Može li prdež da postane oružje za ubistvo

Prošlog meseca u La Portu u Teksasu, Diponova fabrika pesticida izazvala je smrtonosnu emisiju gasova . Četvoro ljudi se ugušilo pošto je zbog neispravnog ventila metanetiol u ogromnim količinama procureo u prostorije u kojima radnici nisu bili zaštićeni. Njihovoj smrti prethodio je poznati neprijatan miris koji, inače, proizvodi truli kupus i, naravno, tvoje dupe.

Prdeži sadrže ne samo metanetiol, već i druge smrtonosne gasove kao što su metan i razni dimetil sulfidi. Ali evo šta me zanima: recimo da je prdenje jedan od smrtnih grehova, i da negativac iz filma Sedam hoće nekog da ubije putem prdeža – da li bi to bilo moguće?

Moji uslovi za ubistvo prdežom su prilično strogo definisani:

• Žrtva bi morala da bude generalno zdrava osoba – ne važi se ako smradom izazoveš srčani udar tvoje bake.
• Može se koristiti kombinacija prdeža i zatvorenog prostora/maske, ali ne i mehanizam koji je sam po sebi smrtonosan (plastična kesa preko glave).
• Žrtva mora da umre za najviše par sati – ne računa se infekcija bakterijama iz creva prenetim kroz vazduh.
• Sam prdež mora direktno da izazove smrt – ne važi se ako isprdiš toliko gasova da izazoveš efekat staklene bašte i konsekventne klimatske promene.

Slede zaključci mog istraživanja:

Prdeži mogu biti toksični

Mišljenja se razlikuju po pitanju količine pojedinačnih gasova u svakom prdežu, jer sadržaj crevnog sistema zavisi od hrane koja se unosi – uvek je prisutan majušni procenat gasova koji daju karakterističan miris.

Gasovi koji mogu da izazovu gušenje zovu se asfiksijanti, i bitno se razlikuju od citotoksičnih gasova prisutnih u hemijskom oružju poput iperita, koji nanose direktnu štetu ćelijama. Azot, gas kojim bi se mogli ubijati osuđeni na smrt , je najprisutniji asfiksijant u prdežu. Zapaljivi metan je takođe prisutan u značajnom procentu.

Prdež ne sadrži mnogo kiseonika. Državni zdravstveni institut nije imao podatke na ovu temu, pa sam morao da ih potražim u verovali-ili-ne rubrikama. Pa ipak, pouzdani izvori kažu da mala količina kiseonika u prdežima potiče isključivo iz vazduha koji se proguta zajedno sa hranom ili pićem, a veći deo toga se apsorbuje u crevima tokom varenja. Najbolja procena koju sam našao kaže da prdež čini tek 3 do 5 procenata kiseonika.

Dakle, ako se diše čist prdežni gas, brzo se potroši sav kiseonik, pa sledi gušenje azotom i metanom.

Potrebno je više prdilaca

Šta ako nekog zarobiš ispod pokrivača i prdiš dok se ne uguši? Ne vredi – gornji video ilustruje koliko se mala količina gasa oslobađa jednim prdežom, a i precizniji podaci o zapremini prosečnog prdeža su nam dostupni.

Stručnjak, doktor Majkl D. Levit iz Medicinskog centra za vojne veterane u Mineapolisu, objavio je oko tri stotine naučnih radova na ovu temu. Zaključak nam otkriva da jedan običan prdež sadrži samo 110 mililitara gasa. Možda bi neki legendarni, nikad-viđeni prdež čak mogao da jednom ispuni pluća, čija je prosečna zapremina 500 mililitara. Ali mora se ciljati na više od toga.

Možda neki komplikovani horor-scenario?

Pošto gasovi u prdežu izazivaju gušenje, ako se uzme ronilačka bocu za kiseonik i postepeno se puni prdežima nekih godinu dana, žrtva bi mogla biti naterana da udiše te gasove dok se ne onesvesti od nedostatka kiseonika. Ali to nije baš direktno ubistvo prdežom; zbunjeni detekivi kojima bi zapalo da reše slučaj možda ne bi shvatili ni da je gas potekao iz prdeža, osim ako bi ga i sami nekako omirisali.

Ako je pravi profesionalac, filmski prdež-ubica bi želeo da njegova žrtva bude svesna da gasovi izlaze iz rektuma prdioca, odnosno prdilaca. Zamišljam ga kako sakuplja zarobljenike u restoran i servira im hranu koja izaziva gasove. Pitao sam gospodu iz Državnog zdravstvenog insitituta za savet, a oni su me uputili na hranu koja sadrži ugljene hidrate kratkog lanca koji u crevima izazivaju fermentaciju sa viškom gasova. Na meniju u homicidnoj fabrici prdeža našli bi se „galakto-oligosaharidi, polioli, fruktoza, laktoza" – dakle mahunarke, hrana za bebe, i mleko.

Problem bi se javio u pokušaju da se prdež izoluje od ostatka atmosfere; bila bi potrebna vakuumska zaptivka oko dupeta zatvorenika čije prdeže sakupljamo. Da li tako nešto postoji? Postoj, i zove se svemirski toalet.

Iako mu primarna namena nije da sakuplja prdeže, teoretski bi mogao da odradi posao, iako bi ga bilo potrebno malo redizajnirati, a prvih nekoliko prdeža bi bi imali nešto više kiseonika. Ako se čovek veže za taj mehanizam, tokom samo šest sati proizveo bi otprilike 0.3 litra gasa, tvrdi doktor Levit.

Gas bi se potom kroz cevi sproveo do sobe pune ljudi sa maskama za disanje, i ubrzo bi usledilo gušenje. Simulacije gušenja inertnim gasovima (bez prisutstva kiseonika) sprovedene u sklopu Međunarodnog humanitarnog hipoksionog projekta kažu da bi „posle samo dva ili tri udisaja, koncentracija kiseonika u plućima bila dovoljno niska da se kiseonik prisutan u krvotoku vrati u pluća i eliminiše putem izdisaja."

Žrtva ne bi ništa osetila, jer instinktivnu potrebu za udisajem koju čovek oseti dok zadržava dah uzrokuje akumulacija ugljendioksida, a ne nedostatak kiseonika. „Gubitak svesti bi mogao biti praćen grčevima," otkriva Hipoksioni projekat, „te bi ubrzo usledila cijanoza i prestanak srčanog rada."

Mozak lišen kiseonika umire posle nekih sedam minuta, što bi po mojim proračunima značilo da je potrebno solidnih šest stotina pet prdeža, ako se pretpostavi da bi žrtva disala sve do prestanka moždane aktivnosti, što je malo verovatno. Ali pošto 3 do 5 procenata prdežnog gasa ipak sadrži kiseonik, proces bi mogao da potraje nešto duže. Fabrika prdeža bi zato morala da sadrži na stotine ljudi spremnih da ispuštaju gas.

Ukratko rečeno:

Potrebna je velika soba puna ljudi nakačenih na svemirske toalete, čiji se gasovi upumpavaju u gasnu komoru ili maske za disanje. Taj prekomplikovani scenario iz horor filma bi na kraju proizveo mrtvu osobu. Uzrok smrti bi bili prdeži.

Nadam se da ste sad zadovoljni.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu