​Hej, deco, evo zašto za život ne treba da zarađujete radeći posao svojih snova

Čini se, dragi čitaoci, da u tipičnom fazonu milenijalsa, naši mladi više ne žele da budu doktori i nastavnici. Kad odraste, današnja mladež ne želi da cepa atome ili prenosi znanje drugima, ne gospodine, oni žele kompjuterske poslove zasnovane na kompjuterima i sličnim glupostima. Ovaj podatak potekao je od lanca kompjuterske opreme Curry's PC World – prilično sumnjivog izvora za naručivanje studije čiji je glavni zaključak praktično da 'vaša deca žele da kupuju tehničke igračke i, ko zna, možda će ih te igračke jednog dana pretvoriti u milionere' – koji je naručio anketu sprovedenu nad osobama uzrasta između 12 i 25 godina. Tačno 92 odsto anketiranih nije želelo da pođe stopama svojih roditelja, što nimalo ne iznenađuje jer ko želi da bude nervozni, ćoravi vodoinstalater koji živi na čaju sa mlekom i sanjarenju o večernjem pivu.

Ali ovi poslovi… Deco, verujte mi na reč, vi ne želite ove poslove. Ovi poslovi za koje mislite da ih želite? Vi ih zapravo ne želite, samo to još ne znate. Osim ako ne budete uspeli da završite među najboljih jedan posto ljudi koji obavljaju taj posao, u kom slučaju definitivno treba da se okušate u njemu jer ćete se usrati od para. U svakom drugom slučaju, mislim da treba glatko da odustanete. A sad ću vam i objasniti zašto je vaše omiljeno zanimanje tako loša jebena ideja. Preklinjem vas, uvažite ove reči! Poslovi će se pojaviti redosledom po kojem su bili najželjeniji u ovoj anketi. A, sasvim neobjašnjivo, na prvom mestu je…

Zvanični naziv ovog zanimanja pomalo je neodređen. Da li deca misle da žele da budu romanopisci, da pletu čitave tapiserije velikih priča i zapisuju ih na papir koji će ljudi posle deliti i prenositi sa kolena na koleno kako bi naši potomci u budućnosti znali šta vam je bilo u srcu i duši kao da su vam najbolji prijatelji? Ili misle na prekombinovanje vesti i reklamnih kopija za štetnu fabriku sadržaja koja čitav svoj poslovni model zasniva na 'zadržavanju na stranici' i 'navođenjem na kliktanje'? Ili možda žele da budu neumorni tabloidni novinari koji provaljuju u kuće porodica ubijene dece kako bi krali njihove fotografije zarad ekskluzivnog materijala? Možda žele da budu pisci muzike, zvanično najbesmislenijeg zanimanja na svetu? Ili da bloguju, što je ekvivalent ubacivanja bombončića u bazen pun bombončića i traženja od javnosti da odabere vaš i tvrdi da mu je ukus izvrstan? To je loše plaćen posao bez prestiža koji pruža vrlo malo zadovoljstva a jedina vrednost mu je par retvitova svakih nekoliko nedelja koji samo odlažu neizbežan prelazak u marketing i reklamne agencije, gde će se prema vama odnositi kao prema pravom pravcatom geniju i gde ćete dobiti gomile para, pitajući se ostatak života zašto, pobogu, u startu niste počeli time da se bavite.

Postoje dva razloga zašto su svi najslavniji video blogeri u ovom trenutku toliko slavni, a to su: 1. Zatekli su se u pravom trenutku na pravom mestu i 2. Štancaju video snimke za video snimcima sve dok prema zakonu statistike ljudi ne budu bili primorani da počnu da ih gledaju. Morate da budete ludački preduzimljivi i produktivni kako bi ovo funkcionisalo, a morate i da ponudite nešto što svi ostali manijaci još nisu. Primark Haul ne radi posao 2016. godine; video blog o šminkanju ili o putovanju u Torp Park neće vas proslaviti kao nekada. Ako stvarno želite da se okušate u ovome, najbezbednija varijanta za vas je da uskočite na jedan od ovih novih trendovskih talasa, kao što su mentalno zdravlje ili rodovi, ili tako nešto. Ili možete rutinski da se samopovređujete tako što ćete jesti čili papričice i lepiti ruku superlepkom za sopstvenu karu, ili tome slično. Takođe, zašto biste želeli da budete jedan od tih likova? Oni su, bre, jebeno odvratni.

Žao mi je što to moram da vam kažem, narode, ali umetnost više nije ono što je nekad bila. Vi možda mislite da je umetnost slikarstvo, vajarstvo ili nešto apstraktnije, ono, znate već, prava umetnost! Ali ne, bojim se da se umetnost bespovratno promenila. Danas je umetnost crtež lika iz crtaća Rik i Morti sa džinovskom, čudovišnom karom nabijenom u usta ili dupe nacrtan na jeftinom Wacom-ovom tabletu. Danas su umetnost selfiji, knjige pune selfija. Umetnost je danas digitalni Rimski stub u 3D-u na talasastoj pozadini dok vam namiguje ASCII Jež Sonik. Nemoguće je uraditi bilo šta a da neko to ne rastavi hiljadu puta istog trenutka nakon što je nastalo, i to od strane ljudi baš kao što sam ja – što će reći, drkaždija.

Biti fotograf ume da bude prilično zgodno. Provodite mnogo vremena sa subjektom po vašem izboru, razvijate sopstveni stil, pečete zanat i potom sakupljate sve svoje radove u otkačeni foto-album koji će zanimati samo nekih tamo 17 čudaka. Ali, pomirite se s tim, verovatno niste ni dovoljno kreativni ni #cool da biste uspeli. Vaše crno-bele fotografije kebabdžinica u vašem mestašcu nisu toliko žestoke kao crno-bele fotografije prodavnica pića iz mestašca vašeg rivala. Biti fotograf praktično je stalna bitka za to ko će uspeti da uslika najžešću crno-belu fotografiju sumornog provincijskog života. Deset poena ako uspete da uslikate debelog polugolog čoveka kako nateže konzervu piva na ivičnjaku, 100 poena ako uspete da uslikate dete koje gleda u objektiv dok puši pljugu.

Ovo je čak najrelanije od svih zanimanja na ovoj listi. Modna industrija je i dalje toliko opičena da bilo ko može da postane neko i nešto, zbog čega je i dalje čitava industrija prilično kul; dobro, ako ne računamo sve te probleme sa anoreksijom i zavisnošću utkane u njene silne svilene tkanine. Ali vi, dragi moji milenijalsi, za vas je najbolje da pronađete posao u nekom lancu odeće po tržnim centrima gde ćete rutinski pretraživati internet u potrazi za popularnim rešenjima i modnim trendovima dana, a potom ih bezobrazno krasti pazeći da to ipak ostane tik unutar pravila i zakonitosti branše. Razmišljanje svojom glavom, deco, prepustite nekom drugom.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu