Kako da ne budeš kreten na skijalištu

Sintagma srpska skijališta sama po sebi zvuči nenormalno, ali da, skijališta ipak postoje na ovim prostorima, čak su neka od njih i poznata u regionu. Često preskupa i bez snega, ipak su većini zaljubljenika u ekstremne sportove jedina alternativa za vožnju vikendom. Ne treba se zadržavati previše, što neke šaljivdžije umeju lepo da kažu "svake staze nakon tri dana dosta", nego bolje štekajte kintu za neko inostrano skijalište, a da nije u Bugarskoj. Ali to ne znači da se na domaćim skijalištima ne možete solidno izvoziti, pojesti dobru klopu i napraviti fotku sa preko trideset lajkova. Sve u svemu, biće vam prijatno, osim ako vam neki idiot ne uništi boravak, a šanse da se to desi su nažalost velike.

Iz godine u godinu, svake sezone neki ljudi dokazuju da su u stanju da puknu popriličnu svotu novca na ski pass i smeštaj, samo kako bi iritirali ostatak ski centra ili jednostavno pravili budale od sebe. I što je najgore, ne možete se otarasiti takvih ljudi, osim ako ih fizički ne uklonite. A to, iako funkcionalno, nije baš etički, a ni legalno, nažalost.

Ukoliko kojim slučajem prvi put posećujete neko od domaćih skijališta (kao turista ili sezonski šljaker), treba da znate da postoje zvanična pravila ponašanja na stazi, ali njih niko ne poštuje, pa nisu ni vredna pomena. Ali takođe postoje određene stvari koje ne bi trebalo baš da radite jer ćete time upropastiti boravak ostalima. A s obzirom na to da je sneg pao samo za vikend, a već sledeće nedelje će biti 12 stepeni, biće poprilično nadrkani na vas.

Kada ste na stazi

Na stazi je gotovo ista situacija kao kada izađete u klub na R&B žurku – svi nose preširoke drečave kombinacije i imaju problema sa hodanjem. Iako ste u klubu navikli da bacate pikavce i salvete po podu, ovde ne bi trebalo to da radite. Ne zbog ekologije (sve nas zabole za to i dolazimo kolima sa dizel motorom na planinu), nego je sve belo i onda štroka mnogo više dolazi do izražaja. Verujem da vas interesuje kako prazna kesa smokija leti kada je bacite sa četvoroseda, ali je zapravo bezveze. Možda ćete samom sebi i nekom klincu koji je juče izašao iz vaspitno-popravne ustanove izgledati kul, dok će svi ostali misliti da ste seljak, a ne živimo u Švajcarskoj pa nema ko da vas pošteno kazni. Izgovorom "pa ja ne vidim kantu ovde, hehe" ćete samo povećati procenat čobanizma koji genetski posedujete.

Nakon nesavesnog bacača đubreta, najgore što na planini možete da budete je lažni moralista . To je onaj tip čoveka koji stoju u gužvi na Marinim vodama i samo sere kako je ovo katastrofa i kako ovako nešto ne postoji u Austriji. Pritom mu je srbin info podešen za home page, a Austriju je video samo u brošuri. Ako biste ga pitali kako bi on rešio ovu gužvu, krenuo bi da priča o redu i bivšoj Jugoslaviji. Potrudite se da ne budete kao ovaj tip, samo stanite u red i čekajte da se popnete gore. Zapravo, potrudite se da zavolite red, jer ćete većinu vremena provestu upravo u njemu. Ali u tome i jeste draž, zar ne?

U tom istom redu ćete naići i na dežurnog zafrkanta. To je onaj tip koji nosi Deda Mrazovu kapicu sa sijalicama, stalno peva Hajdemo u planine i ljubazno se okreće da se slika sa turistima iz Ražnja. Ako vam se dopadne, ne pridružujte mu se, u pitanju je zavera. Ko zna, možda se ispod kacige i maske krije Andrija Milošević, a onda smo ga svi najebali.

Interesantno je što na skijalištu niko ne voli one prave skijaše, te likove u preuskim kombinezonima koji pitaju sve iz ekipe da li su odradili neophodno razgibavanje i zagrevanje. Obično prvu stazu odvoze lagano kako bi osetili podlogu i navikli se na vremenske uslove, a onda stave slušalice, puste Duran Duran i nastave da piče. Ne podnose bordere i smatraju ih narkomanima koji su čitave godine krali oluke kako bi skupili za vutru i sedmodnevni ski pass. Kad odvoze stazu, četrdeset minuta pričaju o nekakvim kristijanijama. Ako ste jedan od ovih likova, zaslužujete da skijate samo na Goču.

Kada razmislim, sve je ovo koliko-toliko podnošljivo jer najveće sranje možete da napravite ako ste potpuno operisani od sporta. Super je za vas ako možete da kupite do jaja opremu i zakačite GoPro kameru s kojom ćete bližu rodbinu prevariti da ste sledeći Šon Vajt, ali vam to ništa ne znači ako ste smotaniji od Pantelića u šesnaestercu. Ljudi će imati od strpljenja ako idete sa intstruktorom, ali ako ste neki idiot koji misli da može sam da nauči da skija, onda zaslužujete da vas pojedu vukovi. Kao samouki vozač, padaćete non-stop na tanjiru, ako ne na samom početku, onda negde na sredini, što je još gore jer možete da izazovete lančani sudar, a onda zaslužujete da vam se iznakrše majke svi redom koji su zbog vas pali. Svima je potreban instruktor, čak su Luk Skajvoker i Betmen imali jednog. Pređite preko toga ili se čistite sa planine.

Kada vam dosadi skijanje uvek možete da izblejite sa medvedima i žderavcima na Aljasci. A kako bi to izgledalo pogledajte u našem dokumentracu:

Kada ste van staze

Da bi ste iznajmili smeštaj i uzeli ski pass, ponekad je potrebno da sopstveno dete date u somalijske pirate, ali to nije ništa u poređenju sa lovom koju usput mogu da vam uzmu. Jeste, frka je i svima nam je potrebna lova, ali to ne znači da morate da je uzimate od ljudi na najgluplji način. Stoga ne bi trebalo da budete onaj lažni radnik na parkingu i da naplaćujete navodno čuvanje automobila. Ili ako već radite to, onda se potrudite da odštampate neke fejk priznanice, pa makar na njima pisalo i "E, ala smo vas zajebali, stoke buržujske".

Takođe ne bi trebalo da ste vlasnik kafića koji naplaćuje YUMIS čaj 950 dinara, jer to je YUMIS čaj i trebalo bi da košta nekih 12 dinara. Ako držite jedini kafić na stazi ili pak na planini (nije retkost na našim skijalištima), ne ponašajte se prema gostima kao ratni profiter. Jednom će vam platiti taj jebeni čaj, ali to će ujedno biti i poslednji put.

U slučaju da ste došli na planinu samo da blejite, prošetate kanađanke i Tomi Hilfiger džemper, to je okej. Niko vam neće zameriti, jednako skupo ćete plaćati čaj, ali koja god faca da ste u gradu, vi ste ovde jedna obična sisa. Za sve bordere, skijaše, likove iz gorske službe, pa čak i onog tipa koji vozi sanke sa konjem, vi ste lik koji maže kremu za lice i sluša Sergeja Ćetkovića. Super je to što ćete se vi nadisati svežeg vazduha, ići u saunu i na bazen, ali ne očekujte da vas ovde smatraju frajerom. Izađite napolje, najedite se snega i onda ste deo ekipe. Osim ako niste gorepomenuti alfa skijaš. Aman, niko vas ne voli, shvatite to.

Kada ste u hotelu

Boravak u hotelu ili bilo kom drugom smeštaju na planini se malčice razlikuje od onoga na Kavosu. Tako da žurke non-stop i zvučnici na prozorima nisu baš najsjajnija ideja. Jer oni koji su na stazi od 9 do 4 nekad žele da spavaju, kako bi se kasnije opijali, lomili flaše i drali se, naravno. Ali da bi to radili, neko vreme ne bi trebalo da čuju Sašu Kovačevića.

I nemojte da preturate cipele po skijašnici ako nema mesta za sve. Svi znaju da ne postoji ništa gore nego kad uletiš u još uvek vlažnu cipelu.

Šta još ne želite da budete

Čak i da niste došli na planinu samo na sezonsku šljaku ili vikend, za dobrobit svih, ne biste voleli da budete neki od ovih ljudi:

Mlađan Dinkić ­– Možda je on zaslužan što Stara planina više ne služi samo za ispašu, ali staviti gondolu na stazu niz koju vam je potrebno dva minuta da se spustite je verovatno najgori potez u istoriji zimskih sportova. Skidati bord i skije na svaka dva minuta je isto kao da na svaki kilometar izlazite iz auta kako biste zatvorili poklopac za gorivo.

Upravnik skijališta na Zlataru – Verovatno najomraženiji lik u Srbiji među snouborderima. Iz nekog razloga, borderima je zabranjena vožnja na Zlataru, iako nikome normalnom nije jasno zašto je to tako. Možda je u pitanju trauma iz detinjstva, kada ga je pijani očuh udarao bordom u slepoočnicu.

Tip koji postavlja znak da je staza zatvorena – Verovatno će vas neko samo razočarano pogledati ili šutnuti zato što je cena ski passa ista iako radi samo jedna staza na čitavoj planini. Vi ste ekvivalent onom tipu devedesetih koji je trebalo masi da saopšti da više nema šećera i da dođu sutra. A neće ga biti ni sutra, ali to već nije njegov problem.

Tip koji preti da će vam oduzeti ski pass zbog vožnje van staze – To je kao da ste komunalni policajac, samo u nekim presmešnim gojzericama i prsluku. Šta drugo ljudi da rade osim da voze van staze? Ne, ajde ugradite i semafore i organizujte presretače. ACAB!

Vojnik – Možda mogu da vam polome kosti za dve sekunde u borbi prsa u prsa, ali dok uče da skijaju, izgledaju kao likovi iz stripova. Možete da im se smejte i da ih gađate grudvama, ali nemojte da se čudite ukoliko vas skine snajper, a vaše telo otkrije grupica izviđača u maju mesecu.

Verbalni pomagač ­– Ako ne želiš da mi pomogneš da izađem iz ovog potoka, nemoj da mi pričaš tehnike karvinga i da mi spominješ Šumaherov nesrećan slučaj. A za motivacione govore uvek mogu da pustim Nika Vujičića na jutjubu. A i on bolje skija od tebe, znaš?

I to bi bilo otprilike to. Ali ovo su samo uputstva koja vam govore kako da ne nervirate druge ljude, koja vi uopšte ne morate da poštujete. Trolovanje je zabavno, a sneg je oduvek bio sinonim za dobru zajebanciju. Tako da samo napred, setite se Zepinih reči i ne jedite onaj žuti.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu