Ispričala sam baki da sam pod njenim imenom snimala porniće

Stoja je glumica u filmovima za odrasle, spisateljica i majstor za izbegavanje nošenja gaćica. Njeni tekstovi su objavljivani u Gardijanu, Njujork Tajmsu i Nju Inkvajeriju. Piše blog na GraphicDescriptions.com i predlaže da je ne guglate dok ste na poslu. Ovaj članak će se pojaviti u novoj knjizi Coming Out Like a Porn Star i ovde je objavljen uz dozvolu. Za više informacija i kako naručiti knjigu, posetite comingoutlikeapornstar.com.

Marfijev zakon o nepristojnom ponašanju kaže: ako vam postane običaj da se svlačite u javnosti, na kraju će svi iz vaše porodice (uključujući tako daleku rodbinu da sa njom delite manje DNK nego šimpanza sa sipom) nekako naleteti na urednu dokumentaciju svega što radite.

Moja baka je veoma pametna žena i izbegavala sam odgovor na njeno pitanje čime se bavim u životu najmanje tri profesionalno goluždrave godine. Zaista sam planirala da joj ispričam sve o svom poslu pre nego što sazna na televiziji ili u novinama, ali računala sam da ću to uraditi kad za to budem bila spremna. Definicija "spremnog" se neprestano nametala kao bilo koje drugo vreme sem ovog sada.

Zato sam bila potpuno zatečena kad me je iznebuha nazvala i rekla: "Tvoja majka kaže da si neka vrsta modela. Ne znam šta to znači, jer da si stvarno model, rekla bi samo da si model, a i ionako si malo niska za to. Bez uvrede, draga. Šta radiš po čitav dan?"

Volela bih da sam mogla unapred da popričam o ovoj neumitnosti sa svojom majkom ili da sam imala neki dobar izgovor da prekinem razgovor. Moja inače problematična veza na mobilnom telefonu bila je u tom trenutku kristalno jasna. Zabrinula sam se: Šta ako ne uspem da je lepo pripremim za saznanje o mojoj pornografskoj karijeri i ona doživi srčani udar, ostavivši me iznenada odgovornom za bakoubistvo? Šta ako iznenada odluči da me izopšti iz svog života? Najvažnije od svega — kako da objasnim šta je moderna pornografska glumica ženi koja ne zna da rukuje mobilnim telefonom i još uz sebe drži slovoslagačke alatke iz vremena kad je radila u reklamnoj agenciji?

"E pa, ovaj, sećaš li se Beti Pejdž i pin-apova? Ono što ja radim slično je pin-apu samo eksplicitnije. Ono, znaš, bez odeće."

"Oh! Znači, ti si goooooolišava devojka!"

Ili sam halucinirala ili je ta izjava bila izgovorena pozitivnim tonom.

"Jeste, bakice. Ali, znaš, pop-kultura je malo žešća ovih dana nego što je bila pedesetih, tako da zapravo imam pravi seks sa ljudima i to onda može posle da se kupi zabeleženo na videu ili DVD-u."

"Na poooookretnim slikama! Da li ti se to sviđa?"

"Dobro se provodim. Uvek je zanimljivo. Radim samo ono što želim da radim, sa ljudima sa kojima to želim da radim. Dobro je."

"O, pa fino, sve je to lepo i krasno i drago mi je što čujem da radiš nešto što voliš."

Pošto je razgovor krenuo tako dobro, pomislila sam da možda možemo o istom trošku sada da raščistimo sve.

"Ima još nešto što bi verovatno trebalo da ti kažem kad već pričamo o ovome."

"Ohhh?"

Pogledajte VICE dokumentarac o poslednjem "peep" šouu u Amsterdamu:

Pored toga što je pametna, moja baka je neverovatno ekspresivna žena. Znate ono Mehrabijanovo pravilo da je komunikacija 93 odsto neverbalna? U slučaju moje bake, 99 odsto komunikacije je čista vokalna fleksija. Ume na poseban način da razvlači samoglasnike. Oni postaju avantura za sebe.

Ovo konkretno "ohhh" je dobrim delom zabasalo u zemlju iznenađenja, prešlo preko planinskog venca "o, moj bože, šta može da nadmaši ovo poslednje" i skrasilo se na ravnici "strpljivo čekam da čujem ostatak".

"Koristim tvoje ime kao svoje umetničko. U stvari, koristim amerikanizovani deminutiv. Poenta je u tome da koristim deo tvog imena kao svoje umetničko ime."

"Vera? To baš i nije seksi."

"Nije, bakice. Mislim, Vera bi verovatno moglo da bude prilično atraktivno ime na tržištu sad kad trenutno cveta neoburleskna scena, ali ja koristim Stoju."

"Oh? Oh."

Prvo oh je bilo iznenađeno, a drugo oh nije baš zvučalo srećno. U svojoj glavi, zurila sam u najdublju moguću jamu punu raznih ohova. Pitala sam se da li preko telefona čuje kako mi lupa srce. Moja leva ruka je manično čupala šavove na sastavu moje majice. Počela sam da brinem da bih možda ja mogla da doživim srčani udar, ali neću, bogami, umreti bez poslednje cigarete. Zapalila sam, uzela dim i izduvala ga. Konačno, više nisam mogla da podnesem razvučenu tišinu.

"Bako?"

"Baš sam nešto razmišljala. Nadam se da nas niko od muškaraca u staračkom domu neće pomešati i pokušati da mi zabaci noge iza glave. Više se na savijam na tu stranu."

Ispostavilo se da je posle smrti poslednjeg muža prigrabila sebi tri momka. Jer toliko joj treba da drže korak s njom. Moj trenutak stresnog i dramatičnog ispovedanja mojoj baki pretvorio se u farsu, jer uprkos tome što je gen promiskuiteta možda preskočio jednu generaciju, sasvim definitivno je nasledan u mojoj porodici.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu