Kako bolje sa drogama u 2016. godini

Već više od jednog veka, svetske vođe raspravljaju oko toga šta tačno da rade u vezi sa drogom. Na nesreću, i pored sve te silne rasprave, nisu daleko dogurali po pitanju toga da ljudi ili planeta budu bezbedniji. Naširoko rasprostranjena kolateralana šteta koju pravi nelegalna trgovina drogom – eksploatacija, šteta po životnu sredinu, kriminalizacija, korupcija, krvavi sukobi bandi, zavisnost i bespotrebne prekomerne doze – svedoči o tome da način na koji se trenutno odnosimo prema drogi izgleda ne funkcioniše.

Čini se da je jedina alternativa da vlasti preuzmu kormilo trgovine drogom, kontrolišući kako se droga uzgaja, proizvodi, reklamira, distribuiše i prodaje: drugim rečima, legalizacija.

U 2016, već se vide pukotine u modelu prohibicije. Četiri države u SAD su legalizovale rekreativnu upotrebu marihuane, još 23 su legalizovale medicinsku upotrebu marihuane, i opšti trend među vladama širom sveta, naročito onima u Južnoj Americi i Evropi, je udaljavanje od tvrdokornog, kaznenog stava prema politici zasnovanoj na etičkom uzgajanju, umanjenoj šteti i dekriminalizaciji.

Alternativni načini rešavanja problema sa drogom u svetu – očajnički potrebni zemljama u krvavom epicentru rata oko droge, kao što je Meksiko – biće razmatrani na posebnoj sednici skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku u aprilu. Sednica će biti održana u novim okolnostima nastalim nakon što je prošlog oktobra u javnost procurio dokument u kojem se jedan viši zvaničnik UN zalaže za dekriminalizaciju svih droga. Pod uticajem jedne članice, a šuška se da je u pitanju Amerika, Ujedinjene nacije su očajnički pokušavale da umanje značaj ovog dokumenta koji je sastavio njihov vlastiti stručnjak. Ali bez obzira, duh reformi kada su droge u pitanju je izašao iz boce.

Uprkos priželjkivanjima kvazi-religioznog skupa vatrenih protivnika, jasno je da droge neće nestati, bez obzira na to kakav oblik će poprimiti u našoj digitalizovanoj budućnosti. Ljudska bića su predodređena za drogiranje – to je prirodno; u svojoj knjizi iz 1989, Intoksikacija, američki farmakolog Ronald K. Sigel je zaključio da posle bazičnih ljudskih potreba za utoljavanjem gladi, žeđi i želje za seksom, dolazi naša „četvrta potreba", instiktivni poriv za izmenom uobičajenog stanja svesti.

Međutim, svet neće skoro odustati od postignutih međunarodnih dogovora oko droge, koje sprovodi više od stotinu godina. Retki su iole moćni političari i političke partije voljni da primene visoko rizičnu strategiju zbog koje bi mogli da budu optuženi da imaju blag stav prema drogama. Takvi imaju realne izglede da ih na stub srama stave konzervativni, staromodni medijski klanovi, obavezni da od droge prave bauk, ne bi li zadržali svoje sve starije čitaoce.

Kraj prohibicije u većini zemalja, osim u onima sa autoritarnim režimima, kao što su Rusija i Saudijska Arabija, najverovatnije će nastupiti u narednih 10 do 20 godina, u trenutku kada će se nove generacije postarati za to da mediji i političari zapevaju drugačiju pesmu, kada je u pitanju stav društva prema drogama. Kada u javnom mnjenju bude prevagnulo mišljenje da ljudima koji se drogiraju treba pomoći, a ne stigmatizovati ih, vlade će konačno biti u mogućnosti da stiču finansijsku dobit kroz uređenu industriju psihoaktivnih droga.

U međuvremenu, dok čekamo promenu svetskog kursa po pitanju droge, koja se odvija jednako sporo kao manevar naftnog tankera, uvek ima načina – u okviru trenutnog sistema zabrane – da droge u 2016. godini budu bolje. U ovom članku ću se ponajviše usredsrediti na UK, zato što tamo živim, ali stavovi koje ću izneti mogu da se primene širom sveta.

Prvi prioritet kada su droge u pitanju je učiniti ih manje smrtonosnim. Kao što sada znamo, to se ne postiže tako što ćemo jednostavno govoriti ljudima da su droge loše, i truditi se da hapsimo dilere, jer nisu dileri ti koji ubijaju ljude. Naprotiv: prvo pravilo za prodaju droge koje sledi posle pravila „ostvari zaradu" je pravilo „ne ubij mušteriju". Ono što ubija ljude je izolacija, i od službi koje bi im pomogle da prežive, i od osnovnih informacija koje bi im spasile život.

Što više supstanci biva zabranjeno, to zamene za njih postaju sve nepredvidljivije i opasnije. Kao rezultat toga, sada imamo više različitih droga nego ikada, zbog čega ambicije UN iz 1998. da stvore „svet bez droga" deluju kao potpuna utopija.

Šta više, reagujući na sve veće tržište za nove droge, proizvođači ekstazija su podigli njegovu čistoću na do sada nezabeležen nivo, zbog čega je ova droga sada mnogo opasnija nego ikada. U protekle dve godine je došlo do dramatičnog porasta smrtnih slučajeva povezanih s drogom u Engleskoj i Škotskoj, sa rekordnim brojem ljudi umrlih od prekomerne doze heroina.

Majkl Linel, koji proteklih 30 godina izučava droge u Mančesteru i na čelu je UK DrugWatch-a – mreže stručnjaka koji obezbeđuju valjane informacije o opasnim trendovima kod droga – mi je rekao sledeće: „Ako ljudima tokom 2016. godine treba poručiti samo jedno da droge budu bolje, to je da uzimaju manje doze. Moraju da se sete stare narkomanske izreke: 'Uvek možeš da uzmeš više, ali nikada ne možeš da uzmeš manje'. Sledeće što je najvažnije, kaže Linel, je da ljudi moraju da znaju kako da se ponašaju u kriznim situacijama kada je droga u pitanju , da bi mogli da pomognu svojim prijateljima, ili bilo kome drugome ko je u nevolji zbog droge.

Ovo zvuči ništavno i moralno diskutabilno – i jeste – ali budući da su droge nelegalne, vlada nema obavezu da se postara za to da vlasti obezbeđuju lekove ili informacije koje bi potencijalno mogli da spasavaju živote. Uprkos tome što može da vrati ljude sa ivice smrti, „nalokson", lek koji umanjuje efekte prekomerne doze opijata, deli svega polovina lokalnih vlasti u Engleskoj.

Erin O'Mara, urednica internet časopisa za uživaoce droga pod nazivom Black Poppy, i sama dugogodišnja zavisnica o heroinu, rekla mi je da je prošlog meseca nekome „naloksonom" spasila život. A i sama je njime bila spasena.

„Mnogi uživaoci heroina i po desetak puta u životu dožive da neko pored njih umre", kaže ona. „To je gotovo uvek nesrećan slučaj, i skoro uvek se može izbeći. Danas imamo neverovatnu priliku da spasavamo na hiljade života, tako što ćemo svakome ko koristi opijate obezbediti „nalokson", kao i njihovim bližnjima i prijateljima".

U Velsu, gde postoji nacionalni program nabavke „naloksona", procenat smrtnih slučajeva od prekomerne doze heroina je opao u odnosu na trend u Velikoj Britaniji, i iznosi 16 odsto.

Dok je čistoća MDMA tableta i kristala u protekle dve godine probila plafon, britanska vlada ne preduzima ništa, osim što popuje o tome da su nelegalne droge opasne, kada neko umre od prekomerne doze. Organizacijama kao što je The Loop u Mančesteru – koja izvodi forenzička ispitivanja droga i širi informacije, kao u okviru kampanje Cruch, Dab, Wait – prepušteno je da se same staraju o ljudima koji uzimaju drogu.

U 2016, savetodavni sajt Ministarstva unutrašnjih poslova Velike Britanije Frank, predstavlja bedan pokušaj zaštite uživaoca droge. Uprkos svom nazivu, na njemu nema iskrenih saveta, zato što se vlasti plaše da će ih neko optužiti da ohrabruju uzimanje droge. Ne mogu da posavetuju ljude da uzimaju manje doze – to je isuviše rizično. Desetine hiljada ispitanika koji su učestvovali u Globalnoj anketi o drogama (GDS) je pokazalo da uživaoci droga ignorišu ovaj sajt.

„Frank je poslednje mesto na kome će uživaoci droga potražiti informacije", kaže dr Adam Vinstok, direktor GDS-a. „ Frank je dobar ako ste zabrinuti roditelj, ili ako se nikada ranije niste drogirali. Teško je dati dobar savet, ako ne možeš da budeš sasvim iskren kada je uzmanje droge u pitanju. Ako pričaš o šteti koju droge prave, moraš da pričaš i o zadovoljstvu koje pružaju".

Dr Vinstok, koji je prošlog meseca ocrnio nedavnu javnu objavu australijske vlade o kanabisu, rekavši da ona „sumira sve on što ne valja u edukaciji o drogama u proteklih 40 godina", kaže da uživaoci droge neće saslušati onoga ko ih „demonizuje, homogenizuje i drži im pridike".

Najvrednije informacije o drogama pružaju oni koji ih uzimaju. Highway Code, vodič za bezbednije uzimanje droga, zasnovan na iskustvima 80 hiljada uživaoca droge koji su ispunili upitnik, jedan je od takvih izvora.

Ali u nedostatku informacija o drogama, koji je izazvala zabrana, najveća baza podataka i trenutnih povratnih reakcija može se naći u okviru zajednice uživaoca droge na internetu. Specijalizovani sajtovi za droge i njihovi forumi vezani za crno internet tržište nude uživaocima droge recenzije droga, psihonautičkih iskustava, podatke, diskusije, povratne informacije i savete.

Dr Dredž, psihonaut, bivši internet diler i iskusni internet kupac, kaže da je internet ključni izvor za uživaoce droge. „Najbolji način za unapređenje iskustva je istraživanje. Idite na pillreports.com pre nego što uzmete ekstazi, na Erowid pre nego što uzmete bilo šta što nikada ranije niste uzeli, Bluelight ili Reddit da se raspitate kada niste sigurni oko nečega – tamo ima mnogo saveta i informacija koje bi mogle nekome da spasu život", rekao mi je. „Ne kupujte drogu od ljudi koje ne poznajete, koristite dark veb, ako je moguće. Tamo ima renzija o proizvodima, dobavljačima, a i cene su niže nego na ulici. Takođe ne postoji opasnost da te zaustavi policija na putu do kuće, kada si uradio šemu".

Nije savršen, ali za uživaoce droge željne znanja, internet je postao konkurencija naučnom istraživanju, po mišljenju stručnjaka za tržište droga Džudit Oldridž, profesorke Univerziteta u Mančesteru.

„Učiniti trenutno nelegalne droge bezbednijim, prijatnijim za uzimanje i etičnijim je komplikovano, ne samo zbog toga što zabrana sama po sebi droge čini manje bezbednim, prijatnim i etičnijim", kaže mi ona. Po Oldridžovoj, dve najvažnije promene „u okviru zabrane" koje mogu da se dogode tokom 2016. obezbeđene su na internetu: „Sam broj korisnika koji dele savete za umanjenje štete, naročito doziranje, na forumima kao što je Bluelight.org, učinio je grupno znanje rivalom naučnim saznanjima, naročito u vezi sa pojavom novih supstanci i mnogih već postojećih psihodeličnih jedinjenja".

Oldridžova kaže da crno tržište na internetu može da umanji štetu ne samo za uživaoce, već i za samo tržište. „Ta tržišta imaju mehanizme za kontrolu konflikta, kao što su zalog, povratne informacije mušterija i tržišna rešenja koja sporove koji se javljaju na oflajn tržištu, često u vezi sa raširenim korišćenjem kredita, čine manje verovatnim", kaže mi ona. „Zbog toga što ljudi koji kupuju droge mogu da upoređuju dobavljače širom sveta, internet prodavci droge su odgovorniji od onih na ulici, i imaju veću konkurenciju. Teoretski gledano, to bi trebalo da smanji cenu i poveća kvalitet, i rani dokazi pokazuju da se to možda i događa".

Ali Oldridžova kaže da postoje ograničenja: dileri na dark netu mogu da nabavljaju samo drogu kojoj imaju pristupa, a njen kvalitet zbog zabrane koja je i dalje na snazi nikada ne može da bude u potpunosti zagarantovan.

Dok polako ulazimo u 2016, izgleda da nema povratka u svet bez sve gadnijih droga koje su, uprkos ambalaži i otkačenim nazivima, samo ofarbane kesice otrovne prašine proizvedene u sumnjivim laboratorijama u Kini. U međuvremenu, pomoć uživaocima droge koji žive na marginama društva – onima koji uzimaju smrtonosnu mešavinu heroina, valijuma sa crnog tržišta, sintetičke trave i alkohola – presušuje, kako škrtost prevladava.

Unutar sistema prohibicije, ne možemo da se oslonimo na nadležne vlasti i vlade da obezbede pomoć koja je potrebna da uzimanje droge postane bezbednija aktivnost. S toga uživaoci droge moraju da se staraju sami o sebi, da se staraju o svojim prijateljima i postaraju za to da – uprkos tome što im to zakoni koji su trenutno na snazi to praktično nalažu – ne uzimaju droge bez znanja šta uzimaju.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu