Istina o britanskom kokainu od kog ljudima truli koža

U Britaniji se prodaje iskvareni kokain od kog ljudima koža truli, a uši pocrne. Ili smo tako bar čuli prošle nedelje, kad su brojni mediji javili da ovaj „kokain mesožder" izaziva redak poremećaj zbog kog meso počinje da se raspada. Ove reportaže pratile su slike gadnog istraživanja kojim se bavio British Medical Journal – koža pacijenta prekrivena tamnim mrljama i otvorenim ranama, kao iz nekog srednjevekovnog medicinskog priručnika.

Novine su otkrile i krivca: levamisol, preparat kojim se leče stočni paraziti, prisutan je u „osamdeset procenata kokaina" koji se prodaje u UK. Poruka je bila jasna: završiš belo, izgubiš kožu.

Naravno, gde su droge tu je i priča za zastrašivanje – prva izmišljotina bila je tvrdnja da levamisol predstavlja neki značajan rizik za našmrkanu javnost. I pored sve histerije, šansa da će korisnik kokaina dobiti bolest krvi ili trulež kože je astronomski mala. Osim, doduše, ako je korisnik iz severne Finske (ali o tome nešto kasnije).

Levamisol se u poslednjih desetak godina nametnuo kao pogodan materijal za mešanje kokaina širom sveta. U zavisnosti od lokacije, 40-90% kokaina „seče" se ovim lekom. Britanske vlasti kažu da je oko 80% zaplenjenih pošiljki 2014. godini sadržalo levamisol. U Španiji 2012. bilo ga je u 57% uzoraka kokaina, a iste godine u Danskoj, čak 90%. U Holandiji je cifra 60%, a američka DEA javlja da je kod njih na 73%.

Iako se supstanca često nalazi, to ne znači da je kokain sadrži u velikim količinama. Istraživanje Lane Brokbals iz TICTAC o procentualnoj čistoći kokaina, čijim je rezultatima VICE imao ekskluzivan pristup, pokazalo je da od 106 uzoraka kokaina prisutnih prošle godine na neimenovanom britanskom festivalu, 83 uzorka je sadržalo ovaj lek protiv stočnih parazita. Pa ipak, prosečna koncentracija levamisola po paketu je bila tek nešto preko pet procenata. Većina uzoraka sadržala je između 1.5% i 5% levamisola.

Testiranje 5,000 uzoraka sa holandskih ulica između 2011. i 2014. otkrilo je prosečnu koncentraciju od 9%. U Španiji je prošle godine koncentracija u proseku bila 11.9%. DEA kaže da prosečna američka kesica sadrži 9% levamisola. Prošlogodišnja analiza 103 nasumično izabrana uzorka iz celog sveta, koju je obavio Energy Control, otkrila je prosečnu koncentraciju od 11%.

Dakle, da li vredi medijske panike mogućnost da se šmrkne pet, deset, ili čak dvadeset posto levamisola u kokainu? Na kraju krajeva, oko 21 milion ljudi širom sveta koristi kokain – trebalo bi da bolnice budu prepune ljudi kojima se ljušti koža. Samo što nisu.

Pričali smo sa Dr Lindi-En Korsvagen, jednom od autora BMJ studije koju su prethodnih nedelja prenele sve novine. Ona radi u roterdamskoj bolnici Sint Franciskus Gastuis. „Imajući u vidu učestalost korišćenja kokaina razblaženog levamisolom, naš slučaj jeste atipičan. Rizik od propratnih komplikacija kao što su agranulocistoza ili vaskulopatija sa čirevima odnosno oštećenjem unutarnjih organa je mali. Od 2011. do 2014. samo 210 slučajeva je zabeleženo u celom svetu, a troje pacijenata je umrlo."

Ipak, Dr Korsvagen upozorava da je moguće da postoje brojni neprijavljeni slučajevi.

foto: Andoni Lubaki

Autori slične studije objavljene 2013. u izvesnom američkom medicinskom žurnalu (bolest kože izazvana levamisolom) takođe su naveli da je većina pacijenata redovno koristila kokain. „Mnogi od njih bili su hronični korisnici redovnih navika, što sugeriše veliko kumulativno izlaganje kokainu i posledično levamisolu tokom dužeg vremenskog perioda."

Toksikolog Dr Robert Hofman, stručnjak za levamisol iz Medicinskog centra Langon pri Njujorškom univerzitetu, kaže da je količina droge u prosečnom paketiću „verovatno previše mala" da bi imala uticaj na većinu korisnika, te da je levamisol farmaceutski preparat koji se legitimno koristi u medicinskom testiranju. Većina pacijenata terapiju podnosi bez ikakvih problema. „Recimo da je tipična doza kokaina 100 miligrama, i da je od toga 10 grama levamisola. Danas u ispitivanjima pacijenti uzimaju 150 miligrama levamisola dnevno bez posledica. Da bi se do te doze stiglo, čovek bi morao da uzima mnogo kokaina. Dakle, niska koncentracija do izvesne mere štiti korisnika utoliko što je dnevni unos obično mali."

Ali ispostavilo se da možda i nije stvar samo u dozama; Dr Hofman kaže da izvesni dokazi ukazuju na to da su neki ljudi genetski osetljivi na toksične efekte levamisola. „Literatura sugeriše da kod nekih pacijenata urođena predispozicija povećava rizik. Doza se uvek mora uzeti u razmatranje, ali kombinacija visoke doze i genetski sniženog praga tolerancije stvara rizik. Srećom za korisnike kokaina, ovaj genetski poremećaj je koliko znamo veoma redak."

U pitanju je gen po imenu HLA-B27 koji se nalazi u približno 8% pripadnika bele rase, 4% severnoafrikanaca, 2% do 9% Kineza, i 0.1% do 0.5% Japanaca. Iz nekog razloga, u Laplandu na severu Finske čak 25% ljudi nosi ovaj gen.

Nikoga ne bi trebalo da iznenadi saznanje da je levamisol daleko manje opasan nego što mediji kažu. Trgovina kokainom je izuzetno profitabilna uslužna delatnost, a u takvom poslu nikom ne odgovara da od mušterija pravi bolesnike ili invalide na samrti – osim kompanijama kao što je Filip Moris. Naprotiv, korišćenje leka protiv stočnih parazita čak pokazuje koliko su narko-kartel oprezni: u levamisolu su možda otkrili najefikasniji agens za sečenje kokaina svih vremena.

Rezultati istrage Odseka Ujedinjenih nacija za borbu protiv droge i kriminala (UNODC) trebalo bi da budu objavljeni do kraja godine. Njihovi specijalisti su analizom materijala korišćenih u proizvodnji kokaina zaključili da je levamisol daleko od anomalije. Njegova upotreba je deo poslovne strategije zasnovane na naučnom istraživanju.

Studija otkriva da su kolumbijske firme prve počele sa korišćenjem levamisola pre desetak godina. Danas ga koriste i u Peruu i Boliviji da bi „sekli" kokain na veliko pre nego što ga izvezu. Levamisol se obično meša sa još dve hemikalije – obično su u pitanju diltiazem, fenacetin, hidroksizin, ili kofein. Kokain za evropsko ili američko tržište sečen je 20%, ali onaj koji se prodaje u Brazilu i drugim južnoameričkim zemljama često je sečen i do 50%.

Autori ove studije pod naslovom „Dinamika korišćenja hemikalija za proizvodnju kokaina u Andima" tvrde da se levamisol tako često koristi iz više razloga. Lako ga je mešati sa kokainom, daje izgled „riblje krljušti" kakav se viđa kod visokokvalitetnog proizvoda, i stvara subjektivni utisak da je zapremina veća nego što zaista jeste. Ulična testiranja često pogrešno zaključe da je kokain sečen levamisolom u stvari čist. Levamisol je relativno jeftin materijal i lako dostupan u urbanim centrima širom regiona. Stručnjaci UNODC iz Kolumbije kažu da se lek može kupiti na veliko za 32 funte po kilogramu u Bogoti, Kaliju, ili Medeljinu; poređenja radi, kokain košta 1,500 funti po kilogramu.

UNODC dalje navodi da se levamisol može dodati u dve faze procesa: pre nego što se bazni kokain pretvori u kokain hidrohlorid, i kasnije pre nego što se kokain hidrohlorid isuši. Dakle levamisol skoro svako može naći u kokainu, čak i oni najbogatiji. (Mada bih se ipak kladio da je u nekim vilama u Kolumbiji ili Majamiju najčistiji moguć.)

_________________________________________________________________

Pogledajte VICE film: Kuvanje sa kokainom

__________________________________________________________________

Ali ključna prednost levamisola, koje su hemičari kartela sigurno svesni, je njegova sposobnost da pojača efekat kokaina u telu. Sastojak levamisola po imenu aminoreks ima osobine slične amfetaminu, a sve više istraživanja potvrđuje ono što se u Kolumbiji odavno zna: kokain sečen levamisolom malo bolje diže kad ga ušmrčeš.

„[Karteli] imaju dobro razrađene finansijske mreže, tako da se mora pretpostaviti da ovaj agens daje dodatnu snagu ili adiktivnost kokainu na još uvek nepoznate načine," kaže Dr Hofman. „Oni imaju mogućnost da testiraju proizvode kako na životinjama tako i na hiljadama ljudi, što znači da je levamisol kao dodatak kokainu prošao više ispitivanja nego većina lekova pre nego što dobiju odobrenje za prodaju."

Danas su hemičari kartela daleko od TV prikaza lika sa kačketom koji nešto muti u kazanu u sred amazonske prašume. „Ne bismo smeli da mislimo o kolumbijskim proizvođačima kokaina kao seljacima iz džungle," kaže Majk Pauer, novinar i pisac koji se bavio istraživanjem kolumbijske trgovine kokainom, i dodaje da su ruralni farmeri (kokalerosi) koje kamere obično prikažu samo deo duge linije snabdevanja koja vodi od šume do nozdrve, preko hemije, aviona, ubistava i korupcije.

„Nezamislivo je da narko-karteli nisu bili svesni stimulativnog dejstva levamisola koje danas dokazuju istraživanja," kaže Pauer. „Pre četiri godine u Kolumbiji sam video kako se proces kristalizacije seli iz džungle u dobro čuvane urbane laboratorije ispod stambenih zgrada. Sve je to jedna kompleksna nauka. Ako imaju mogućnost da povećaju profit za 10% tako što dodaju psihoaktivni sec, nema sumnje da će to uraditi. A pošto se to sečenje radi na ovoj strani, pre izvoza, znamo da ga sprovode ljudi na vrhu lanca ishrane. Oni tačno znaju šta i zašto rade."

Pauer dodaje da je korisniku ostaje samo bojazan da, ma koliko belo bilo stvarno belo, ipak je daleko od čistog. „To je činjenica. Ako koristite kokain, već godinama šmrčete stočni lek protiv parazita, i to skupo plaćate."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu