​Kako razgovarati sa nekim koga mrzite

Ovaj tekst je objavljen na Tonic

Pripremite se za neprijatnosti koje vas u narednom periodu očekuju za prazničnim trpezama.

Bila je to mržnja na prvi pogled. Lik je sedeo u aerodromskom restoranu i jeo "huevos rančeros" (kasnije ih je zvao "hrana znojavih Meksosa") kad smo ušli moja prijateljica Heder i ja. Ispostavilo se da je lik Hederin zet i trebalo je da doručkujemo sa njim.

Zvaću ga Baf, iako mu to nije pravo ime; izgledao je kao da je igrao američki fudbal na koledžu i od tada nabacio zavidne kilograme. Nosio je skupo odelo, roleks i bedž sa predsedničkim kandidatom kog ne mogu da smislim.

Seli smo i pitali ga čime se bavi u životu. Ispostavilo se da Baf radi kao rukovodilac kompanije koja drži privatne zatvore i masno zarađuje na vladinim ugovorima o zatvaranju ljudi koji su ilegalno prešli granicu. Baf je na doručku izrekao seksističku šalu na račun sopstvene žene. A sve to pre nego što je počeo da mi drži lekcije o politici i tome kako je crni predsednik podelio ovu zemlju.

Ubiti ga nije dolazilo u obzir. Bio je veći od mene, a Heder i aerodromsko obezbeđenje ne bi želeli da ga udavim njegovim vlastitim roleksom. Zato sam primenio niz tehnika kojima godinama učim mnogo bolje ljude. Potiču iz retorike, umeća ubeđivanja. Kad bi dovoljno ljudi savladalo tu veštinu, mislim da bismo u ovoj zemlji imali mnogo manje buke i besa, sve skupa sa boljim izborima. Da ne pominjem prijatnije ručkove sa iritantnom rodbinom.

Za ovu priliku podelio sam tehniku na pet alatki: Cilj, Publika, Agresivno raspitivanje, Simpatija i Ljubav. Da, Ljubav. Strpite se dok ne stignemo do te stavke; iskoristićemo je bez zadrške.

Najveća greška koju pravimo u bilo kakvom neslaganju sa drugima jeste upuštanje u borbu bez plana. Prva stvar kad se suočite licem u lice sa kretenom jeste da se zapitate šta želite time da postignete. Želite li da ga ponizite? Dobra ideja! Osim možda na duže staze. Ne želite da ga navedete da kasnije postane serijski ubica. Osim toga, u ovom slučaju nisam želeo da naškodim porodičnim odnosima svoje prijateljice. Ljute svađe sa kretenima mogu da izazovu kolateralnu štetu. Dakle, kakve ciljeve uopšte možete sebi da zacrtate?

Jedan cilj je kvalitetnije prijateljstvo, ako ne sa zlikovcem, onda sa nekim drugim; u ovom slučaju, sa mojom prijateljicom Heder.

Drugi cilj mogao bi da bude da se nauči nešto. Baf je poznavao stranu života — mislim, jezivu i verovatno pokvarenu stranu, ali opet — o kojoj nisam znao mnogo. Za vreme doručka sam mu postavio gomilu pitanja o tome kakvi su ti zatvori i ko se sve drži u njima. Ispričao mi je stvari koje nikad ne bi rekao nekom novinaru.

Treći cilj mogao bi da bude da pokušate da pronađete bilo šta — bilo šta — zajedničko s njim. Neka to bude vaša igra, neka vrsta Vidim, vidim… nešto lepo u ovom čoveku. Ispostavilo se da je Baf lud za svojom decom, tako da, eto, postoji makar nešto. Ali Baf nije bio moja prava meta. Moja prava meta bila je…

Setite se Abrahama Linkolna. Ne, on nije prvi koji vam padne na pamet kad ste spremni da zadavite nekog govnara. Ali u tome i jeste moja poenta. Pred kraj njegovog mandata, ljudi su govorili da nije samo pobedio u ratu, već je pobedio i u svađi. Nemojte se usredsređivati na to da porazite svog protivnika, fizički ili bilo kako drugačije. Mislite na to da pridobijete ljude koji slušaju.

Kako? Tako što ćete biti bolji čovek. Ako je neko istinski govno od čoveka, velike su šanse da niste jedini koji to primećuje. Ostanite dostojanstveni. Kad se Baf hvalio time koliko se novca krije u zatvaranju "ilegalaca", nisam mu se usprotivio. Samo sam delovao zainteresovano i postavljao mu pitanja. Kad se požalio na suprugu pred sestrom rođene supruge, rekao sam: "I moja žena bi mogla na štošta da se požali Ali ona je svetica." Heder je brže-bolje počela da priča Bafu o mojoj ženi svetici — usput mi uputivši pogled pun zahvalnosti.

Trenutak mira i spokoja nije potrajao. Baf je delovao kao da se dosađuje te se stoga prebacio na temu izbora, sipajući rasističke opaske o Obami i hvaleći Trampa zbog stavova koje je ovaj i sam u međuvremenu povukao. Jesam li se raspravljao s njim? Nisam. Možda će vam zvučati kukavički, ali retorika nudi mnogo efikasnije oružje koje se zove…

Počeo sam da mu postavljam niz pitanja, usredsredivši se na definicije, detalje i trendove. Kad je Baf rekao da Meksikanci nikada zapravo ne postaju Amerikanci, delovao sam fascinirano i pitao ga na šta tačno misli kad kaže "Meksikanci". Na ljude rođene u Meksiku? Na drugu generaciju meksičkih Amerikanaca? Treću? Četvrtu? Saopštio sam mu da se porodica moje majke doselila sa Kube negde u devetnaestom veku. Da li Kubanci ikad postanu Amerikanci? Kad me je Baf obavestio da žene samo žele veći džeparac, pitao sam ga na šta misli kad kaže "džeparac" i da li je njegova žena zaposlena.

Zašto se uopšte toliko truditi? Zato što ljudi od kojih se traži da definišu svoje izražavanje obično počnu manje ekstremno da se izražavaju. Baf je na kraju priznao da se druga generacija Meksikanaca najčešće prilično uspešno asimiluje, a "džeparac" je ispravio u "porodični budžet".

Detalji postižu isto. Baf je pričao o zidu koji je Tramp zagovarao tokom svoje predsedničke kampanje (i od kog, čini se, sada odustaje). Pitao sam ga šta misli kako će taj zid izgledati, gde bi bio podignut, od čega bi bio pravljen i ko bi tačno za njega platio. Kao i Tramp, i Baf je na kraju zid preinačio u ogradu i priznao da Meksikanci nikad ne bi platili za njega.

Konačno, trendovi. Baf je, kao i Tramp, tvrdio da Meksikanci granicu prelaze u gomilama. Pitao sam ga koliko njih i da li taj broj raste. "Zbunjuju me te stvari", objasnio sam. Iako Baf nikad nije otišao tako daleko da prizna da u zbiru više Meksikanaca odlazi iz ove zemlje nego što u nju dolazi, jeste pomenuo da u njegove zatvore stiže sve manje Meksikanaca.

Ukratko, što sam se više raspitivao za definicije, detalje i trendove, više je modifikovao sve što je govorio. Ali to nije bio jedini razlog za primenu ove strategije. Moja pitanja su mu toliko smučila ceo razgovor da je jedva čekao završetak doručka. Na kraju je platio i moj račun. Gotovo da je kod mene prema njemu počela da se javlja…

U retorici niste bitni vi. Ako želite da ubedite nekoga u nešto, morate da poradite na verovanjima i očekivanjima publike. To ne znači da osećate sve što i ona oseća. To je empatija, fina osobina ali u retoričkom smislu ne naročito korisna. Simpatija znači svest o tome šta vaša publika oseća. U mom slučaju, publika je bila Heder. Ali kako je naš doručak odmicao, počeo sam da primećujem da se Baf polako pomera u mom pravcu. Ne bi briznuo u plač i učlanio se u Zelenu stranku, ali su moja pitanja pokazala da svojoj zemlji želi sve najbolje i, uprkos svoj toj mačo pozi, malo se zbunio po pitanju toga šta je po nju najbolje. Zbog toga je bilo lakše odglumiti…

U sklopu svoje savetodavne prakse, podučavam klijente da drže predavanja na TED-u ili korporativne prezentacije. Jedan od najboljih saveta: pre nego što počnete da govorite, recite sebi koliko volite svoju publiku. To funkcioniše i kod neprijateljski nastrojenog protivnika. Zamislite samo kretena kako se raznežio na neko mače ili kako je plakao kad je umro Leonard Koen. Pomislite na čistu ljubav. Očima ispaljujte zrake ljubavi.

Ne kažem da se potrudite da stvarno zavolite smrada. Pričamo o retorici, ne o religiji. Umesto toga, pretvarajte se da ga volite. Posmatrači će misliti da ste plemeniti. Ili će čak pomisliti da se slažete sa njim — sve dok ne počnete da mu postavljate pitanja.

Osim toga, glumljenje ljubavi može da funkcioniše na isti način na koji funkcioniše postavljanje pitanja: stvara neku vrstu ubedljivog vučnog zraka, povlači vašeg protivnika malo više na vašu stranu. Pomešajte to sa retoričkom simpatijom i svešću o publici, i situacija postaje malo toplija, malo manje neprijatna.

Čak biste mogli da počnete da izgledate jednako dobro kao moja žena. Koja je prava svetica.

Pratite VICE na Facebook, Twitter, Instagram