Mit o bezbednosti: zašto žene ne mogu da odvezu kući, a da ih ne siluju

Te noći u avgustu, nakon što je pila u baru blizu Čarlstona u Južnoj Karolini, žena je ušla u Uber vozilo sa svojim prijateljem. Njhov vozač Patrik Aiello je odvezao njenog prijatelja kući i počeo da vozi unaokolo bez cilja. Kada ga je žena zamolila da je pusti da izađe iz vozila, zaustavio se na autoputu, parkirao automobil i kako ona kaže, silovao je.

Prošle nedelje, žena iz Čarlstona, zajedno sa još jednom ženom iz Bostona koja je takođe optužila Uber vozača za silovanje, podnele su tužbu federalnom sudu protiv ove kompanije. U tužbi tvrde da je "Uber izložio žene riziku time što je svoju reklamnu kampanju usmerio ka mladim ženama koje su pile u izlasku i garantovao im bezbednost".

Tužba je poslednja u nizu u lancu priča o ženama koje su napadnute dok su pokušavala da se vrate kući pribegavajući onome što je, veruje se, najbezbedniji način: Uberom. Od avgusta su aktuelne i priče o "uljezima sa Ubera" , tj. muškarcima koji su se, koristeći mit da je Uber bezbedan, predstavljali kao vozači ove kompanije. U Bostonu, muškarac je pokušao da namami devojku u svoj auto ( ali je ona odbila kada je uporedila tablicu sa licencom koja je bila na automobilu sa onom koja je bila navedena na aplikaciji), a muškarac u Teksasu je pokupio dve studentkninje koje su čekale Uber vozilo pretvarajući se da je njihov vozač. Na Floridi, devetnaestogodišnja devojka je ušla u vozilo za koje je mislila da je Uber. Vozač je na pola puta priznao da nije Uber vozač i tražio joj seksualne usluge.

Prošlog decembra, u Bostonu je žena ušla u vozilo za koje je mislila da je Uber vozilo koje joj je naručio prijatelj. Tada ju je vozač Alehandro Done, kako tvrdi, pretukao, davio i seksualno napao. Done je bio registrovani Uber vozač, ali nije bio vozač koga je njen prijatelj te večeri naručio. Pokupio ju je kada je video da čeka (Donov DNK je kasnije povezan sa još nekolio seksualnih napada u kraju).

Odgovor na navedene napade je bio saosećajan, ali pažljiv: žene moraju da budu pažljivije. Uvek treba proveriti tablu sa licencom na vozilu i fotografiju vozača. Pošaljite poruku vozaču koristeći broj koji je naveden na aplikaciji. Budite predostrožne i nećete postati žrtve. Dave Sutton, osoba za odnose sa medijima organizacije Who's Driving You , koja se bavi lobiranjem protiv kompanija poput Ubera i Lyfta kaže da skorašnji incidenti nisu samo incidenti.

"Nasilje je postalo trend i nešto čega mlade žene moraju biti svesne", kaže Sutton.

To nam govori da, uprkos modernim tehnologijama, a ponekad baš zbog njih, teret je i dalje na ženama – one same moraju da skontaju kako da se vrate kući, a da ih niko ne siluje.

"Postoji mit o bezbednosti žena", kaže Jaclyn Friedman, urednikYes Means Yes, antologije o seksualnom pristanku. Mit ide otprilike ovako: ako ostaneš u grupi i oblačiš se skromno, ako ne piješ mnogo, ako se vraćaš kući noću sama, ako proveriš broj licence svog Uber vozača , onda te neće silovati. A ako te siluju, onda si sigurno propustila neku od ovih mera predostrožnosti.

Uber, koji je reklamu bazirao upravo na aspektu bezbednosti, potpuno se uklapa u ovaj narativ. Univerziteti su čak promovisali Uber kao bezbedan način kretanja. Nakon seksualnog uznemiravanja na Univerzitetu Južne Karoline, univerzitet je poslao upozorenje studentima da izbegavaju "da šetaju sami" i da umesto toga koriste Uber, upozorenje su povukli nakon što je Uber vozač silovao studentkinju.

"To je lažan osećaj sigurnosti. Ne postoje mere predostrožnosti koje možete preduzeti da vas ne bi silovali", Friedman kaže i dodaje: "Da ovaj pristup radi, radio bi već godinama unazad".

U realnosti, žene siluju nezavisno od toga da li koriste Uber vozila ili lažna Uber vozila, nezavisno od toga da li su pijane ili trezne, nezavisno od toga da li šetaju same do kuće noću ili sa nekim koga su tada upoznale u baru. Generalne bezbednosne mere predostrožnosti, kao što je šetanje u grupi, jesu koriine ali ne garantuju ništa.

Anastasia Loukaitou-Sideris je profesorka urbanog planiraja na UCLA unverzitetu. Temeljno se bavila proučavanjem veze između straha žena i transporta. "Svaka studija pokazuje da se žene mnogo više od muškaraca boje da budu na javnim mestima", objašnjava. "To je najviše strah od toga će postati žrtve, biti napadnute ili silovane".

Loukaitou-Sideris nije radila istraživanje o ženskim strahovima od korišćenja Ubera, ali je istraživala agencije za prevoz šiom Sjedinjenih Američkih Država i pronašla da samo tri odsto ovih agencija ima program koji prevoz žena čini bezbednijim.

Kako bi onda izgledalo rešenje ovog problema? Loukaitou-Sideris kaže da je jedno od rešenja biranje kompanija koje imaju žene za vozače, poput kompanije She Taxies, koja je nastala nakon silovanja koje su počinili Uber vozači ranije ove godine. Sutto savetuje vožnju samo sa kompanijama čija je vozila lako identifikovati i koja proveravaju kriminalnu prošlost potencijalnih vozača.

Uber još uvek nije jasno naveo da li će kompanija uvesti promene u način poslovanja posle poslednje tužbe koja je podneta protiv njih. U izjavi koju su dali VICE-u prošle nedelje, Uber kaže: "Mi smo uz žrtve ova dva strašna incidenta. Aktivno radimo sa advokatima iz Masačusetsa i Južne Karoline da bi podelili informacije koje bi doprinele istrazi. Oba vozača su trajno uklonjena sa naše platforme".

Poslednje tužbe će, nadaju se žrtve, u najmanju ruku, potkopati Uberove tvrdnje da su "najbezbednije prevozno sredstvo u gradu". Teško je ne zaključiti da ne postoje bezbedne opcije za ženu.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu