Proveo sam vikend sa pastafarijancem

Dok religiozni ekstremisti neprestano pune medijske stupce raznoraznim terorističkim akcijama, teško je primetiti one manje, mnogo čudnije likove koji se pojavljuju širom sveta. Ove fotografije su nastale kao uvid u jednu mnogo skromniju religiju. Glavni protagonista je Obi Kanuel, pastafarijanac koji veruje u to da je "leteće špageti čudovište" stvorilo univerzum u Suriju, u Britanskoj Kolumbiji.

Kanuel, 37, harizmatični mehaničar i kolekcionar video igara, diplomirao je filozofiju. Srela sam ga par puta oko Božića i provodila vreme sa njim, fotografišući njegove dnevne aktivnosti. Slušala sam o njegovim uverenjima. Rekao mi je da se poslednjih godina naglo okrenuo špagetima i da je trenutno zvanični sveštenik Crkve Letećeg špageti čudovišta.

Njegovo verovanje zahteva da nosi cediljku za testo na glavi tako da "voda može proći, ali nudle ostaju". Obi smatra da je cediljka za testo esencijalni deo njegovog postojanja, pa se, noseći je na glavi, slikao za vozačku dozvolu. Ipak, vlasti smatraju da to nije prihvatljivo, tako da još uvek nije dobio dokumenta.

Obi je vrlo ljubazno i strpljivo pristupio problemu i uporno je proteklih meseci podnosio zahteve za vozačku dozvolu. Čak je angažovao i advokata, ali bezuspešno. Pošto je pastafarijanizam relativno nova religija (iako su je gusari poštovali pre nekoliko vekova, po crkvi Letećeg špageti čudovišta), mnoge birokrate imaju problem da je razumeju, pa i da je ozbiljno prihvate.

Crkva Letećeg špageti čudovišta postala je mejnstrim 2005. godine nakon što je bišvi sveštenik kritikovao kreacionizam i predloge uvođenja ovog pravca u škole. Pastafarijanizam je prava religija koja je zanimljiva ateistima, agnosticima i slobodnim umovima, što ne sprečava ni budiste, muslimane i hrišćane da joj pristupe. Kanuel i ostali šastafarijanci govore da oni nisu "anti-religija, već anti-ludilo u ime religije."

Mnogi ljudi vide pastafarijance i njihovu religiju kao satiru. Najčešći odgovor pastafarijanaca je "elementi naše religije često se opisuju kao satira i postoje mnogi naši članovi koji ne veruju bukvalno u naše učenje, ali ovo uopšte nije neobična religija. Ima mnogo hrišćana koji ne veruju ni da je Biblija doslovno istinita - ali to ne znači da nisu pravi hrišćani."

Kanuel, vrlo britak na jeziku kada treba da odbaci kritike, i dalje čeka vozačku dozvolu, tvrdeći da ima pravo na sopstveni religijski stav. Dok je ne dobije, obavlja druge svakodnevne poslove, neprestano podsećajući osoblje saobraćajne policije da "ukoliko neko želi da sebe i sopstveno verovanje predstavi na određeni način, treba ga ohrabriti uprkos zakonima koji su nametnuti."

Sud će u narednih nekoliko meseci doneti odluku da li će Kanuel moći da zadrži fotografiju sa cediljkom za testo na glavi na dozvoli, dok zvaničnici saobraćajnog odseka u njegovom gradu još ne saopštavaju koje religije prihvataju.