​Jesu li mačke špijuni koje nam šalju vanzemaljci

Ljubitelji mačaka, obratite pažnju. Po internetu hara teorija sa kojom se valja suočiti. Ne, nije to ona terija po kojoj vas paraziti iz mačijih govana pretvaraju u pomahnitale žene-mačke, mada je i to razlog više za brigu. Ovo je nešto mnogo gore.

Domaće mačke bi, po svemu sudeći, mogle da budu sluge vanzemaljaca – poslate da nas špijuniraju i prenesu sve što su saznale nazad na matični brod. Ali da se izrazimo rečnikom teoretičara zavere, one su kao kamere u rukama vanzemaljaca i snimaju svaki naš korak.

Dobro, možda i jeste tako. Ljudska vrsta je sklona terijama zavere i sve su šanse da je i ovo samo jedna od njih. Prema rezultatima jedne ankete, 51 odsto Amerikanaca veruje da je ubistvo Džona Kenedija posledica zavere, 15 odsto veruje da „država ili mediji koriste tehnologiju za kontrolu uma u TV signalima koji se emituju", dok 4 odsto veruje da državom upravljaju reptili prerušeni u ljude.

Teško ćete proveriti koliko je ubedljiva teorija da su mačke špijuni vanzemaljaca ako ne posedujete odgovarajuću tehnologiju za anketiranje (a ako je posedujete, javite mi se). Reklo bi se da ova teorija nije previše ubedljiva. Ali i 4 odsto zvuči kao mnogo više nego što bismo se nadali za teoriju o ljudima-reptilima i, ako je verovati istoj anketi, 29 odsto Amerikanaca veruje da vanzemaljci postoje, dok 14 odsto veruje u Bigfuta, tako da je tu nije lako biti pametan.

Kao što je slučaj i sa većinom drugih teorija zavere, ova koja se tiče mačaka i Marsovaca je iznenađujuće detaljno razrađena – a pri tom se zasniva i na po kojem gramu istine i autentičnih dvosmislenosti. Do koje mere? Motherboard je rešio da baci pogled na propratne hipoteze, jednu po jednu. Jedan od korisnika koji se predstavlja kao RedSpider ovako je sažeo preovlađujuću mudrost u vidu prigodnog spiska na oglasnoj tabli mreže British Tech pod nazivom Digital Kaos. Ja sam prisvojio njegov/njen spisak (i blago ga prepravio zbog stila i jasnosti) i pri tom boldovao originalne teze.

Zato pogledajte ponuđene dokaze i presudite sami:

1. Pre drevne egipatske civilizacije ne postoje podaci u kojima se pominje postojanje mačaka. A u Starom Egiptu one su obožavane kao dar bogova.

Kao i većina ovih hipoteza, i ova je uglavnom tačna, ali i donekle diskutabilna. Da bih saznao više o fosilnim ostacima mačaka, poslao sam imejl Rajanu Hauptu, paleontologu sa Univerziteta u Vajomingu koji u jednom intervjuu kaže da „proučava život današnjih sisara da bi se bolje razumelo šta su njihovi izumrli preci radili u prošlosti". Što se tiče mesta porekla domaće mačke, po njemu je Egipat „najbolji kandidat", ali je dodao ida su „skeleti mačaka pronađeni i na starijim lokalitetima".

Izvoz domaćih mačaka je u vreme drevnog Egipta bio zabranjen, tvrdi se u knjizi Divlje mačke sveta Mel i Fione Sankvist. To bi moglo da posluži kao objašnjenje zašto se one ili ne pominju u spisima drugih civilizacija, ili se pominju hiljadama godina nakon podataka o mačkama u drevnom Egiptu. Stariji ostaci ovih životinja pronađeni na drugim mestima ne pružaju jasne dokaze o tome da li se radi o pripitomljenim primercima", kaže Haupt i dodaje da to „po svoj prilici nije slučaj."

„Samo na osnovu uzorka skeleta maltene je nemoguće proceniti kada su mačke prestale da budu divlje životinje i kada su pripitomljene", objašnjava Haupt.

Što se tiče obožavanja ovih životinja, tu se stvari malo više komplikuju nego što tvrde teoretičari zavera. Kao što Sankvistove navode u knjizi, stari Egipćani su zaista obožavali mačke. Voleli su ih i kao kućne ljubimce, njihova smrt oplakivala se isto kao i smrt člana porodice, bile su balsamovane i sahranivane uz manje ili više pompe u zavisnosti od bogatstva vlasnika, a groblja mačaka nalazila su se duž obale Nila.

I konačno, ubistvo mačke kažnjavano je smrću. Ali na mačke se nije gledalo jednostavno kao na dar bogova. Neki od egipatskih bogova bili su mačke, kao recimo Bastet, boginja radosti i ljubavi. Na jednom od staroegipatskih papirusa, bog sunca Ra prikazan je kao pegavi mačak koji drži nož.

Pokušao sam i preko Twittera i mejla da kontaktiram svima omiljenog teoretičara iz serije Drevni vanzemaljci i osnivača Legendary Times Booksa, Jorgosa Cukalosa ne bih li čuo njegovo mišljenje, ali nije mi odgovorio.

2. Nauka nema objašnjenje za predenje mačaka, niti je u stanju da utvrdi kako taj zvuk nastaje. (fidbek, mnogo?)

Nisam do kraja siguran šta je smisao ovoga fidbek, mnogo?, osim ako to ne znači da mačka koja prede time emituje neku vrstu fidbeka, slično mobilnom telefonu kad stoji pored zvučnika. Ali i ova teza je u najopštijem smislu samo delimično tačna.

Tim povodom sam malo istraživao po internetu i tu sam otkrio da se pretpostavka po koji se ne zna zašto mačke predu uglavnom shvata zdravo za gotovo, ali to je samo delić cele priče. Istina je da mačke ne poseduju nikakav poseban organ koji im pomaže da predu. Ali zna i nauka ponešto. Kao što se navodi u tekstu na sajtu WebMD:

Jedan ritmičan, repetitivan neuralni oscilator (u mozgu) šalje signal do mišića larinksa usled čega oni počinju da podrhtavaju na frekvenciji od 25 do 150 vibracija u sekundi (Hz). Glasne žice se zbog toga naglo razdvajaju i kod udisaja i kod izdisaja, čime se stvaraju oscilacije po kojima je ova životinja jedinstvena.

Doktor veterine i stručnjak za ponašanje životinja Karen L. Overol predenje naziva „mačijom operom". Ali ovaj zvuk ima tako nisku frekvenciju da mi možemo i da ga osetimo i da ga čujemo.

Stupio sam u kontakt sa doktorom Kenom Simpsonom iz Monon bolnice za životinje, veterinarom iz mog rodnog grada Indijanapolisa, da proverim najnovija saznanja ove nauke po ovom pitanju. Da ne bude da sam nešto sakrio, čovek je istovremeno i moj ujak. Rekao mi je da „fiziologija nije sasvim odgonetnuta", ali je primetio i da su veterinari u poslednje vreme saznali par vrlo zanimljivih stvari o ovom fenomenu.

„Za mene je to vrsta komunikacije koja možda nastaje kada nabori u larinksu počnu da se pune krvlju i šire usled uzbuđenja izazvanog stimulacijom", napisao mi je. „Kada kroz ove nabore prolazi vazduh, dolazi do vibracija koje proizvode zvuk koji mi onda čujemo. Neko mi je rekao i da pokretanje dijafragme naspram tkiva plućnog krila napunjenog vazduhom doprinosi nastanku ovog zvuka. Iz mog iskustva mogu da kažem da mačke koje pate od astme i viška vazduha u plućima malo glasnije predu."

On je dodao i da postoje dokazi da se radi o naučenom ponašanju. Tako mi je, recimo, opisao slučaj gluve mačke koja nikad ne prede. Drugu mačku lečio je od meningitisa dok je bila još mladunče. Sluh joj je zbog toga bio oštećen, te ni nju nikad niko nije čuo da prede. Ovakvi slučajevi navode na zaključak da se zaista radi o procesu koji potiče u mozgu, a Simpson sam tvrdi kako nema „nijedan razlog da sumnja" u teoriju o neuronskim oscilacijama.

Tako stižemo do praga preko kojeg naše znanje još nije prešlo: Šta je tačno taj neuralni oscilator? I zašto on postoji? Zašto mačke predu, gledano iz čisto bihejviorističkog ugla? Sva ova pitanja ostaju donekle obavijena velom tajne. Jesu li one deo vanzemaljske bio-tehnologije? Da li emituju signale? Teško je reći, posebno ako se uzme u obzir i da neke divlje mačke, kao što je gepard, takođe predu.

3. Ako mačije uši pritisnete unazad uz lobanju i probate da opišete to što vidite, ispašće da vas ona strašno podseća na klasičnog „sivog vanzemaljca" bademastih očiju, tankih usta i malog nosa.

Ovo je sasvim očigledna istina. Uostalom, pogledajte i sami. Idemo dalje.

4. Mačke vide mnogo bolje od ljudi. Zbog toga se čini da su u evolutivnom smislu naprednije od čoveka. Ali kako?

Kao što sam mogao da zaključim na osnovu kojekakvih zbrkanih informacija koje se na internetu mogu naći o mačkama-špijunima u službi Marsovaca, detaljnija verzija ove priča glasi da nas mačke onako pomno posmatraju svojim velikim očima jer su one, u stvari, vanzemaljske kamere koje snimaju i emituju sve što radimo sivim vanzemaljcima koji su ih ovde doveli. Ako izuzmemo splet neurona u mačijem mozgu o kojem već dovoljno znamo, za ovu teoriju ne mogu da nađem nikakave dokaze. Ali, ko bi ga znao. Ako je čoveku je nedavno pošlo za rukom da napravi kompjuter od živih ćelija, zamislite kakva bi tek vanzemaljska tehnologija mogla da se skriva u glavi vaše mace?

Ali da ostavimo to po strani na trenutak. Sama ideja da je mačiji mozak napredniji od našeg i da je to dokaz o daleko bržoj evoluciji ove životinje naravno predstavlja potpuni apsurd.

Mačije oči imaju više „štapića" nego „čepića" – ovi prvi su odgovorni za crno-belu sliku, što ih čini ključnim za noćni vid, dok ovi drugi dodaju boju i pomažu u razabiranju detalja. Mačke se stoga bolje snalaze u mraku, no da li i zaista „bolje vide" od nas, zavisi na šta mislite. Ja lično volim da vidim u boji tako da ako biste mi iznenada podarili mačije oči, svoj vid uošte ne bih opisao kao „bolji".

Ali mačije oči imaju još jednu prednost koja se tiče noćnog vida. Evo kako se to objašnjava u članku dnevnika Njujork tajms:

"Mačke takođe imaju eliptične zenice koje se brže skupljaju i šire i mogu biti veće od naših okruglih zenica. Povrh toga, mačke i još neke noćne životinje imaju i tapetum. To je membrana koja funkcioniše kao ogledalo i nalazi se na dnu oka odakle reflektuje svetlost koja prolazi kroz štapiće i odbija je nazad kroz njih u suprotnom smeru. Ova 'dvostruka ekspozicija' omogućava mačkama da dobro vide u skoro potpunom mraku."

Recimo stoga da smo spremni da priznamo kako mačke u nekom smislu poseduju „bolji" vid od nas. To bi onda značilo da su njihove oči (ali ne i cela maca) „u evolutivnom pogledu naprednije od naših". Ali šta sa psima? Oni imaju bolje čulo mirisa od nas. Baš kao i pčele i miševi, kad smo već kod toga. Gepardi brže trče, ptice bolje lete, a slonovi u celini žešće razvaljuju. Da ih to čini Marsovcima? Teško. Mi smo jedina vrsta koja pati od urođenih anomalija kakva je, na primer, naš ogroman mozak koji je, inače, tri puta veći od proseka kojim je priroda obdarila životinje. Ako je bilo šta na ovoj planeti povezano sa vanzemaljcima, onda je to čovek. I molim da ovo uđe u zapisnik.

5. Jeste li nekad videli mačku kako se budi iz dubokog sna i istog sekunda izleće iz sobe? To je zato što im stiže poruka sa matičnog broda pa moraju da budu same.

Svi smo bili svedoci ovoga i ja lično nemam nikakvo objašnjenje. Da li je to dokaz o sprezi sa vanzemaljcima? Ovo ćemo označiti sa „Nije provereno".

6. Sve što mačka izbaci iz sebe je potpuno neprirodno. (Nije sa ove planete.)

Ako ćemo pravo, i ovo je apsurdno. Loptice od dlake jesu odvratne, ali su potpuno prirodna stvar ako se uzme u obzir da mačke imaju krzno i da po ceo dan samo leškare i ližu se. A što se tiče njihovog urina i izmeta, ne vidim kako se i jedan i drugi razlikuju od naših preostalih srodnika među sisarima, osim što baš gadno mirišu.

7. Mačke prežive situacije u kojima bi svaka suvozemna životinja sasvim sigurno skončala. Otkud joj sposobnost da padne unatraške sa četvrtog sprata i dočeka se na šape? (Anti-gravitacione moći)

Ovo je samo delimično tačno. Mačke su odlični lovci i u divljini bi nas sigurno nadživele ako bismo se u uslovima post-apokalipse iznenada zadesili na nekom pustom ostrvu kojeg nema ni na jednoj mapi. Ali to važi i za mnoge divlje životinje. Čak i ako na trenutak ostavimo po strani sposobnost dočekivanja na noge (o tome ćemo malo kasnije), teško je zamisliti situaciju u svakodnevnom životu u kojoj bi mačke uvek preživele i to bolje nego bilo koja druga „suvozemna životinja".

Ali to što se uvek dočekaju na noge stvarno nije mala stvar. Stvarno da ne poveruješ. Likovi koji uređuju program Smarter Every Day na Jutjubu nude gledaocima odlične usporene snimke nekoliko mačaka u padu. Kao što voditelj objašnjava, način na koji se mačka okreće u vaduhu od pamtiveka je zbunjivao čoveka. Današnji fizičari o tome znaju mnogo više, a samo posmatranje fizike okretanja mačke pomoglo je naučnicima da nauče kako se rukuje svemirskim teleskopima.

Domaćin serije Destin Sandlin je mašinski inženjer koji se bavi i testiranjem raketa. On je primetio da se na prvi pogled samo čini da mačka prkosi fizičkom zakonu konzervacije momenta impulsa. „Proučavao sam tela u slobodnom padu – hoću reći, svoje telo – u više različitih okruženja i kad mi jednom uspe da ugaonu rotaciju pokrenem u nekom pravcu, više ne mogu da je zaustavim", kaže on.

Ali kada se posmatra usporeni snimak mačke u slobodnom padu, jasno se vidi da mačka ne krši ovaj zakon. Ona je samo izuzetno, izuzetno okretna. Celu stvar je sa stanovišta fizike malo komplikovanije objasniti, ali sve to ima veze sa načinom na koji mačka izvija leđa, opruža i skuplja noge i na taj način ostvaruje rotaciju tela duž dve odvojene obrtne ose.

Mada teorija o anti-gravitacionim moćima zvuči uzbudljivo, baš i nema neku težinu, da se tako izrazim.

8. Ako umrete, vaše mačke će vas pojesti. Ovo zapravo ne dokazuje povezanost mačaka sa vanzemaljcima, ali je svejedno veoma jezivo.

Ovo je prema svemu što dosad znamo istina. Tako se, na primer, 2010. godine desio slučaj da je dvanaest mačaka proždralo leš muškarca na severozapadu Pensilvanije koji je pronađen mrtav zajedno sa majkom.

Ali kako je to za The Week primetio Kris Gejomali, mačke nisu jedini kućni ljubimci koji pojedu vlasnike posle smrti. Ima i onih ljubimaca koji prvo ubiju vlasnike pa ih onda lepo smažu. Gejomali u svom tekstu navodi slučajeve domaćih svinja, pitona, jednog nilskog konja, guštera i drugih, uključujući i dva mopsa iz Nebraske koji su živeli hraneći se telom svog gazde dve nedelje nakon što je izvršio samoubistvo.

Mislim da je sada pravi trenutak da vam otkrijem još jednu tajnu o sebi. Ja sam ljubitelj pasa. Rado bih poverovao da je mačka jedini kućni ljubimac koji pojede gazdu ako je na to primorana. Ali to jednostavno nije tačno. Brajan Palmer tako navodi u članku za Slate da je dosad zabeleženo mnoštvo slučajeva da su se psi hranili mrtvim ljudima, pa čak i leševima svojih vlasnika. Palmer, naime, navodi da među nekim stručnjacima postoji teorija da su i Isusovo telo pojeli psi i da „su njegovi sledbenici izmislili priču o smernom pokopu da bi im pomogla da se suoče sa istinom."

Ono u čemu su naši prijatelji teoretičari zavere u pravu je da se stvarno radi o nečem jezivom. Ali to teško da dokazuje da su mačke agenti vanzemaljskih sila.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu