Ilustrovana budućnost snova

Mateo Galo, italijanski ilustrator, dobio je zadatak da nam predstavi na šta će ličiti snovi u budućnosti. Evo šta nam je ponudio.

Gusta kiša sa svih strana. Vetar sve jače duva. Noć je tamna, a drvoredi sa obe strane šljunčane staze blokiraju vidik.

Mora da je tri ujutru, minimum pola dva. Ne znam koliko već trčim, ali vlažna odeća mi je sve teža i teža.

Iznenada, začuje se urlik motora iz kola koja me sustižu. Okrećem se u trku i vidim farove u daljini kako rastu. Buka je sve bliža. Moram da…

Oh… to je samo san.

Možda ću da bacim pogled večeras, pomisli on.

Sneni prostor, ili kako ga neki zovu, sajber-san. Digitalno područje prepuno visokih zgrada bez prozora. Grad unutar sna, san sastavljen od podataka.

Ovde čovek može da uči o antičkoj ili modernoj istoriji, matematici, kvantnoj fizici, ili da čita novinska izdanja sa svih krajeva sveta, i to sve tokom sna. Potreban je samo neuralni šlem povezan sa specijalnom sajberspejs platformom.

Što se mene tiče, nisam baš knjiški tip ni na javi, a kamoli u snu. Nekad odigram poneku VR igru sa društvom (mahom iz žanra avantura). Ali ovde ipak najviše volim da gledam razne filmove.

„Uh, kakav dan! Baš bi mi dobro došlo da odspavam!"

„Izgledaš umorno, ali uz moždani implant, ko još traći vreme na spavanje?"

„Šta?!"

„Baš tako! Odgovor: Strujna kola!"

„Kakva kola?"

„Strujna kola! Jedan gutljaj i bićeš kao nova! Evo, izvoli!"

„Vau! Sveža i blistava kao jutarnja rosa! Baš mi je to trebalo, a ukus je odličan!"

„Ukus mente je samo jedan od mnogih koji Strujna kola nudi, u svim bolje snabdevenim radnjama. Hej, ostavi i meni malo!"

Ugasila je televizor i izašla u šetnju.

Mislio je na nju dok je ulazio u praznu komoru; sećao se mirisa te glatke kože. Sferična soba je počela metamorfozu dok su njemu kroz misli prolazili prizori njenih smeđih očiju i duge vrane kose.

Iz donje polovine sobe, stotinu hiljada cevi integrisanih u površinu sfere počele su da šapuću; talasi toplog vazduha kretali su se ka centru. Njen glas odjekivao mu je u glavi, tih i slabašan, baš kao kad ga je poslednji put čuo.

Opustio se i dozvolio talasima vazduha da ga prihvate. Lebdeo je tačno u centru sfere. Tako mi je nedostajala.

Telo mu se sklupčalo u fetalni položaj. Zaspao je, i ubrzo počeo da sanja kako pliva duboko ispod mora u jatu krilatih riba.

Gledala je u plafon ležeći u kapsuli za odmor. Par sati je pokušavala da zaspi, a onda je odustala. Soba je bila potpuno tiha, a onda je pas lutalica dole na ulici zalajao na mladog biciklistu i poremetio harmoniju.

Bacila je pogled na susednu kapsulu pod slabim svetlom displeja. On je mirno spavao. „Blago tebi," pomisli ona i sede u susednu fotelju.

Gole grudi su mu se polako nadimale i splašnjavale, isti pokreti u beskrajnom ciklusu od kojih nije mogla da odvoji pogled. Dok je zurila u njega, mašina mu je u krvotok ubrizgala rastvor vode, ugljenih hidrata, proteina, i masti.

Par minuta kasnije shvatila je da i sama drema, pa je odlučila da ode da legne.

Linije koda smenjuju se na monitoru dok tastatura na stolu neprestano kucka. Kroz slušalice čuje ženski glas, škripanje gitare, i električni bas. Sa zida svetle crvene i zelene diode. Deluje mu kao šapat, ali osveživač vazduha glasno uzdiše u spavaćoj sobi. Crne kazaljke na belom satu pokazuju da je već jedan.

Ne voli što ostavlja posao nezavršen, ali stvarno je kasno. Odlazi do kupatila i gleda odraz u ogledalu. Cedi pastu na četkicu, trlja zube, ispira usta. U spavaćoj sobi oblači nešto udobno i leže u krevet. Ubacuje disk za spavanje u svoj neuralni plejer, i petnaest sekundi kasnije već je u dubokom snu.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu