Ko me je, kako i kada seksualno osvestio

O seksu se priča i piše stalno. Seks prodaje sve moguće proizvode od metle za prašinu do čokoladice, automobila i farmerki. Ako bolje pogledam, seks je svuda oko nas (dok ovo pišem sa susedne zgrade beči mi se neka zavodnica koja reklamira kazino). I dalje se vode debate da li pušiti kurac i da li lizati pičku. Pokušaću da sažmem moje seksualno obrazovanje i da pokažem ko me je, kako i kada (i zašto) formirao u seksualnom smislu.

Naravno, odbacujem sva predpubertetska iskustva kao što su trljanje o delove slagalice, seksualni fetiši tipa mirisanja knjiga i zatvaranja u ormar ili pipanja ispod jorgana sa drugarima u vrtiću (koje ja na žalost nisam probala); koja mogu biti samo izvori trauma jer se na seksualnost dece još uvek gleda kao na najveći od svih tabua.

Časopisi: Osnova i nadgradnja

Život u državi na zalasku socijalizma, obezbedio je sasvim dovoljno edukativnog seksa u časopisima. Na primer prvi put sam čitala o masturbaciji sa jedno 10 godina u Bazaru ili Praktičnoj ženi, i moram reći da sam se izlomila da probam kako to funkcioniše s tušem, premirući od straha da će me ukućani uhvatiti kako seksualno zloupotrebljavam sanitarije ili da će me bog kazniti gromom iz bojlera. Mnogo godina kasnije u svom videu Water sports, Slutever bar delimično razrešava moju vekovnu dilemu seksa i vode. Neoliberalna era Kozmo seksa, je tri koraka u nazad a naslovi "Probudite ga pušenjem" ili "50 nijansi sive u kućnoj radinosti" su zaista sramota za svakog ko i posle čitanja tog štiva želi seks. Jedino što kosmopolitenskom obrazovanju moram priznati je da su devojčice posle toga bar počele da pričaju kolko-tolko otvoreno o seksu, između razgovora o depilaciji i najnovijim tečnim puderima.

Knjige su me ubile u pojam

U ranom pubertetu sam kao detektiv tragala za svakom glupošću koja ima seksualni predznak. Romane Danijele Stil ovde ću tretirati kao neku vrstu soft core pornića, pošto tu ima svega živog sem samog seksa. Tu se može naučiti o lepim rečima, velikim očekivanjima ili poželjnim poklonima, ali kad dođe do seksa, odeća sama spada, muškarci uzimaju žene manje ili više grubo, zavisno od strasti, posle rađaju raznu decu i bore se protiv nedaća u životu ali sa seksom je baš tanko.

Zahvaljujući knjigama (u to računam i Veliki narodni sanovnik) pre seksualnosti, naučila sam šta je frigidnost. Rodila se bojazan da ću možda nekad biti frigidna pošto sam jarac u horoskopu (tako piše!), ali mi je to tada slabo nešto značilo. Međutim posle Andrićeve Gospođice, ta mogućnost je uzela maha personifikovana u glavnoj junakinji i iako sam celu novelu u potpunosti potisnula, sećam se samo straha da ne proživim život u sivom štofanom celibatu brojeći novce. Tome treba dodati i knjigu koja me je potpuno razjebala - roman simboličnog naziva Brdo zime, izvesne Širli Šunover, koja govori o seksualnim avanturama jedne devojke u nekoj finskoj zabiti od tri i po čoveka i tu ima nekih polusilovanja u kamionu za drva, ženske ejakulacije i šamara, teškog fizičkog rada i još teže borbe za zadovoljenje u seksu, dok je izbor muškaraca krajnje neinventivan s obzirom na to gde se radnja odvija.

Od eksplicitnijih romana ranog puberteta, tu je Selenićevo Ubistvo s predumišljajem koje sam čitala odmah po izlasku sa nepunih 11 godina, koje ispituje pitanje incestne i transklasne ljubavno seksualne veze u predratnoj buržoaziji, kao i savremenom dobu. To me je malo je reći poremetilo, ali sam o tome mudro ćutala dok nisam shvatila da je roman precenjeni bullshit. Knjiga koja je na mene daleko više uticala je Batajeva Priča o oku jer se bavi pitanjima granica, krajnosti, vrhunca, prestupa i nadasve ima za likove dvoje predivnih tinejdžera koji otkrivaju seks ko da sutra ne postoji. Iako sam svesna, da čitanje Bataja može ozbiljno narušiti društveni moral tinejdžera, možda čak više nego gledanje rijalitija i slušanje turbofolka, preporučujem jer je to nadasve topla i ljudska perverzija (nasuprot de Sadovom srednjovekovnom baljezganju), za one koji to znaju da prepoznaju.

Pornići prve generacije su katastrofa

Kad su svi gledali porniće, ja nisam gledala porniće. Moj ćale je govorio da ćemo imati potpuno nerealna očekivanja od seksa ako gledamo porniće. Meni su klasici poput Dubokog grla bili stvarno gadni, jer su ljudi dlakavi i debeljuškasti a ribe imaju ogromne sise, što mi je gnusno. Čak i ako izuzmem par svetlih primera iz devedesetih poput Fashionistasa, koji pored toga što je ludilo produciran ima i soundtrack koji obožavam, iz pornića sam naučila samo da me ekstremno nervira pljeskanje po dupetu i agresivno trljanje klitorisa, tako da sam ih u prvom mahu skroz odbacila kao irelevantne. Jedino vredno iz pornića prve generacije, možda bih izdvojila kreativnost role playinga, pošto su izvrteli bukvalno sve uloge koje čovek može zamisliti od domaćice i dostavljača pice do princeze i konja (sic!).

Foto: Chris

Filmove krivim za rascep ličnosti

Filmovi su definitivno najuticajniji. Svaki put kad se jebem, zamišljam kako sam neko iz filma i tu nema pomoći. Jedine razlike su u tome ko je gledao koje filmove. Film koji do danas krivim za svoje nesrećno detinjstvo je Gorki mesec Polanskog, koji je definitivno postavio temelje mojim seksualnim neurozama. Između težnje za konzervativnim građanskim brakom koji uključuje i medeni mesec sa krstarenjem i majndblowing poligamnom vezom koja se naslanja na seksualnu dominaciju (bitna stavka: žena dominira) i sve vrste eksperimentisanja (prvi put sam videla golden shower sa 11 godina na RTS-u u prajm tajmu, toplo se zahvaljujem). Ponovo ću pogledati taj film.

Erotski triler je u toku mog odrastanja bio ključni žanr (setimo se Niskih strasti, Fatalne privlačnosti, Opasnih veza, Devet i po nedelja, Boje noći, Beti Blu, Slivera,… ), i mada se nisam ložila na valjanje u svili, striptiz i med po telu, Divlja orhideja me je razbila, možda zato što sam je gledala krišom za Novu godinu, pa je to dosta dalo na značaju. Uglavnom, strast ka voajerizmu, cepanju odeće i seksu na javnim mestima su direktna posledica tog filma koji je sve u svemu ništa specijalno, čak je izuzetno konzervativan. Ima taj bedni kraj u kome se glavna junakinja posle seksualnog buđenja (konačno!) smuva sa lokalnim plejbojem, pa se voze polugoli na motoru uz izlazak sunca. Bljak! Ove godine je 20 godina od filma Kids, i možda najznačajnijeg za moj pubertetski period. Kids smo gledali 1995. na svakoj žurci bez roditelja i Harmoni Korin je učinio za moje seksualno obrazovanje i saznanja o kontracepciji više nego svi časovi odeljenske zajednice na kojima su medicinske sestre demonstrirale stavljanje kondoma na krastavce i ostale gluposti.

Žene se plaše skoro svega

Žene u formativnom periodu ne pričaju preterano o seksu i to je tragično. Tek kad dve ili više drugarica počnu da se jebu, počinju razgovori. Zanimljivo je da ni o masturbaciji nijedna od nas nije pričala pre nego što je imala seks, a i to je upitno zbog straha od osude. Mislim da je to sada malo drugačije. Od drugarica sam saznala kako se glumi orgazam, šta se dešava kad ti kondom ostane unutra, šta su plodni dani, a šta spirala (iako i dan danas ne znam na prvu razliku između spirale i dijafragme).

Ali ostale su i večne dileme: Kako se jebati u dupe kada se u dupetu nalazi govno? Da li sam kurva ako pušim na prvom dejtu? Da li mi sise vise ako sam gore? Većina žena je suočena sa imperativom svetog trojstva dama-kurva-kuvarica, samo je to u svetu u kome se žene neprekidno osuđuju zbog seksualnih i srodnih praksi izuzetno teško ostvariti. Hvala Seks i gradu, što je uspeo da u javni govor bar uvede neke pojmove (za početak seks), pa ćemo polako dalje.

Muškarci osuđuju skoro sve

Muškarci u formativnom periodu previše gledaju porniće i to je paradoksalno, na početku seksualnih života, osnovna barijera njihovog odnosa sa ženama. Treba čekati da svaki muškarac bude dovoljno dugo sa jednom ženom, da bi istražio njeno telo i time shvatio tela svih ostalih žena, mada nekima ni to ne pomaže. Muškarci koji se jebu češće ili sa puno žena isto tako ne mogu reći previše o seksu, oni se obično drže matrice uvod-razrada-zaključak odnosno pušenje-jebanje-anal i eventualno iskustvom pokrivaju seks na raznim mestima kao što su vecei u klubovima, haustori ili zadnja sedišta automobila. Ti muškarci su obično u trci kako što pre svršiti, a kad im se pruži prilika da se jebu duže, kreativnosti ponestaje.

Sa druge strane, muškarci skloni dužim vezama imali su fore da nauče kako se sve na kreativan način može upotrebiti ljudsko telo u službi postizanja zadovoljstva, ali ni to nije pravilo. Mene je recimo fasciniralo što preferiraju misionarsku pozu, jer ona najviše ima veze s vođenjem ljubavi, a na pušenje gledaju kao na poklon za godišnjicu te ih je vrlo lako fascinirati. Bilo čim. Muškarce krivim za stigmu nad pojedinim seksualnim praksama, jer su sa prezirom osuđivali devojke koje "puše", "trpaju se" ili "karaju u bulju", pa nije ni čudo što devojčice zaziru od svega što ne potpada pod "vođenje ljubavi", šta god to bilo. Tek sa pravim prijateljima, koje sam stekla u periodu posle srednje škole, mogla sam da pričam normalno, odnosno van adolescentskih dilema: Da li je riba koja nosi tange kurva?, Kako da je nateram na pušenje?, I prekinuti snošaj je kontracepcija?

Sveta Stoya i veliki porno cum-back

Potpuni preokret u odnosu prema pornićima, doživela sam u poslednjih deset godina, kada su se pojavili razni servisi sa cam pornićima neprofesionalaca (u šta ubrajam i Severinu, regionalno značajnu za seks na Balkanu) i porno zvezde kao što su Stoya (koja između ostalog i piše za Vice) i James Deen. Najznačajnije je što ovi pornići dovode u vezu normalne ljude i seks, pa je meni daleko bliže da se identifikujem sa nekim ko izgleda i ponaša se približno kao ja, bez gigantskih sisa (sem za one koji baš to vole), preplanulog tena i pičke u koju staje kamion.

Sve žene koje su ikada imale problema sa postizanjem orgazma, sada mogu da odahnu, jer se više ne ceni urlanje i maratonsko dahtanje već je sve mnogo približnije real life-u. Kada govorimo o BDSM delu, to nekako deluje realnije i odnosi dominacije i submisivnosti su prilagođeni dostižnim uslovima i psihološkom uživljavanju, jer protagonisti ne deluju kao gomila maskiranih ludaka za dan veštica, a mesto radnje nije hi-tech tamnica Kristijana Greja sa dva miliona brendiranih bičeva i bat plagova u fijokama za kravate. Shit finaly got real!

Feministkinje su zakon

Slava im i hvala. Sve što sam naučila o seksu od feministkinja tiče se promene odnosa moći. Naprimer, pušenje je u narodu apriorno stigmatizovano patrijarhatom (zar u usta kojima ljubiš decu/jedeš hleb/…), a ni muške priče o nekim tamo droljama koje "iskaraju u grlo", "napuše se kurca", "kleče" i "gutaju" detaljno su pokrile svaki deo tog čina. Zbog toga je poštenog muškarca sramota da u seksu izgovori "popušiš mi kurac" nego mora da nađe neki eufemizam tipa "poljubi me tamo dole" ili "spusti se" kako se devojka ne bi zgrozila i pobegla u suzama, jer je već sto puta čula tu rečenicu u formi psovke.

Feministkinje na to gledaju malo drugačije: pušenje kurca je trenutak u kome je muškarac, (a ne žena, bez obzira dal kleči ili slično) najpodređeniji na svetu. U momentu dok neko u ustima sa tridesetak potencijalno oštrih zuba drži tvoj "ponos", tvog "malog prijatelja", na ispitu je tvoje poverenje i mogućnost da ikako nekome (pogotovo ženi!) prepustiš moć i kontrolu. To naravno ne znači da su sve feministkinje boginje seksa, ali ja duboko verujem da većina ipak jeste. Moja super drugarica, inače švedska umetnica Elin Magnuson, napravila je u seriji "feminističkih pornića" Dirty diaries video Skin koji je možda nešto najerotičnije što sam videla u životu. Od feministkinja sam naučila da odjebem sve glupe društvene norme i sama istražim šta me loži. Borba za humanije društvo se odvija i na ulici i na internetu, ali i na krevetu i oko njega.

Lekari i ostala bagra

Iako stalno govore kako je u seksu sve normalno sve dok oba partnera u tome uživaju, oni lažu. Žena može nahvatati ozbiljne traume usled redovnih i preporučenih kontrola, poseta ginekologu, kao i u toku svih medicinskih procedura, od vađenja krvi, kupovine kondoma do abortusa ili porođaja. Sve je sublimirano u krilatici koju puni sebe izgovaraju pri nečijem porođaju A nije te bolelo kad si se jebala? Lekari su jebeno najkonzervativnija bagra koju znam, jer ushićeni jedni drugima prepričavaju lascivne doživljaje iz prakse, dok se istovremeno karaju sa kolegama po sobama za dežurstva.

Dobro, potpuno iracionalno mrzim lekare, ali poenta je ta da većina njih i dalje veruje da je HIV kazna za nestašnu mladost i da od polno prenosivih bolesti obolevaju samo neodgovorni, kao i da je apstinencija univerzalni lek za sve. Nedavno sam u jednom članku na portalu doma zdravlja čak pročitala savet da se u slučaju urinarne infekcije treba odreći pojedinih poza u seksu (konkretno onih koje stimulišu G tačku) da "se nekada treba odlučiti: lepši seks ili zdrava bešika". Od lekara nisam naučila ništa, čak ni koji je dozvoljeni/preporučeni izgled pičke, jer dok medicinsko osoblje prisilno brije ženske vagine upotrebljivanim brijačima pred porođaj, istovremeno se svi do jednog groze brazilske depilacije kao "bespotrebne iritacije pubične zone".

Pederi i lezbejke se jebu ko l(j)udi

U LGBT zajednici sve se vrti oko seksa. Mislim ne vrti se, ali se i vrti. Bukvalno ne poznajem ni jednu strejt osobu koja bar jednom u životu nije postavila pitanje "A kako vi radite ono, znaš, seks?" I možda je dobro da pitaju, jer muško-muški seks je mnogo više od "trpanja u bulju" a žensko-ženski svakako više od "makazicanja", ali kako to dovraga da znaš ako ne pitaš. Lezbe, pederi, biskviti i trandže u narodu su unapred okarakterisani kao perverzni i to što se oni možda u svoja četri zida karaju ređe nego opatice, ni malo im neće pomoći da promene javnu politiku vezanu za seksualnost, pa i zašto bi onda. Imam utisak da sam upoznajući i družeći se sa ljudima iz LGBT zajednice, mnogo otvorenije razgovarala o seksu i ljubavnim odnosima, nego što je to slučaj sa heteroseksualnim društvom.

Uz rizik da zvučim kao srednjeamerička domaćica, moram da kažem da sam naučila dosta o korišćenju seksualnih igračaka, kreativnom pristupu seksu, kao i rasterećenom poimanju orgazma (koji ne mora da se glumi, jer ne postoji zločin i kazna ako se ne desi), sigurnom seksu i seksu sa više partnera kao i rastezanju pojmova veze, otvorene veze, bi i poliseksualnosti, poliamoriji (znam da sada pola mojih prijatelja odlazi da povraća) i tako dalje. U svojim graničnim ljubavno-seksualnim iskustvima, jedinu podršku i rame za plakanje sam imala od feministkinja i eldžibitijevaca, jer oni znaju kako je biti s one strane moralnih zakona većine.

Između perverzije i leptirića u stomaku

Prvi put kad sam upoznala nekoga ko je imao posla s fetišistima, dugo nisam mogla da spavam. Malo je reći da me je opredmećenje fantazija o dominaciji, razočaralo svojom običnošću. Nekako naš svet je postavljen tako da je okej da se neko pojavi u preseksi lateks kostimu žene mačke i kožnim bičem prelazi preko tela nekog macana vezanog crnim trakama, ali kada se dominacija svodi na guranje dilda u šupak nekog koga znaš, gaženje čizmama kupljenim u borovu, vezivanje grilon čarapama ili šickanje kožnim remenom to celoj priči daje neki odbijajući polu-soc karakter. Trebalo mi je sigurno pet godina da shvatim šta može biti zanimljivo ljudima koji se u stvarnosti (ne profesionalno ili u filmu) lože na fetiše ili BDSM i ostale prakse iz nestandardnih paketa.

Jedan dečko s kojim sam bila imao je trip seksa sa travestitima, i mada sam to znala iznenadila sam se kada sam otkrila da je aktivan na jednom forumu koji se time bavi. Iako sam vrlo slobodna i opuštena u seksu, suočila sam se sa milion pitanja koja nisam znala ni kako da postavim. Da li je imao seks preko oglasa? Koliko često? Da li koristi kondom? Da li to radi samo sa muškarcima ili i sa ženama? Šta ga tačno loži u tome? Mislila sam da će mi pući glava, i ako pitam i ako ne pitam. Poslednje što bih volela bilo je da se postidi ili da me laže i negira, ali jebeno kako da zna ga ne osuđujem, već me prosto zanimaju detalji jer istražujem svoju seksualnost? Dok sam smišljala kako da se postavim, učlanila sam se na isti forum kao muškarac i počela da bauljam tražeći slične priče.

Adrenalin od straha da će neko provaliti moj lažni profil i iznapušavati me, bio je sličan uzbuđenju prvog sastanka. Shvatila sam koliko nemam pojma o seksu, gomile skraćenica o kojima su me pitali na private porukama nisam imala pojma šta znače, potpuno sam bila nepripremljena i nisam imala čak ni lažne slike torzoa ili kurca da pošaljem ako neko zatraži. Odlepila sam od uzbuđenja i ugasila računar. I konačno sam shvatila poentu. Nisam to samo ja, u svakom zakazivanju anonimnog seksa na forumu i aplikaciji krije se ista količina uzbuđenja kao pri prvom poljupcu. Da li je odvratan, da li je prelep, šta ako je to neko koga znam, šta ako je nasilan, da li će biti dobro, da li ću moći da svršim, kako ću, šta želim, možda je bolje da odustanem! Šta više, odjednom sam shvatila i one likove koji kruže isukanih kita oko muzeja savremene u potrazi za snošajem u žbunju, i povremeno prepadnu klinke koje se tu zalutaju. Sve je u uzbuđenju i neizvesnosti, jebenim leptirićima u stomaku, koje smo osećali od prvog seksa i koji se u životu negde pogube. I kada se pogube, tražimo nove. Zato idemo dalje i dalje. Odjednom mi je sve bilo jasno i istovremeno neviđeno tužno.

Seks je u isto vreme neviđeno jednostavan i neviđeno kompleksan. Imam utisak da seks kad odrastemo sublimira sve osećaje prijatnosti koje smo ikada iskusili od plutanja u plodovoj vodi, sisanja palca, dodira svilene ivice ćebeta, do najrubnijih kao što su toplina koja se razliva u obrazu posle primljenog šamara ispred zgrade, uzbuđenja zbog osvojenog prvog mesta na opštinskom takmičenju, odlaska na prvi dejt do sitnih i pokvarenih radosti dok pržimo mrave lupom, guramo olovku u zečji anus ili teramo mlađu decu da nam budu dvorjani. Nekako mi bude žao i istovremeno predivno što je ceo seksualni život nešto između igre i jebenog coming of age filma iz koga nikako da izađemo.

Pratite VICE na Twitter, Facebook, Instagram