Niste vi krivi što vam roditelji ne kapiraju internet

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE Alpi

Juče me je zvala majka i kaže da je dobila porukicu sa mojim računom za mobilni telefon. Rekao sam joj da to nema nikakvog smisla. Ali bila je uporna i tražila je da "odem na Google i proverim to". Rekao sam joj da to ima još manje smisla. "Ali Valter ti je poslao tvit, nisi video?", insistirala je.

"Misliš WhatsApp", odgovorio sam. "I nije."

"Ali zar ne možeš, kako se zove ono kad si na Skajpu, pa kad…"

"Ne."

Moja mama se već neko vreme svađa i miri s internetom. Nije odrasla u digitalnom mehuru i njen doživljaj Twittera verovatno liči na modernu verziju Teleteksta.

Jedini ljudi koji zaista pate zbog nesposobnosti starijih da razumeju tehnologiju su ljudi koji moraju da im je rastumače. Obično su to nedužna deca poput mene. Ne znam koliko puta sam morao da objašnjavam da se nešto dešava u realnom vremenu ili da WhatsApp može da šalje glasovnu poštu.

Srećom pa moja majka nema smartfon. Mislim da smo oboje srećni zbog toga. Od same pomisli na to da moja majka koristi emotikone mi se diže kosa na glavi. Ona ima sličnu reakciju kad pomisli na upotrebu tačskrina. Većina majki koje koriste WhatsApp zatrpavaju svoju decu lavinom nasmejanih/rasplakanih lica, srca i dignutih palčeva – srećan sam što ne moram da blokiram rođenu majku.

Ali svet emotikona je prilično lak za razumevanje. Ta stvar koju zovemo internetom je malko složenija: Jeste li ikad morali da objasnite majci ili baki šta su meme, trolovi ili GIF-ovi? Jer bi čak i sam pokušaj bio apsolutno uzaludan. Upravo sam poslao porukicu majci pitajući je da li zna šta je hešteg. Odgovorila je da sigurno ima neke veze sa pušenjem. Sad sedim ovde i pitam se nije li to predivna ideja. #hvalamama

Ali i dalje ima roditelja koji se dobro snalaze s internetom ili se makar pretvaraju da im ide. Majke nekih mojih kolega imaju na svojim kompjuterima sačuvan dokument u Wordu od osam strana sa slikama reakcija na komentare na Fejsbuku.

Znam i ljude koji redovno pričaju sa svojim bakama na FaceTime-u i mislim da je to fantastično. Ti ljudi mora da su mnogo uravnoteženi i opušteni. Kompjutersko neznanje moje majke kod mene je dovelo do nekoliko nervnih slomova. Ne znam tačno zbog čega, ali proključa mi krv kad se neka od mojih roditeljskih jedinica suoči sa navodno nerešivim tehničkim problemom.

Jednom me je majka pitala da li internet ima slike jednog koncerta na kom je bila. Bio sam umoran, mamuran, nervozan i nespreman da prekinem svoje maratonsko gledanje nastupa Ejmi Šumer. Nisam želeo ponovo da se brecam na majku, pa sam se uspaničio.

_________________________________________________________________________

Pokušajte da objasnite ovaj dokumentarac roditeljima: Open Source Outer Space

_________________________________________________________________________

Izgovorio sam prvu stvar koja mi je pala na pamet, a za koju sam mislio da će me poštedeti polusatnog prelistavanja slika: "Zar nedeljom, mama…? Stvarno?" I sve to glasom koji je isticao moju lažnu uvređenost. Mislim da sam zvučao istinski ogorčeno. Morao sam da joj dam do znanja koliko je smešna sama pomisao na to da se nedeljom koristi internet. "Misliš da on radi sedam dana nedeljno? Sve bi se pregrejalo, kako bi to onda radilo?"

Bilo je toliko glupo da je moralo da uspe. Pošto je moja majka najbolja osoba na svetu, izvinila se što je pitala. Samo me je ljubazno zamolila da joj javim kad se internet vrati. Morate da je volite. Ja sam očigledno jedna užasna osoba.

Dok sam još bio u školi, prijavio sam se dobrovoljno za predavača u kompjuterskoj školi zato što sam smatrao da treba da počnem da delim svoje znanje s drugima. Plakalo mi se kad sam zamolio učenicu po imenu Edeltraud da otvori pretraživač a ona je samo bespomoćno zurila u tastaturu. Ta devojka nikad u životu nije koristila kompjuter i morali smo da provedemo čitavo popodne zajedno prolazeći gradivo. Revnosno je zapisala svaki korak i tvrdoglavo ponovila sve što sam joj rekao a da nije znala šta to tačno znači. Na kraju je Edeltraud naučila da šalje mejlove, a ja sam se osećao kao emocionalna ruina.

Očevi i dede nisu ništa bolji, inače. Ono, guglaju " Youtube" da bi stigli na YouTube. Ili brišu svako slovo internet adrese zasebno, umesto da označe čitavu adresu i obrišu je iz cuga. Neki na Fejsbuku pomešaju polje za pretragu sa poljem za statuse – kad uopšte stignu dotle.

Ima i pregršt izgovorenih bisera: Na primer, "Imaš li ti Google na svom kompjuteru?" "Koji desktop?"; "Mislim da mi je Wi-Five pokvaren"; i "Ali zar veći monitor ne troši više interneta?" A tu je i večiti klasik: "On može da me vidi? Upravo sada? Stvarno? Zdravo! Gde treba da pričam? Hej! Kako si!?"

Čitava stvar je tragična. Ako se pitate kako da objasnite internet svojim roditeljima ili njihovim roditeljima – manite se ćorava posla. Osim ako baš ne želite da vam ispod profilske slike osvane sledeći komantar: "Kako si sladak, ljubi ga majka."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu