Život u prestonici Exita, kampu

Za sve ove godine koje sam proveo posećujući festivale, skapirao sam da nikada nisam otišao do kampova. Uvek sam imao tu privilegiju i luksuz da zbog posla boravim u hotelskim smeštajima i nisam se nikada bunio. To naravno često može da oduzme na sticanju autentičnog festivalskog iskustva, posebno kada boraviš negde u inostranstvu, ali opet komfor i konvencije hotelske usluge je nešto što, priznajem, ne bih lako menjao. Posebno ne za mesto u kampu.

Ali oduvek me je kopkala ta misao života u kampu. Razvlačenje šatora i spavanje pod otvorenim nebom na festivalu deluje vrlo romantično. Ali šta je sa svom onom štrokom, prljavštinom, higijenom. Kako puniš telefon, kako pereš odeću, kako spremaš klopu…

Hteo sam da proverim koliko je boravak u kampu daleko od mita i od te romantizacije. Pozvao sam nekoliko ljudi iz organizacije festivala, a oni su me upoznali sa dvojicom momaka koji rade kao stjuarti u kampu, Miodragom i Lukom koji inače borave sa ostalim gostima. Žive tu sve vreme festivala, a potom se sele i na Sea Dance u Crnu Goru da rade istu stvar. To bi trebalo da budu idealni sagovornici. Ako neko zna sve tajne, fore i dobre priče iz kampova, onda bi to trebalo da su oni. Pozdravili smo se na ulazu i polako su me sproveli pored policijskog obezbeđenja koje mi je uredno pretreslo ranac i džepove, a onda smo se zaputili u obilazak.

VICE: Koliko dugo radite ovde?

Pa, ovo nam je druga godina.

Šta tačno radite ovde?

Pa, pomažemo strancima, to jest svim gostima koji dođu u kamp. Od postavljanja šatora na pravim lokacijama, upoznavanja sa kampom pa sve do traženja ljudi bez narukvica koji preskaču u kamp. Njih izbacujemo.

Kakve stvari čovek sve može da vidi u kampu?

Pa smešni su raznorazni rituali koje stranci imaju, posebno ujutru kada se napiju. Tipa baš juče se gomila nekih stranaca vrtela u krug oko flaše koju je trebalo posle da šutnu. Baš smo se smejali. Možeš da zamisliš kako je to izgledalo, oni u tom stanju.

Kako izgleda svakodnevica ovde? Kakvi su dnevni rituali?

Pa ljudi se obično vrate između četiri i sedam sati ujutru i onda ti je buđenje ceo dan, jebi ga. Svaki čas poneko ustane. Neki ne idu nigde, pa ustanu ranije. Konstantno se neko kupa, neko pere zube. Kamp uvek cirkuliše, nema mirnog perioda. 24h ti je jutro, 24h ti je mrak.

Je l' bilo nekada nekih incidenata?

Pa ono, ulaze ljudi bez narukvica, unose staklo, unose drogu. Na ulazu stoje policajci, ali oni ne mogu da urade detaljan pregled. Uvek neko nešto unese. Prebacuju puno preko ograde. Čak je juče i jedan policajac rekao da on ovo samo pro forme radi, jer realno ljudi mogu da unesu šta hoćeš.

Je l' bilo nekih većih neprijatnosti?

Pa u suštini ne. Najveća neprijatnost koja može da ti se desi je da ti neko iščupa kočić od šatora i izbaci te iz forme.

Kako se ljudi ovde snalaze za seks? Šatori nisu baš najbolja izolacija.

Pa znaš kako, ne čuje se baš, ali ga ima redovno. (smeh) Ali se vidi. Recimo jutros kada sam radio na parkingu na kojem su uglavnom kombiji posetilaca i brate, svi kombiji su se ljuljali. (smeh) Sigurno nešto sklapaju… Peru. (smeh)

Šta je vama najveće iznenađenje bilo u radu u kampu?

Znaš kako, meni je najveće iznenađenje to što su svi stranci previše kul. Zaista. Svi su sjajno raspoloženi, svi su mnogo srećni. Može da se radi sa njima, može sve. Veoma su prijatni. Možeš da komuniciraš.

Kakva je higijena u kampu?

Odlična.

Ne, stvarno?

Zaista. Ljudi nisu prljavi, stvarno su ok. Svi se redovno kupaju, ima dovoljno tuševa, sve je ok. Naiđe tu i tamo po neki prljavi, ali to je retko. Imaš više od 50 tuševa. Nije problem.

Koji su najbolji trenuci dolaska u kamp?

Prvi je definitivno kada dođeš u kamp, podigneš šator i shvatiš, jebo te, pa ja sam u Exit kampu. Osetiš Exit. Drugi je kada se ne okupaš ceo dan od posla i obaveza i onda potrefiš pravi trenutak, okupaš se i legneš da odmoriš. To je najbolje. I definitivno činjenica da su svi tako divno raspoloženi i da sa svima možeš da pričaš, da se zbližiš, a ima ljudi iz celog sveta i to je baš veliko bogatstvo.

Koji su najgori trenuci?

Najgore je kada izađe sunce ujutru i onda te probudi. Budeš u šatoru, a u njemu bude +50 stepeni i onda baš moraš da izađeš. To je baš loš trenutak. To opet zavisi gde ti je postavljen šator. Ovde ima dosta hlada, pa nije toliko problem. I ove godine je kamp mnogo bolji. Prošle godine je bio na Spensu, ali sada ima mnogo više zelenila i sve je lepše. Drugi najgori trenutak je kada bude mnogo pijanih ljudi, pa te guraju, jer se teturaju. Ali nije ni to nešto strašno. I naravno kada moraš da ideš u toi-toi.

Kakva je bezbednost u kampu?

E, bezbednost u kampu je odlična. Vidiš kako ljudi okolo spavaju svuda na otvorenom, sve stvari su im tu. Potpuno spokojni i bezbedni. Mi radimo kao stjuardi. Ljudi koji se ne osećaju bezbedno dolaze kod nas i uvek mogu da se požale na bilo šta. Mi to prosledimo obezbeđenju ili policiji ili nekim drugim nadležnim licima.

Koliko ljudi ima u kampu?

Ima 2500 ljudi, a prostora ima za nekih 4000 ljudi. Najviše ima Holanđana, ove godine prvi put. Do sada su to uvek bili Englezi. Došlo je do promene. Ali ima ih i sa Obale Slonovače, iz Njujorka, iz Australije. Bukvalno iz celog sveta.

Koje su najveće zablude u vezi sa kampom koje ljudi imaju?

Pa najveća zabluda je da je ovde dosadno i da ima loših ljudi. To jednostavno nije tačno. Zabluda je i loša higijena i da nema prostora. Uvek ima prostora i svi su veoma čisti. I najveći mit je da je bolja žurka u kampu nego na tvrđavi. (smeh)

Moram da priznam da mi je ovaj kamp veoma prijatno iznenađenje. I ja sam imao to predubeđenje o štrokavom kampu i blatnjavim Englezima koji tako štrokavi spavaju u šatorima. Ali to jednostavno nije istina.

A to je samo hajp. To su fotke pet pijanih Engleza, svi ih fotkaju kada ih vide takve, okače svi baš te fotke i onda svi misle da je takav ceo kamp. Ali nije tako. Skroz je suprotno. A ove godine ima puno trave i zelenila i ne pada kiša i baš je divno. Ove godine i ne postoji chill zona, ali ako pogledaš oko sebe videćeš da je svuda zapravo chill zona.

__________________________________________________________________

Pogledajte i "VICE meets: Dušan Kovačević, osnivač i direktor EXIT festivala":

__________________________________________________________________

Kako se ljudi snalaze za struju u kampu?

Pa punjenje telefona se naplaćuje. Mada svi sada imaju one power bangove, pa pune više uređaja odjednom. To je sada savremeno i svi koriste mnogo. I bezbednost svih uređaja je garantovana u kampu i svi imaju osiguranje. Ovde niko ne krade, tako da je zaista sigurno.

Šta je najbitnije da ljudi znaju ako dolaze u kamp?

Prvo je da imaju kvalitetan šator. Drugo je da ponesu dušek, dobar dušek za šator, jer će tako dobro da se naspavaju i biće odmorni za festival. U suprotnom ako to nemaš bićeš super jedno veče na festivalu, a posle ćeš konstantno biti previše umoran. Takođe da ne nose neke vredne stvari, ali ne zato što se krade u kampu. Ovde se veoma slabo krade, to nije problem, već si došao ovde da se provedeš, a ne da čuvaš neke stvari i da o njima misliš. I ljudi moraju da znaju da uvek treba da imaš na umu da si ovde došao da se provodiš. Zato ostavi nervozu i sve ostalo negde drugde i sve podredi tome da uživaš.

Šta je najveći greh u kampu?

Krađa. I naravno sve što je zabranjeno inače u životu, zabranjeno je i u kampu. Na ulazu pišu pravila ponašanja za sve i ljudi ih uglavnom poštuju.

Hvala vam puno momci.

Hvala tebi, vidimo se.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu,

U nastavku pogledajte još fotki života u Exit kampu :