Naručeno ubistvo moje majke

Kad sam bila tinejdžer, moja majka je prisluškivala i snimala moje telefonske razgovore. Nisam znala da to radi, te sam opušteno trtljala o momcima, prijateljicama i srednjoškolskim dramama ne znajući da moji privatni razgovori uopšte nisu privatni. Nisam znala da moje reči mogu da budu – i biće – iskorišćene protiv mene na sudu.

Jednog dana je čula moj telefonski razgovor o kupovini trave. Pritisnula je dugme za snimanje. Nakon što je preslušala moju kratku raspravu o kupovini kesice trave u parku, odlučila je da je njena građanska dužnost da pozove policiju.

Pandure je bolela briga za njenu glupavu ćerku koja kupuje vutru u parku, ali im je bilo stalo do toga da saznaju ko prodaje vutru u parku — zatražili su od moje majke da nastavi da me prisluškuje. I tako je moja majka postala policijski doušnik.

Moja majka je počela da snima sve moje razgovore o drogi i šalje ih detektivima. Pričala sam o kupovini vutre i jedenju pečuraka. Raspravljala sam o dobrim i lošim stranama pušenja džointa sa anđeoskim prahom. (Uglavnom lošim.) Brbljala sam o tome kako sam viđala kesice sa kokainom na žurkama i pitala se da li sam već spremna da se oprobam sa tim nivoom ludila. (Ne još. Možda kasnije.)

Moja majka je slušala i sakupljala informacije. Potom je sve to predavala policiji. Dobili su toliko informacija od nje da su počeli da hapse.

Ja svega toga nisam bila svesna. Prijatelji su počeli da me izbegavaju i da mi govore da se sklonim. Na kraju mi je prijateljica ispričala da kola glasina kako je moja majka otkucala velikog dilera i da on sad želi da joj se osveti. Potom sam čula nešto još strašnije. Veliki diler je naručio ubistvo moje majke.

Ubistvo. Moje majke!

Ideja da je moja majka odrukala mene i moje drugare policiji zvučala je tako suludo da u nju nisam poverovala. Moja majka, osvetnica u Ratu protiv droge? Kakva budalaština! Nema šanse da je to istina.

Ali bila je istina. Diler je uhapšen. Njegovi drugari dileri su uhapšeni ili saslušani. Mnogi su zaglavili ćorku, a za sve je navodno bila kriva moja majka. Posredno je to bila i moja krivica. Okolnosti hapšenja poklapale su sa događajima o kojima sam pričala sa prijateljima preko telefona. Vodila sam neobavezne razgovore o neverovatno glupim stvarima, a ljudi su zbog toga zapravo nagrabusili.

Nikad nisam videla niti čula nijedan od snimaka, ali mi je rečeno da je imala sate i sate snimljenih razgovora o tome gde i kada možeš da kupiš drogu na Long Ajlendu. Pitala sam majku je li to istina, ali je ona uporno sve poricala.

Počeli smo da dobijamo preteće telefonske pozive. Kasno noću muški glasovi bi šaptali u telefon: "Ubićemo tebe i tvoju ćerku". Moji roditelji su promenili telefonski broj. Pozivi su se nastavili. Jezive poruke stizale su tokom čitave četiri godine moje srednje škole. Razišla sam se sa starim društvom i nastavila sa svojim životom, ali preteći ponoćni pozivi su nastavili da opsedaju moju majku čak i nakon što sam otišla na koledž.

I dalje nisam sigurna šta se zapravo desilo ili kako se tačno sve odigralo. Moja majka je danas u svojim sedamdesetim i penzionisana, i kao nastavnica i kao policajac amater.

Prošlog vikenda sam je pozvala da saznam istinu i jednom za svagda završim sa tom pričom. Ovo je delimični zapis našeg telefonskog razgovora:

Ja: Moram nešto da te pitam. Možda ćeš se naljutiti ili negirati, tako da reci šta hoćeš, ali: dok sam bila dete, da li si snimala moje telefonske razgovore o drogi i potom ih prosleđivala policiji?

Mama: Jesam! I znaš šta? Sprečila sam te da uzimaš drogu, a policajci su me izneverili. Čitava priča je završila u Njuzdeju. Nekoliko nedelja kasnije pojavio se minijaturni članak u kome je detaljno opisan slučaj, a završio se sa rečima: "Hvala roditelju iz naše zajednice koji je pomogao da se razbije lokalne mreža dilera." Hvala RODITELJU. Roditelju? Nisam mogla da verujem da to piše.

Ja: Bilo je u pravim novinama?

Mama: Da. U Njuzdeju. Čekaj malo, a kako si ti za to saznala? Planirala sam da ti sve ispričam jednog dana kad odrasteš, ali iz nekog razloga nisam.

Ja: Prosto sam znala. Svi su znali. Deca su znala. Ona su mi rekla. Uzgred, nisu svi policajci dobri. Neki jesu. Drugi nisu. Ovo nije Prepusti to Biveru ili neka nostalgična televizijska serija. Ovo je stvaran život. Neki ljudi koji su prodavali drogu bili su prijatelji ili rođaci sa policajcima. Policajci ne drže jezik za zubima. Ljudi ne drže jezik za zubima. Zar se nisi plašila?

Mama: Nisam imala pojma da će objaviti novinski članak u kome će se "zahvaliti roditelju". Baš vam hvala, panduri!

Ja: Ali mimo policajaca i čitave te priče, zašto si to uradila? To je bila samo vutra. Pričalo se i o drugima stvarima, ali ne o kupovini i konzumaciji.

Mama: Otkud znaš da je samo vutra? Dileri te prvo naviknu na vutru, pa te posle navuku na druge stvari.

Ja: Nisu se nikakvi dileri krili po ćoškovima i čekali da me navuku. Sama sam tražila drogu zato što sam htela da probam drogu. Nisu me dileri jurili. Ja sam tražila njih.

Mama: E, pa ja sam odrasla u kvartu Jamajka u Kvinsu i videla sam kako se prodaje droga. Videla sam ulične pljačke kad su ljudima čupali minđuše iz ušiju. I za sve je to bila kriva droga.

Me: U redu, ali zašto si snimala moje razgovore i nosila ih u policiju?

Mama: Da si roditelj, i ti bi isto to uradila.

Ja: Ne bih zvala policiju i bila doušnik!

Mama: Sin Arčija Bankera iz serije Sve ostaje u porodici je umro od droge i njegov tata je poručio da uradimo sve što je u našoj moći da zaštitimo decu. Da ih držimo podalje od dilera i droge.

Ja: Prilično sam sigurna da je sin Kerola O'Konora izvršio samoubistvo .

Mama: Ubio se zbog droge i Kerol O'Konor je uradio ono što je morao, pa sam tako i ja, a nadam se da ćeš i ti.

Ja: U redu, dobro. I danas, nakon svega, da li bi to ponovo uradila? Snimala razgovore i otišla u policiju?

Mama: Da. Apsolutno. Samo što sledeći put idem sa perikom i naočarima za sunce.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu