Neodoljive fotografije srpskih DJ-eva iz detinjstva

Smatra se da polovina ljudi danas žali za svojim neostvarenim klinačkim snovima, a mnogi se i do kraja života pitaju gde bi bili da su sledili baš tu karijeru o kojoj su maštali.

Iako se kidate od đuskanja i još koječega po festivalima i žurkama, bodreći alhemičare elektronske muzike i svoje omiljene klupske šamane, verujem da retko ko zamišlja kako su svi ti DJ-evi izgledali kad su bili mali, a kamo li šta su u stvari hteli da budu kad porastu. Ali i DJ-evi su nekada bili samo deca, sa podjednako blesavim i zanosnim maštarijama kao i svi drugi klinci - kosmonauti, mašinovođe, đubretari, princeze, super heroji, rok zvezde.

Od pionira klupske plesne muzike pa do mlađih generacija, okupili smo neke od najpoznatijih i trenutno najaktuelnijih DJ-eva iz Srbije da saznamo o čemu su sanjali kad su bili mali i kako su dospeli tu gde su danas. Ako ih niste dobro znali ili voleli, to će se sada definitivno promeniti.

UPOZORENJE: sledi opasnost od predoziranja slatkoćom.

Kada sam bio baš klinac, nisam želeo da budem ništa određeno, u stvari ni ne sećam se. Čim sam malo stasao, znao sam da ću se, kako god, baviti muzikom (druga slika).

Kako su u to vreme ljudi leteli na mesec, a ja držim kosmonauta u ruci, odgovor je već tu, na fotografiji. Potom je krajem '80-ih dosao DJing, '90-ih Radio B92 a malo kasnije je osnovan i Kozmik - zajednički projekat Bože Podunavca, Gordana Paunovića i mene, svi sa B92. Tako sam počeo.

Gordan i meda

Hteo sam da postanem mašinovođa. Moja mama je radila na železnici i onda je za jednog dečaka najveća radost bila da se odvede u lokomotivu, onu staru, na paru - i da gledam kako se cela ta skalamerija pomera, kako sagoreva gorivo i kako se ispušta para.

DJ-ingom sam počeo da se bavim na radiju, najpre na Studiju B odnosno Ritmu Srca, a posle i na Radiju B92 od 1989 gde sam uređivao dance listu (kako se to tada zvalo). Ta lista iz današnje perspektive deluje sasvim okej, s obzirom da smo pored tadašnjih neizbežnih dance pop ikona tipa KLF, Adamski ili Mobija, isto tako imali andergraund izdanja za žanr važnih etiketa kao što su Stritctly Rhythm ili Nu/Trax. Kasnije, početkom devedestih sam iz radija sišao u klubove kao što je bila KST, Akademija, Fuzija (Dom Omladine), Industrija, Soul Food i Omen. Najčudniji klabing koji sam smislio je bila Urbana Xtravaganza koja je bilo veče srušenih žanrovskih granica, gde se puštalo sve što je imalo adrenalin, od acid house-a do grunge-a, pomešano bez ikakvih pravila.

Nisam imala jasne ambicije kad sam bila dete, čak su me ta tipična pitanja za decu "Šta želiš da budeš kad porasteš?" uvek zbunjivala. Uvek sam odgovarala da kad porastem želim samo da putujem. Posle sam po kući dirigovala uz koncert u podne i bila voditeljka zamišljenih kuvarskih emisija. Izgleda da sam postala sve što sam želela, evo sad mi je tek jasno.

Počela sam da se bavim DJ-ingom re tačno 10 godina, 2005. godine. To je sve bilo slučajno i nekako iz zezanja. Sa najboljom drugaricom Jelenom Rosić, koja je u to vreme kao i ja pravila muzičke emisije na TV-u, sam napravila dve žurke u tadašnjem klubu Bassment. Ljudima se to dopalo, pa smo dobile ponedeljak uveče u tadašnjem Plastic-u, sa idejom da zovemo "poznate ličnosti" da DJ-išu, što je tada bio potpuno nov koncept. Naš uslov je bio da ipak kao domaćice žurke puštamo muziku pre i posle njih. Vrlo brzo su ljudi počeli da dolaze zbog naše muzike, a te žurke su bile najpopularnije u Beogradu. Ponedeljkom.

U isto vreme, jesen 2005, desio se jedan sudbinski susret koji će mi promeniti život. U Beogradu je gostovao čuveni njujorški producent Ejb Djuk i dobila sam zadatak da mu pokažem put od hotela do Studija B gde je davao nekakav intervju. U tom intervjuu je rekao da želi da postane Kvinsi Džouns i traži svog Majkl Džeksona, i posle me je pitao da li bih mu se prodružila na bini i pevala uz njegov live act. Ta ideja mi je bila uzbudljiva i stravična istovremeno. Negde pred kraj njegovog seta sam uzela mikrofon i improvizovala pred punim SKC-om. Ljudi su odlepili, na bini su još bili i Stiv Bag i Alter Ego plus Ejbovi menadžeri i organizatori žurke. Po završenom "nastupu" ponudili su mi da sledećeg meseca u Berlinu snimimo neke pesme, da bismo zapravo čim sam stigla odmah krenuli na turneju. Tako sam katapultirana u centar svetske elektronske scene, što je puno značilo i za DJ-ing kojim sam se u Beogradu paralelno bavila. Na putovanjima sam kupovala ploče da bih u Beogradu vežbala i učila miks pred punim klubovima i publikom. Tek nakon nekoliko godina tog zezanja sam sebe počela da shvatam ozbiljno i od skora me nije blam da kažem da sam DJ.

Kad sam bio mali stalno sam razmišljao kako je na stejdžu među rock i new wave herojima tog vremena. DJ-ingom sam počeo da se bavim jos davne 1995, otprilike godinu i po nakon što sam otišao na prvi elektronika party. Razlog je strast prema muzici.

Sve što sam stariji, klinački period mi postaje sve vise blurry. Skoro sam našao neki leksikon iz osnovne škole koji me je poprilično nasmejao. Ako ne znam čime sam hteo da se bavim, znam definitivno koji bih cvet bio.

Sve je krenulo krajem '95-te u nekom soft fazonu, ali realno moj prvi nastup je bio '97. u Sinagogi u Zemunu. Posle toga su usledili manji gigiovi po tadašnjim aktuelnim mestima. Industrija je definitivno bilo mesto koje sam najviše voleo.

Hteo sam da budem đubretar. I to onaj koji se vozi na zadnjoj strani kamiona.

Na školskim zabavama kasnih sedamdesetih, ćale je imao dobre ploče. A prve pare od puštanja muzike sam zaradio na srednjoškolskoj zabavi u prostorijama mesne zajednice u ulici Dušana Bogdanovića 1985. godine, tad sam već imao svoje ploče.

Kad sam bio mali, želeo sam da promenim svet. Nisam odustao.

Godine '97. sam video kako drugar pravi muziku i odlepio. Kupujem u isto vreme prve ploče. Do '99. sam već iskusan klaber sa četiri godine staža i prekaljeni producent od već dva ljeta iskustva. To me kvalifikuje da budem oštar kritičar. Vrlo oštar. "Ako ne pružiš alternativu svojim radom kritika postaje hejt", te rekoh da stavim pare tamo gde su mi usta.

U obdaništu sam želeo da budem degustator čokolade, a početkom osnovne škole beta tester za video igre. Krajem osnovne sam počeo da pravim muziku na kompu.

Kad sam bila mala želela sam budem svašta pomalo: učiteljica, frizerka, kuvarica, princeza. Ali kako sam jako rano u detinjstvu otkrila elektronsku muziku, gramofone i ploče poželela sam da budem i DJ.

DJ-ingom sam počela da se bavim kada sam otišla u Italiju 2005 godine. Upoznala sam neku kul ekipu i učila od njih. Tek godinu dana kasnije sam uspela da kupim svoju opremu i da počnem da vežbam. Četiri godine sam radila kao rezident DJ u Firenci ali tek kad sam se vratila u Srbiju je moja karijera krenula uzlaznom putanjom. Posebno 2013. kada sam pobedila na Burn residency takmicenju i osvojila rezidenturu u Privilege klubu na Ibizi.

Čini mi se da nisam bio baš tako siguran šta želim da budem kad porastem pa sam probao svašta. Tipa jedan dan dođem kući i objavim roditeljima da sam upisan u muzičku školu. Frka, panika da se nađe neka gitara za vežbanje, ali to batalim posle godinu dana zbog ludog profesora i odem na košarku, koju kasnije odjednom prekinem zbog rukometa.

DJ-ingom sam počeo da se bavim pre nekih 7-8 godina, sasvim slučajno. Skinuo sam nekoliko aplikacija, naravno ilegalno, da vidim kako to funkcioniše. Nedelju dana kasnije nabavio sam dva playera i mikser i puštao muziku non-stop, čak i u krevetu sa gomilom narezanih CD-ova. Poprilično sam se navukao na taj osećaj kada DJ i publika postanu jedno. Uvek to jurim. Neverovatno je, to se dogodi u sekundi ili se ne dogodi uopšte. Zato obožavam dugačke setove, pružaju mi priliku da prenesem određenu energiju, da rasplešem ljude, da ih nateram da se ljube, vrište, žmure ili vise po plafonu.

Dušan: Želeo sam da budem beli nindža, najviše na svetu.

Beba Johana

Johana B: Preko starijih ukućana sam baš bila pod velikim uticajem MTV-a, najstarije što pamtim je da sam jako želela da budem poput TLC cura, sve dok se na sceni nije pojavila Gven Stefani!

Sa DJ-ingom sam počela sa još tri drugarice i to je tad pretstavljalo kao neko super zezanje; (zapravo, nas četiri smo se stalno zezale kako bi to bilo baš kul i da moramo to da radimo bla bla, i onda je samo jednog dana Moni rekla: sledećeg utorka pustamo u Šipražju).

Dušan je u istom periodu počeo da pušta sa drugom i njih dvojica su od starta bili daleko ozbiljniji i mnogo više su se cimali. Pošto smo se svi družili, podržavali smo jedne druge, pravili smo i neke zajedničke žurke.Ali nakon nekog vremena sa jedne strane su se našli oni kojima više nije bilo toliko zabavno da se dalje cimaju, a sa druge mi - koji smo zapravo tek tad krenuli da se stvarno primamo na celu priču, pa smo prosto tako i nastavili dalje.

Beba Vem sa tatom

Kad sam bio mali, želeo sam da budem hemičar.

Počeo sam da se bavim DJ-ingom 2005. godine. Oduvek me je zaimalo šta to DJ radi. Kada sam dovoljno porastao, da bi me obezbeđenje pustilo u klub, znalo se moje mesto. Tu sam kod DJ-a, i gledam šta radi. Imali smo sjajan klub u Kraljevu, Legura Bar, gde sam preko dana dok nije bilo nikog, vežbao satima da miksam. Vlasnici Srđan i Andrija su me ''gurnuli u vatru'' korz back-to-back setove sa rezidentima Angel.Co-m, Peđom Todorović i DJ Shico-m, uz koje sam naučio dosta i kasnije im se pridružio na kao rezident. Prvi beogradski klub koji mi je pružio šansu, je bio Šećer.

Kad sam bio baš baš mali najviše sam hteo da budem nindža kornjača - Mikelanđelo (ako je to onaj sto jede najviše pice), ali naravno i svi drugi crtani superheroji. Kad sam malo sazreo i shvatio da su oni izmišljeni likovi, hteo sam da budem Rambo, a kad sam shvatio da je i on izmišljen - pilot. Posle sam porastao.

Muziku sam krenuo da puštam pre više od deset godina u nekad legendarnom pazovačkom baru Burence, gde su inače redovno nastupali i neki od naših prvih house DJ-eva (DJ Kenzo). Tu je nastupao i moj stariji kolega iz Beyond House Miloš Maričić koji je saznao za moju veliku strast ka elektronskoj muzikci i redovne odlaske u lokalni CD šop, pa me je i preporučio gazdi, popularno zvanom "Debeli". Od tada, svaki put kad bih prošao pored Bureta, Debeli bi me pitao kada ću da nastupam, a ja sam mu odgovarao: "na leto". Tako sam zaradio nadimak "DJ Na Leto" koji (hvala bogu) nikad nisam usvojio. Konačno je došlo i to leto (2003 godine), a ja sam upisao svoj prvi DJ nastup.

O čemu ste vi sanjali kad ste bili klinci? Ne zaboravite - za neke snove nikad nije kasno.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu