Zašto mrzim rođendane

​Danas mi je rođendan i moj život se pretvorio u noćnu moru. Kao da mi nije dovoljno sranja svaki dan, nego moram da trpim i ovu budalaštinu. Sva sreća pa je većina ljudi oko mene upoznata sa mojim stavom o ovom paganskom prazniku, pa me zaobilazi u širokom luku, ali tu uvek postoji problem novih poznanstava, poslovnih kontakata, ali i idiotskih generičkih poruka koje ti stižu od mobilnih operatera, banaka i ostalih lopova. Rođandan je smeće od praznika koje treba da prestane da postoji, a evo i zašto.

1. „To je prilika i izgovor da se vidim i družim sa ljudima koje volim." Brate, ako u 365 dana ne možeš da izabereš bilo koji da se čuješ ili vidiš sa nekim do koga ti je stalo, onda si potpuna kretenčina ili ti ljudi nisu toliko bitni koliko misliš da jesu.

2. „Slavimo dan kada smo rođeni, jer je značajan za sve nas." Ovo je još veća besmilica. U subjektivnom svetu svake osobe, naravno, svet počinje i završava se sa njom, ali je ovakva centripetalnost i upućenost na sebe već čista uvreda. Ova vrsta zaoštrenog individualizma je relativno moderna stvar, nastala u poslednjih stotinak godina i uvreda je za svako misleće ljudsko biće.

3. Ako već moram nekome da čestitam rođendan, onda ću tvojim roditeljima. Oni su te napravili, majka te je nosila devet meseci i samo je čekala dan da se ti rodiš, ne postigneš ništa u životu i zgaziš njene snove. Takva vrsta posvećenosti je imbecilna, ali i vredna divljenja. Ako postoje oni kojima treba da se čestita rođendan, onda su to nesrećni roditelji koji su doneli na svet budale poput tebe i mene. Sva sreća pa ja nemam roditelje da trpim tu budalaštinu.

4. Kada ti poslovni partneri i takozvani prijatelji čestitaju rođendan, ne rade to jer te vole ili zbog toga što im je stalo do tebe, već ti tako nabacuju kredit koji moraš da otplatiš. Ako ne uzvratiš istom merom kada dođe vreme za njihove rođendane, uvek će se u tebe upirati prstom. Ti postaješ društveni izopšteniki nevaspitana stoka. Zbog čega? Zato što neka osoba koju ni na koji način u životu nisi birao slavi dan u čijem nastanku nikako nije učestvovala? Ne želim nikome ništa da dugujem niti hoću da bilo ko bilo šta očekuje od mene. Muka mi je od društvenih konvencija.

5. Osim ako nisi izuzetan pojedinac od nacionalnog ili civilizacijskog značaja, tvoj rođendan vredi koliko dinar u inostransvu– nebitan si.

6. Ukoliko već želiš da slaviš nešto, onda neka to budu konkretni uspesi, odluke, pobede i porazi. Neka bude diplomiranje, novi posao, polaganje vozačkog ispita ili kuvanje nekog komplikovanog jela, veština koju si savladao. Ili neka se narodno slave pobede, revolucije, tačke u istoriji od opšteg značaja.

7. „Da se nije rodio taj i taj, ne bi se desilo to i to." I ovo je još jedna glupost u nizu. Prvo, znamo li šta bi bilo kad bi bilo? – ne. Da se nije rodio taj, verovatno bi se rodio neki drugi taj, što ima smisla koliko i prvobitna izjava, pa je samim tim kao argument jednako relevantna, odnosno, nisi u pravu.

I zato, molim vas, ako već nešto želite da slavite, neka to bude smrt, jer ona barem donosi nešto dobro, ionako nas je previše na ovoj maloj plavoj tački. Da navedem jednu poznatu misao: „Dok je smrti, ima i nade."