i u samoći uživam u srednjem delu pesme Haunted Love, dok se cvetići karfiola lome i nežno napadaju moj anus. Da, reči Džej-Zijevog repa u Drunk In Love nisu u skladu sa raspoloženjem albuma, i da, ljudi imaju pravo da dovedu u pitanje feminističko buđenje jedne značajne javne ličnosti, ali trebalo bi da smo svi u stanju da postignemo osnovni dogovor da je apsolutni jebeni minimum definicije „feminizma" javno zalaganje za ekonomska i politička prava žena. I to je sve.

Ono što je Bijonse uradila za feminizam na televiziji, na pozornicama, u časopisima, širom čitavog sveta je, kao što kaže Roksen Gej, „domašaj kakav do sada nismo videli". Na jednom rođendanu sam upoznala jedanaestogodišnjeg dečaka koji mi je rekao da je bio inspirisan da „pogleda šta je to" feminizam, kada je video sve te slike Bijonse koja stoji na bini ispred te reči, ispisane ogromnim, svetlećim slovima. Taj klinac je nosio majicu na kojoj je rukom bio iscrtan feministički simbol pesnice.

ROKSEN GEJ JE RASKRINKALA ELITISTIČKI FEMINIZAM

Tokom 2014. Gej je postala jedan od najsilnijih glasova u feminističkoj sferi. „Radije ću biti loša feministkinja, nego da ne budem feministkinja uopšte", napisala je u zbirci eseja „Loša feministkinja" koja, u osnovi, postavlja ogledalo pred elitističku feminstkinju i kaže: „Dobro se pogledaj, dušo". Poruka koja preovlađuje je da je, iako ima raznih vrsta feminizma, najvažnije da prihvatimo sve naše razlike i da zajedno radimo na istom cilju – ravnopravnosti polova.

Ona nudi pronicljiva razmišljanja o rasi, politici, seksualnom nasilju i popularnoj kulturi (za Netfliksovu seriju Orange Is The New Black, naširoko hvaljenu zbog raznovrsnosti, ona kaže: „Raznovrsna je na najplitkiji, najsimboličniji mogući način… to je glad koju treba da zamišljamo kao gozbu".), koja uspevaju da budu i razorna i često – što je presudno – zabavna. To što se u prvom planu duha vremena feminističkog diskursa nalazi tetovirana, sarkastična, samosvesna, ekstremno inteligentna crna žena je nešto što treba čuvati u 2015. Verujem njenom „zbrkanom" feminizmu zato što je realističan. On me sprečava da se izgubim, i pomaže mi u trenucima kada pomislim da više ništa ne shvatam.

EJMI PELER JE NAPISALA STVARNO, STVARNO DOBRU KNJIGU

Peler je ove godine objavila apsolutno izuzetnu knjigu, i da imam ćerku tinejdžerku, svakodnevno bih joj je gurala u ruke. Da, molim su memoari kako je Peler postala motor nekih od najboljih američkih humorističkih emisija u poslednjih nekoliko decenija (Saturday Night Live, Parks & Recreation), ali je značajnija zbog lekcija o tome kako žena može da uspe u životu. U najkraćem: budi fina, ali se bori svake jebene sekunde. U celoj knjizi, Peler piše prkosno o ambiciji, i pored svih dela koja dele feminističke savete (How to Be a Woman, Not That Kind of Girl, Bossypants), njeno deluje kao najjači poziv u boj. Njene poente su rigidne i nepokolebljive. „Samo da naglasim, ja volim zapovedne žene", piše ona. „Neki ljudi mrze tu reč, i razumem kako „zapovedno" može da zazvuči kao jadan način za opis odlučne žene, ali za mene, zapovedne žene treba nalaziti i slaviti". U svetu u kome i dalje ima toliko mnogo onih koji se osećaju ugroženim od takozvanih „histeričnih žena" i „devojaka sa interneta" sa „sarkastičnim" tonovima (ćao, Arone Sorkine!), Da, molim je bila – i ostala – oaza. Kupi je i pročitaj tokom praznika, dok tvoj ujak – seksista brblja nešto o „ludilu političke korektnosti" dok sa blejzera skida komadiće skorenog buđavog sira.

ŠKOTSKA PO PRVI PUT U ISTORIJI IMA PREMIJERKU

Nikola Sturdžin je postala predsednica SNP-a i premijerka Škotske kada je Aleks Salmond odlučio da se povuče. Učlanila se u SNP sa 16 godina, podstaknuta društvenom nepravdom koja se, po njenom mišljenju, odvijala pod Tačerkom. Znala je da je pogrešno da Škotskom upravlja vlada konzervativaca koju oni nisu izabrali. Ali nije se priklonila laburistima koji su dominirali u zemlji, verujući da Škotska može da napreduje samo ako je istinski nezavisna. Posle tesnog poraza na referendumu, Sturdžin je prkosno govorila o tome da je „dalji prenos ovlašćenja put do nezavisnosti", verujući da nije pitanje da li će Škotska biti nezavisna, već kada će se to dogoditi.

EMILI VOTSON U UN: RODNA NERAVNOPRAVNOST SE TIČE SVIH

Glumica i novopostavljena ambasadorka dobre volje Ujedinjenih nacija je u septembru održala je strastveni govor o rodu i feminizmu u jebenom sedištu UN u Njujorku. Votson je bila tamo da bi promovisala HeForShe kampanju, u nadi da će motivisati milijardu dečaka i odraslih muškaraca da podrže prestanak nejednakosti koja svakodnevno pogađa devojčice i žene širom sveta. Doživevši gromoglasne ovacije, rekla je: „Zašto reč „feminizam" izaziva toliku nelagodu? Ja dolazim iz Britanije i mislim da je ispravno da sam kao žena plaćena jednako kao moj kolega koji je muškarac. Mislim da je u redu da imam prava da donosim odluke kada je moje telo u pitanju. Mislim da je ispravno da me žene zastupaju u politici i donošenju odluka u mojoj zemlji. Mislim da je ispravno da uživam jednako poštovanje u društvu kao i muškarci. Ali nažalost, ne mogu da kažem da postoji ijedna zemlja na svetu u kojoj sve žene mogu da očekuju ova prava". Uključujući oba pola u kampanju, ona kaže da se nada da će izmeniti mentalitet „nas protiv njih" i ideju da je feminizam „muškomrzački".

TRUDNICA JE POKAZALA DEMONSTRANTIMA PROTIV ABORTUSA

Trudne žene koje viču su opasne, kako je rekao moj uvaženi kolega. Još su opasnije kada se okome na demonstrante protiv abortusa koji unose kamere i transparente sa slikama sićušnih krvavih fetusa u lica ženama koje ulaze u kliniku – i koje bi, što se njih tiče, mogle da budu i žrtve silovanja došle da potraže pomoć. Na snimku koji se brzo proširio (u jednom danu je imao 2 miliona pregleda na Jutjubu), žena u poodmakloj trudnoći koja radi za kompaniju Kids, rekla je demonstrantima protiv abortusa, pripadnicima kontroverzne grupe Abort 67, ispred klinike u Sautvarku da je „činiti da se žene osećaju krivima tako pogrešno, tako jebeno pogrešno". Srž njenog besa je to što je kompanija Kidsodmah iza ugla i da ljudi – deca – koja koriste njene usluge ne bi trebalo da gledaju te prizore. „Mnoge žene su bile zlostavljane, ne znate koji su njihovi razlozi", rekla im je. „Ovo je tako pogrešno, na toliko mnogo nivoa". Od njene izjave nadalje, sledi tri minuta čiste vatre koja posramljuje protivnike abortusa sklisko kao nož dok prolazi kroz puter.

LAVERN KOKS JE POMOGLA DA SE OTVORI PUT ZA TRANS LJUDE

Kao dodatak ulozi transrodne zatvorenice Sofije Burset u seriji Narandžasta je nova crna, Koks je 2014. godinu provela ne samo pomerajući, već gazeći granice za transrodnu zajednicu. Iako je podela uloga u toj seriji za neke (kao što je Roksen Gej) simbolična, trans žena koja igra trans ženu jeste Velika Stvar. To se jednostavno ne događa. Uspešna priča Amazon Prajma iz 2014, Transparentno u kojoj tata iz serije Arrested Development igra trans ženu koja konačno počinje da živi onakva kakva je, verovatno dosta toga duguje vidljivosti Lavern Koks u Holivudu. U 2014. godini je bila nominovana za Emi nagradu za seriju i imala izvanrednu naslovnu stranu u časopisu Tajm, za koji je naširoko pričala o tome kako je bila maltretirana dok je odrastala, o aktivizmu, i kako vidljivost može da spasava živote.

DŽENIFER LORENS JE ODJEBALA INTERNET TROLOVE

Dženifer Lorens je pobedila najjadnije internet trolove u njihovoj sopstvenoj igri. 4chan skandal sa golim slavnim ličnostima je, prirodno, bio skoro ekskluzivno usmeren na poznate žene, uključujući i Lorens, koja se jednog jutra probudila i otkrila da je neko okačio njene nage slike i učinio ih dostupnim za gledanje i deljenje. Eksploatacija ženske seksualnosti je tokom 2014. postala jedan od najsigurnijih načina za omalovažavanje žena, ali Lorens je pogodila pravo u metu i sve to odjebela kada je rekla Veniti feru da bi upravo oni koji prekorevaju žene zbog intimnih fotografija trebalo da se stide: „Počela sam da sastavljam izvinjenje, ali sam shvatila da nemam zbog čega da se izvinjavam."