Halucinacije usled nedostatka sna: iskustvo za pamćenje

Pošto je američkim Senat posle 11. septembra zabranio korišćenje tehnike ispitivanja, svoje istraživanje o nedostatku sna sam uradio čitajući užasno mnogo o temi. Kako piše u dokumentu sa koga je nedavno skinuta oznaka "poverljivo": "Najmanje petorica zatvorenika doživi uznemirujuće halucinacije tokom dugoročnog nedostatka sna". Zapitao sam se kakve su te noćne more i zašto, naučno gledano, nedostatak sna izaziva halucinacije. Da bih saznao, kontaktirao sam Denija Ekerta, vanrednog profesora sa australijskog Univerziteta u Nju Saut Velsu. Ekert je ekspert u oblasti neurologije i sna.

Kako mi je objasnio, moramo da spavamo jer ćelije koje se bave respiracijom u toku dana oslobađaju otpadne hemikalije. Vodi se debata oko toga koja od hemikalija doprinosi umoru, ali postoji određena doza konsenzusa da se radi o adenozinu. "Kada ljudi ostanu budni, adenozin se taloži u mozgu", objašnjava profesor Ekert. "A previše ove supstance izaziva halucinacije."

Ako ste uopšte učili biologiju u srednjoj školi, možda se sećate da je ćelijsko disanje proces kojim se glukoza pretvara u adenozin trifosfat, koji telo koristiti kao gorivo. Ali ono što je zaista zanimljivo je da nas adenozin, molekularni oslonac adenozin trifosfata, uspavljuje. Ustvari, životinje koje su u labaratorijskim uslovima dobile injekciju adenozina skoro momentalno su bile u nesvesti, a stimulatori poput kafe su delovali tako što su blokirali receptore za adenozin.

Međutim, mnogi naučnici se ne slažu oko toga kako adenozin izaziva halucinacije. Ustvari, doktor Šon P. A. Dramond, neurolog sa Univerziteta Monaš, kaže da to zavisi od genetskih svojstava, "Ako je neko podložan psihozi, onda nedostatak sna može da vodi do pogoršanja psihotičnih simptoma", kaže. "Međutim, za sve druge, ovo ne važi."

Džes Flanderen je devojka sa Novog Zelanda koja eksperimentiše sa nespavanjem tokom dužih vremenskih perioda. Pre tri godine, Džes je počela da istražuje lucidne sne. Odgledala je veliki broj Jutjub klipova entuzijaste koji proučava lucidne snove, Giza Edvardsa. Giz je proveo mnogo vremena proučavajući razliku između sna i halucinacija, što je inspirisalo Džes da ostane budna 110 sati – oko četiri i po dana. Nakon toga je podelila svoje iskustvo na Jutjubu.

Po onome što Džes kaže, cilj eksperimenta je da testira sopstvenu volju i vidi da li je moguće halucinirati bez drogiranja. Otkrila je da je moguće. "Imala sam osećaj da ispred sebe vidim kompleksni univerzum u različitim bojama, iako sam bila budna. Bilo je nerealno", kaže.

Džes mi je još rekla da je doživela napad koji se obično povezuje sa epilepsijom. Američka Nacionalna biblioteka simptome ovog sindroma opisuje kao "buljenje u prazno, ponekad sa pokretima koji se ponavljaju". Uz to su uobičajene kontrakcije mišića i gubitak sećanja. I zaista, Džes kaže da se ne seća napada. Samo zna da je njen prijatelj rekao da nije bila prisutna. "Izgleda da sam klimala glavom i u isto vreme pričala sa njim. Nakon toga nisam mogla da prestanem da se smejem."

Kada sam je pitao da mi da najdetaljniji opis iskustva, kaže da je nagon za spavanjem bio onesposobljavajući, iako je sve ono što joj se odvljivalo pred očima u tim trenucima bilo sasvim prijatno. Najlakše je prvih 24 sati. Nakon toga postaje sve teže i teže", kaže. "Kao da ste u crtanom filmu. Ljudi i stvari postaju veoma komični i počinjete sa halucinacijama. Automobili lete, senke vise sa drveća, zombiji vas jure na ulici. Osećate se kao da možete da kontrolišete oblake."

Džes kaže da se nije plašila nikakvih dugotrajnih oštećenja, iako je bila svesna da postoji mali rizik. Kao predsednik australijskog Udruženja za proučavanje sna, profesor Nikolas Antik, mi kaže da neodstatak sna "definitvno može biti opasan". "Spavanje pomaže da se otrovi iz mozga izbace preko limnfnog sistema i može biti opasno taloženje otrovnih supstanci u mozgu."

___________________________________________________________________________

Pogledajte naš dokumentarac o psihološkom plutanju i izolaciji stimulansa: 'Tanks for the Memories'

____________________________________________________________________________

Dok su zdravstveni efekti nedostatka sna poznati svakom živom biću na planeti, ipak ih niko od nas ne smatra fatalnim. Ali, 2014. godine jedan posvećeni kineski ljubitelj fudbala je umro nakon što je ostao budan 48 sati gledajući Svetsko prvenstvo. "Na kraju, neodstatak sna je rezultirao oštećenju mozga, što je dovelo do šloga", bilo je lekarsko objašnjenje.

Prva osoba koja je naučno zabeležila fatalni slučaj usled nedostatka sna bio je ruska lekarka i naučnica Mari de Manasein. Godine 1894, ona je proučavala učenike koji nisu spavali dovoljno i zaključila da bi potpuno lišavanje od sna ubilo decu u roku od nekoliko dana.

Bez obzira na ove loše strane, Džes kaže da svima preporučuje ovo iskustvo. Kaže da je mnogo naučila o sebi, o svojim moćima i izdržljivosti. "Zaista nisam veroavala da je moj um sposoban da ostane budam 110 sati", kaže. "Svaka halucinacija je bila korak bliže mom spiritualnom biću. Sve dok je neko od bliskih prijatelja sa vama, sve će biti u redu."

Problem je jedino što je jako, jako teško ostati budan, a ima mnogo lakših načina doći do halucinacije.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu