Kako je jedan duvač otkrio da vutra ima misterioznu ulogu kod psihoza

Ovaj članak je deo partnerstva MedPage Today i VICE News.

U godini pre svoje prve i jedine psihotične epizode, Devan Fuentes, koji je tada bio devetnaestogodišnji brucoš na državnom koledžu, duvao je četiri do pet džointa dnevno. Marihuana na njega nije delovala kao na većinu drugih. Umesto da ga opusti, ona ga je dizala i pothranjivala njegove nagone i lažne utiske – iako on to tada nije prepoznavao.

Imao sam veliku deluziju da shvatam nešto što niko osim mene nije shvatao, a što bi na kraju moglo da spasi svet", rekao je. „Onog dana kada sam imao psihotičnu epizodu, sve sam isplanirao i stavio na papir, neposredno nakon što sam poduvao tonu vutre".

Iako je Fuentes neko vreme imao psihotične simptome – čudne ideje, nedostatak samosvesti – kada je nastupila psihoza, delovalo je kao da je njegov mozak doživeo nešto što je on nazvao „velikom hemijskom reakcijom". Iznenada ga je preplavila buijca misli i osećao se kao da gleda sebe izdaleka, bez mogućnosti da kontroliše svoje postupke. Grozničavo je pisao, pokušavajući da stavi misli na papir, ali nije mogao dovoljno brzo da piše, i na kraju je tresnuo papir o zid. Onda je nekoliko puta izlazio i vraćao se u svoju kuću u Oklendu, Kalifornija, sve dok slučajno nije ostao zaključan napolju.

„Preispitao sam sebe i rekao, 'Vau, nije mi dobro. Šta god da se dešava, strašno je'", priseća se on.

Fuentes je otišao kod komšije i predao mu svoju zalihu vutre, pretpostavljajući da je ona kriva za to. Osećajući se uznemireno, otišao je kod jednog drugog komšije i zamolio ga da pozove mamu, ali nije bio u stanju to da učini. Umesto toga, vratio se u svoje dvorište i osetio poriv da skoči na kantu za đubre da bi mogao da se popne na krov, pa je pao i odrao ruku.

Iako je bio uplašen time što mu se dešava, lice mu je bilo ukočeno u kezu koji nije mogao da skine.

Kada su pozvali hitnu pomoć, Funtes je ekipi tvrdio da mu se događa nešto neverovatno i da bi trebalo da ga proučavaju. Iako je delovalo kao da likuje, zapravo je bio užasnut.

„Pomislio sam, jedini način da ovo prestane je da se ubiješ".

Fuentes je hospitalizovan na nedelju dana, i dijagnostikovan mu je šizoafektivni poremećaj, o kome se ne zna mnogo, ali uključuje mešavinu simptoma šizofrenije i poremećaja raspoloženja. Halucinirao je zombije, usirenu krv, i gledao kako se lica neznanaca pretvaraju u lica ljudi koje poznaje. U jednom trenutku, mogao je samo da šapuće i plače. U drugom je posumnjao da je pacijent koji leži pored njega prerušeni doktor koji špijunira odeljenje. Kada je pokušao da naudi sebi, vezali su ga.

Konačno je počeo da izlazi iz psihoze uz pomoć nekoliko antipsihotičnih lekova, i vratio se kod svojih roditelja u San Klemente. Ali lekovi su ga toliko „iznivelisali", da kaže da uopšte ništa nije osećao.

„Nisam mogao da budem srećan. Nisam mogao da budem tužan", objašnjava Fuentes. Takvo stanje ga je navelo da ponovo počne da duva.

Istraživači već decenijama istražuju vezu između kanabisa i psihoza. Zaključci više studija sprovedenih u poslednjih nekoliko godina govore da oni koji imaju predispozicije za mentalne poremećaje lakše razviju simptome psihoze. Takođe su otkrili da se psihoze kod uživaoca marihuane javljaju ranije.

„Mislim da je to u međusobnoj vezi", kaže dr Skot Krakover, psihijatar u njujorškoj bolnici Zaker Hilsajd, o povezanosti kanabisa i začecima psihoze. Krakover ne poznaje Fuentesa. „Što više duvaš, psihoza će duže trajati".

Poslednja studija na ovu temu – meta-analiza 24 studije više od 16 hiljada pacijenata – otkrila je jaku povezanost između redovnog uzimanja marihuane i recidiva kod ljudi kojima je dijagnostikovana psihoza ili slični simptomi. Takođe postoji i jaka veza između uzimanja kanabisa i dužih boravaka u bolnici pacijenta koji uživaju kanabis, u poređenju sa onima koji to ne čine, ili su prestali.

„U suštini, to nam pokazuje da ako nastaviš da uživaš kanabis, to je definitivno loše za tvoju psihozu, jer dolazi do ponovnog pogoršanja i odlaska u bolnicu", kaže glavni autor studije, dr Sagnik Batačaraja, sa londonskog Kings koledža, čija otkrića su objavljena ovog meseca u medicinskom časopisu Lanset Sajkajatri. „Ako prestaneš da uzimaš kanabis, onda ne bude toliko loše".

Batačaraja kaže da se nada da će ova obimna meta-analiza pomoći da se pacijenti ubede da doktori imaju robusnu količinu dokaza koji potkrepljuju tvrdnje da duvanje nije dobro za psihozu.

„Kao kliničar, iz svog iskustva – i iskustva drugih – znam da povezanost između uzimanja kanabisa i psihoze ne prestaje nakon nastupanja psihoze", kaže on, dodajući da je većina njegovih pacijenata dobila dijagnozu u tinejdžerskim ili dvadesetim godinama. „Većina njih je nastavila da uzima kanabis nakon začetka psihoze. Iz iskustva znamo da to nije dobro za njih".

Analize njegovog tima jesu imale ograničenja, uključujući i različite definicije uzimanja kanabisa, uzimanja sa prekidima, i neuzimanja u različitim studijama koje su uključene. Pomenute studije su takođe zasnovane na opservacionim podacima, a ne na podacima nasumičnog kontrolisanog testiranja, što znači da se ne može isključiti mogućnost da postoje skrivene varijable. Ovo istraživanje nije dovoljno da bi doktori izvukli definitivne zaključke o kauzalnosti.

Ali Krakover, koji nije radio na ovoj studiji, ne misli da su ograničenja opservacionih podataka posebno bitna. Kaže da su autori meta-analize obavili temeljit posao sa dostupnim podacima, i da ga njihova otkrića nisu iznenadila.

Dr Metju Lardž, stručnjak za mentalno zdravlje australijske bolnice Princ od Velsa u Rendviku, ranije je sugerisao da kanabis kao takav može da izazove psihozu. U uvodniku koji je pratio izdanje poslednje meta-analize, napisao je da rezultati „eliminišu mogućnost da su već postojeće razlike između uživaoca i onih koji to nisu uticale na razlike u posmatranom ishodu".

„Prosto rečeno", dodao je, „Sada pouzdano možemo da kažemo našim pacijentima koji imaju psihozu da će im ako ostave kanabis simptomi biti umanjeni, i to će im pomoći da ne dođe do recidiva".

Dr Felipe Amunategi, psihijatar u univerzitetskom Medicinskom centru u Klivlendu, koji takođe nije učestvovao u izradi studije, slaže se da meta-analiza „potvrđuje naše ranije sumnje".

„Studija daje jake argumente da ne treba uzimati kanabis nakon inicijalnog začetka psihoze", kaže on, iako primećuje da još mnogo toga ima da se nauči o vezi između duvanja i mentalnog zdravlja i da će dalja istraživanja doneti nova otkrića.

Iako je Fuentes neko vreme nastavio da duva, rekao je da osećaj više nije bio isti. Uvek se plašio da će se psihoza povratiti, i ponekad je dok je ležao imao uznemirujući osećaj da se krevet ispod njega vrti.

„Bilo je zaista neugodno", rekaoje. „Iako mi je iz nekog razloga bila primamljiva".

Tereza Ngujen, direktorka politike i programa neprofitne organizacije Mentalno zdravlje Amerika, potvrđuje da pacijentima sa psihozom može da bude teško da ostave marihuanu, upoređujući to sa ostavljanjem Mekdonaldsa ili sladoleda. Takođe može da bude teško razlučiti razliku između simptoma prouzrokovanih drogom i onih koji su ukorenjeni u nečijem nervnom sistemu.

„Ako si nekoliko dana čist, više ne bi trebalo da budeš paranoičan", kaže ona, objašnjavajući da se bilo koji simptomi koji se zadržavaju nakon 72 sata apstinencije od trave moraju pripisati mozgu.

Fuentes je na kraju potpuno prestao da duva. Poslednji put kada je duvao, nije imao loše iskustvo, ali znao je da mora to da batali.

„Nisam mogao svojoj porodici ili novoj devojci da priredim recidive", kaže on. „Isuviše su mi pomogli, i ne želim da im se odužim novim računom za lečenje i dodatnim traumama".

Fuentes sada ima 22 godine, i dve godine nije duvao, a godinu i po dana nije popio nijedno alkoholno piće. Radi u koncertnoj agenciji Orange County DIY, neprofitnoj organizaciji koja organizuje trezvenjačke muzičke i umetničke događaje. Takođe i svira u bendu koji se zove Red Curtain, i otvoreno govori o svom oporavku od psihoze.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu