Novi putevi kokaina u Evropu

Kokainske rute iz džungli Kolumbije, Bolivije i Perua do neiscrpnog izvora gotovine na evropskom tržištu droge nastavljaju da mutiraju i cvetaju usred rata protiv droga.

Preovlađujuća priča poslednje decenije ticala se nastanka novih ruta na zadnja vrata Evrope, od Kolumbije do Zapadne Afrika i kopnom preko Sahare do obale Severne Afrike. U trećoj sezoni serije VICE na HBO-u, Ben Anderson je istraživao puteve kojima narkotici stižu iz Južne Amerike preko Afrike i sreo se sa krijumčarima baš kao i sa specijalnim agentom DEA koji je objasnio rute i kako one funkcionišu.

Od tada, prema rečima najboljih analitičara trafikinga kokaina u Evropi, situacija na terenu se još jednom promenila, ponovo ostavivši svetske patrole za borbu protiv trgovine drogom u raskoraku. Neki vidovi su ostali prilično stabilni: Španija, Belgija i Holandija i dalje su glavne tačke pristizanja kokaina iz Južne Amerike, a upotreba kokaina ostaje relativno visoka u Evropi u poređenju sa ostatkom sveta, naročito među nacijama velikih šmrkača kao što su Španija i Velika Britanija.

Ali u pogledu krijumčarskih puteva na kontinentu, baš kao i u slučaju planetarne scene droge u celini, trenutno glavna priča odnosi se na grananje i proširivanje.

"Trgovci kokainom unose raznolikost u svoje rute i metode", rekao mi je doktor Aksel Klajn, međunarodni stručnjak za trgovinu drogom iz Programa za kokainske rute Evropske unije. "Doživeli smo porast pošiljki u balkanske zemlje, na primer grčku luku Pireus, gde su krijumčari iskoristili urušavanje snaga reda i mira. Takođe i u Tursku, Crnu Goru i Albaniju."

Sve je ovo omogućio, kaže doktor Klajn, pad moći kolumbijskih kartela. "Evropske grupe sada mogu samo da kupe drogu u Kolumbiji i prebace je nazad, tako da viđamo i porast broja turističkih plovila koji se koriste za prevoženje preko Atlantika."

On ističe i sve veću pojavu laboratorija za izvlačenje kokaina u Evropi. Unutar ovih laboratorija, koje su nedavno otkrivene u Španiji, Portugalu i Poljskoj, hemičari izvlače kokain iz neugledne robe kao što su drvene palete ili flaše alkohola u koje je ubrizgana droga.

Ali najveće promene su se dogodile u samoj Africi. Iako su podaci iz ovog regiona tradicionalno oskudni, ono malo dokaza što postoji ukazuje na to da je kopnena ruta preko Sahare uglavnom napuštena, prema izveštaju jedne od vodećih ekonomskih ekspertskih grupa, pariske Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), o krijumčarenju droga u Zapadnoj Africi pod naslovom "Tranzit ilegalnih narkotika", u koji je VICE imao uvid i koji bi trebalo da bude objavljen na proleće.

Zbog nestabilnosti i nasilja u Libiji i Maliju ta oblast postala je suviše agresivna da bi se rizikovalo prebacivanje velike količine kokaina preko nje, navodi se u izveštaju. Uz to, uticaj korumpiranih država koje su prvobitno omogućavale krijumčarske operacije širom Afrike uključujući Gvineju Bisao, Liberiju i Sijera Leone, sada je suzbijen, baš kao i uticaj kolumbijskih mini-kartela na afričkom kopnu.

Ali, kako se ističe u izveštaju OECD-a, drugi nisu časili časka da uskoče na upražnjeno mesto i napune svoje džepove prljavim novcem od droga: uglavnom korumpirani političari i gangsteri u Nigeriji i Gani, koji su poradili na tome da povećaju svoje učešće u tranzitnom čvorištu Zapadne Afrike. Kokain se na putu do Evrope sada sve više kreće preko glavnih morskih luka i aerodroma u Nigeriji, Senegalu i Gani.

Uspon Nigerije kao glavnog čvorišta za krijumčarenje kokaina bio je brz i dogodio se uglavnom uz pomoć nigerijske dijaspore u Brazilu, zemlje koja je u poslednje dve godine preskočila Kolumbiju i Venecuelu postavši najveća svetska polazna tačka za put kokaina u Evropu. Prema Kancelariji Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal, prošle godine je 35 odsto kokaina zaplenjenog u Evropi poteklo iz Brazila, 11 odsto je krenulo iz Kolumbije, a 10 odsto iz Argentine. Lokalne nigerijske kriminalne grupe povezale su se sa sve većom nigerijskom populacijom u Brazilu, najviše u Sao Paulu, kako bi prevozili drogu u Evropu.

Izveštaj OECD-a procenjuje da je u trgovinu drogom u Sao Paulu trenutno uključeno 1.000 Nigerijaca. Oni kupuju drogu i šalju je po kuririma vazdušnim i morskim putevima u Zapadnu Afriku, pravo u ruke jedne od 50 nigerijskih organizovanih kriminalnih grupa koje tamo operišu, uglavnom iz glavnog grada Senegala, Dakara. Smatra se da su ove grupe 2014. godine poslale više od neverovatnih 1.500 " mula" — četiri dnevno — na letovima iz Sao Paula.

Pogledajte i naš dokumentarac "Kuvanje sa kokainom":

Kokain se potom prepakiva i prosleđuje nigerijskim bandama u evropskim gradovima, najviše u Holandiji i Španiji. Da bi tranzit prošao što glatkije, bande potplaćuju između 50 i 100 ključnih političara i ličnosti zaduženih za bezbednost u Zapadnoj Africi. Trgovina drogom u tom kraju, tvrdi izveštaj OECD-a, doveo je do malog buma u nekretninama i gradnji, kao i porasta uvoza i kupovine najskupljih automobila, uključujući hamere i druga vozila sa pogonom na četiri točka.

Prema ovom izveštaju, iako krijumčari kokaina dele manje svote gotovine meštanima, većina novca završi u rukama klike već bogatih i moćnih figura, pojačavajući tako nejednakost u prihodima i finansijsko isključenje najugroženijih u regionu. Samo petina novca zarađenog od krijumčarenja kokaina, procenjuje se u izveštaju, zadržava se u regionu.

Evropa je zbog svega toga u stanju pripravnosti. Visoki specijalista za krijumčarenje kokaina iz Evropola rekao mi je da su nigerijske bande sve veći razlog za zabrinutost u mnogim velikim evropskim gradovima. Nemačka, Austrija i Švajcarska nedavno su zatražile od Evropola da im pomogne u suzbijanju kokainskih tržišta kojima, tvrde oni, dominiraju nigerijski dobavljači.

Ali u izveštaju se ističe da se kokainske bande iz Zapadne Afrike ne zadovoljavaju samo jednim proizvodom. Već su se razgranali na proizvodnju i krijumčarenje metamfetamina , nakon što su naučili kako da prave met od južnoameričkih kuvara koje su doveli iz Nigerije. Prošle godine je u Nigeriji otkriveno i onesposobljeno pet laboratorija meta, a sve veći broj Nigerijaca je uhvaćen kako krijumčari met u azijske zemlje kao što su Malezija i Indonezija.

"Proizvodnja meta očigledno postaje značajan izazov za kontrolu droga u regionu i ozbiljan je razlog za zabrinutost", upozoreno je u izveštaju OECD-a. "U budućnosti će met najverovatnije postati istaknutiji, pogotovo uz Zapadnu Afriku kao glavno čvorište za proizvodnju, a ne može da se proceni potencijalni udar na stabilnost, vladavinu i razvoj."

Ali suština ruta u Evropu ne svodi se samo na geografiju. Za Evropol je prioritet postalo slanje pošiljki zato što je i te kako svestan da je prometni poštanski sistem Evrope postao dom za lavinu kokainskih paketa , i od profesionalnih krijumčara i od dobavljača sa darkneta.

Gotovo da vam dođe žao agencija za uvođenje reda i mira: prosejavanje evropskog poštanskog sistema u potrazi za drogom ispada mnogo teže čak i od pokušaja zaustavljanja beskrajne plime paketa kokaina sakrivenih među legitimnim kontejnerima koji se šalju preko mora, zadatak za koji Evropol priznaje da mu nije dorastao. "Veoma je lako prokrijumčariti male količine kokaina u kontejnerima na brodovima", rekao mi je specijalista za kokain iz Evropola, "zato što pretražujemo samo dva odsto njih. Krijumčari znaju za taj podatak i iskorišćavaju ga."

I tako smo tu gde smo. Igra mačke i miša zatvaranja puteva droge samo da bi nestali i nikli negde drugde sićušan je problem u poređenju sa apsurdno nemogućim zadatkom pronalaženja malih paketa belog praška među milionima teretnih kontejnera i milijardi poštanskih pošiljki. Ne možete a da ne pomislite da mora da postoji neki drugi način.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu