Koliko daleko smo spremni da idemo da bismo dobili posao u Srbiji

Za vikend je neko oblepio centar Beograda papirima iščupanim iz sveske na kojima je hemijskom olovkom pisalo: "Posao! Hitno!" i broj telefona.

Nije pisalo ništa više, samo broj i to da nude posao i za nekoliko "različitih pozicija". Šta drugo da pomislim nego - Kakvih pozicija? Sigurno ne direktorskih. Sekretarskih? Misionarskih? Druga čudna stvar, pored toga što su se prilično potrudili – "oglas" su zalepili po celom centru, kao da su iscepali desetine svezaka i unajmili manju armiju da oblepi grad - dogodila se kada sam odlučila da nazovem i da se raspitam za tu neku od mnogih pozicija koje nude.

Javila mi se ljubazna žena i zvučalo je da je u nekom krkljancu od saobraćaja na ulici. Rekla sam joj da zovem zbog posla i pitala o čemu se radi. Usledila su pitanja – šta sam završila, čime se bavim. Onda je usledilo nešto što je ličilo na lažno čuđenje – kako to da nemam posao, izgovoreno glasom istrenirane spikerke koja reklamira proizvode na top-šopu ili tako nekom tele-marketing sranju.

Odmah mi je rekla kolika je plata – 36.000 dinara plus bonus, zavisno od pozicije. To je izgovorila glasom ponosne mame koja hvali dete koje je uspelo da položi prijemni i nastavi porodičnu tradiciju studiranja ekonomije.

Usledio je poziv na razgovor sa posao – dođi dan kasnije u jedan prilično fensi hotel na Novom Beogradu. Morala sam ponovo da je pitam čime se to firma bavi. Marketingom. Pitam da li imaju sajt, da bih se pripremila za razgovor.

Smuljala je nešto kako imaju, ali da je to sajt za kupce i da dođem sutra, sve će objasniti i pozdravila me. Napomenula je da ima mnogo zainteresovanih. I to je to.

Razmišljala sam da li da ponesem CV i koliko košta zakup konferencijske sale u tom hotelu. Verovatno mnogo više nego štampanje sto plakata na kojima bi pisalo isto ono što su napisali na papiru iz sveske.

Sve mi je to mirisalo na sprdnju, neki piramida marketing ili soft pornjavu. Ali, ceo grad je bio izlepljen oglasom i mogla sam samo da pretpostavim koliko se ljudi javilo. Zato sam odlučila da proverim šta je. Obukla sam se poslovno kako mi je naglasila preko telefona i nacrtala se dan kasnije u dogovoreno vreme u hotelu.

Kasnila sam malo, ali me je ljubazni recepcionar uputio na sedmi sprat, na "trening". Ispravila sam ga i rekla da je to razgovor za posao, na šta je samo neodređeno prevrnuo očima i pokazao mi gde je lift. Ušli smo u lift i krenuli. Pa da, nisam krenula sama na razgovor, povela sam nekog. Nisam luda. Ne znam gde idem.

Na sedmom spratu su nas dočekale sobe.

"Ovde nas testiraju?" pomislila sam. Pornjava je neka. U po bela dana.

Nije bila. Na drugoj strani hodnika je bio mali bar – treštala je Bijonse, neki ljudi su sedili i buljili u veliki ekran na kome je išao spot.

Žena sa punđom na glavi nam je pokazala da sednemo. Seli smo u poslednji red i uzeli upitnike. Dobili smo i hemijske olovke i prionuli na popunjavanje. Klasične gluposti – ko ste, šta ste, gde živite, broj telefona, zanimanje, raniji poslovi. Sve lične informacije dajete nekoj firmi za koju ne znate ni kako se zove.

A onda je počeo zvanični deo.

Potresan zvanični deo. Žena sa punđom je ona ista koja se javljala dan ranije na telefon. Kaže da je potresena i šokirana brojem ljudi koji se javio. Da ne može da veruje da danas, u Srbiji, toliko ljudi nema posla. Ali zato je tu ova firma koja će ih spasiti.

Izostavila je da kaže je ko su to oni. Apsolutno nigde nije pisalo ime firme, ni na prezentaciji koja je sada zamenila spot Bijonse na platnu, ni na upitniku koji nam je dala. Sve vreme je naglašavala da se u ovom poslu može napredovati i da je to ključ.

Onda je pomenula sisteme. Firma prodaje sisteme. I da, što više sistema prodate, više zaradite. Nije piramida, onda je osiguranje, pomislila sam. Ali, osiguranje mi se nikako ne uklapa u reč sistem. Pitam par likova oko mene da li znaju šta su ti sistemi. Bledo me gledaju. Dižem ruku da je pitam šta koji đavo priča i zašto smo ovde.

Nije joj se dopalo pitanje.

Kaže da nije momenat da se priča o tome jer je jako komplikovano objasniti kakvi su to sistemi i da ne želi da nas zamara terminologijom.

- Nas ne zanima da li ste deset godina radili kao direktor u nekoj kompaniji ili nemate iskustva - ponosno je rekla.

Važno im je da želimo da počnemo sa poslom odmah. Imaju više pozicija – od tim lidera, do distributera. I ona sama je pre deset godina počela da se bavi ovim poslom za neku malu platu, a evo, sada je dogurala do ovde. Može svako, kaže. Potrebno je da prođeš tri dana obuke u hotelu i posao je tvoj, ako si prava osoba.

Došlo je vreme za prezentaciju. Koleginica ove sa punđom koja je sve vreme sedela za kompjuterom i nije pisnula je dobila uputstvo od punđe da pusti video kako bismo se upoznali sa firmom.

- Sada ćete videti priču o jednoj skijašici - rekla nam je žena sa punđom.

Koleginica je već nekoliko puta bezuspešno pokušavala da pusti video. Nije uspela da nađe verziju na srpskom, sve ostale su bile tu – na grčkom, ruskom, engleskom, slovenačkom.

- Azerbejdžanski, ne možemo na azerbejdžanskom - rekla je punđa kad je koleginica uspela da pokrene video na nepoznatom jeziku.

Azerbejdžanski?

Izgledalo je da niko od kandidata ovo nije smatrao čudnim, svi su ćutali. Jedan lik je ustao i probao da pomogne gospođi koja ne zna da pusti video.

- A da pogledamo na engleskom? - rekao je neko od kandidata.

Žena sa punđom se usprotivila i pitala koliko nas kandidata zna dobro engleski. Dvoje, troje je bojažljivo diglo ruku. Ne može na engleskom, pobedonosno je zaključila ona. Da se strpimo da koleginica nauči da pušta video.

Verovatno da bi razbila tenziju, dobacila je jednom od kandidata kako liči na Đokovića. Dečko je sedeo pored mene i primetila sam da ima izrazito prćast nos. Malo mu je bilo neprijatno kad su se svi kandidati okrenuli ka njemu.

- Mi smo američka kompanija. Uskoro ćete više saznati - rekla je.

Onda je počela da deli upitnik broj dva.

- Kada ste bili mali, setite se šta ste želeli da budete. Ako ste želeli da budete pevačica, a ne znate da pevate, nema veze. Recite nam to u upitniku. Nije da sam ja neka dobra vila i da ispunjavam želje - nasmejala se.

Koleginica je i dalje pokušavala da pusti video. Žena sa punđom joj daje uputstvo da nam pusti malo muzike dok popunjavamo upitnik, a i da bi se koleginica opustila jer je pod stresom zbog videa.

Kreće spot, krećemo da popunjavamo upitnik.

- Danas čovek, da bi zaradio prosečnu platu mora da bude rođen bogat - pokušava da nas inspiriše da što bolje popunimo upitnik.

U upitniku nigde pitanje o tome šta smo želeli da budemo kao mali. Samo neke konstatacije tipa - spreman sam da kucam na vrata radi promocije proizvoda, spreman sam da pomognem oko održavanja higijene - koje treba da označiš ako se slažeš sa njima.

Ispravila sam nekoliko gramatičkih grešaka u upitniku i taman kad sam ga popunila žena sa punđom me je prozvala na razgovor jedan na jedan.

Odmerila me je od glave do pete i pitala da li sam spremna da počnem sa poslom od subote.

Pitam je čime se bavi firma.

Opet kaže da neće da me zamara. Da neću razumeti te izraze, to account, menadžer ovoga, menadžer onoga. Osećam se ko govno dok me punđa skenira. Izašla sam čim je završila sa proseravanjem.

- Zato se nismo ni oglašavali preko interneta, nismo hteli da zbunjujemo ljude komplikovanim terminima, poentirala je.

Rukovale smo se na kraju. Skoro mi je polomila šaku stiskom.

Na izlazu pitam recepcionara zaverenički da li može da mi kaže kakva je ovo firma. Složila sam tužnjikavu facu.

Odmahnuo je glavom.

Pitam ga da nije Kirbi.

Ne sme da kaže čovek, razumem ga.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu