​Ovako je biti gej na selu

Kad je moja majka bila dete, duboko u brdima ruralnog Šropšajera, gej poštar iz njenog sela se obesio. To je bilo pedesetih, kada je homoseksualnost još uvek bila protivzakonita; kada je ljubav morala da se skriva iza paravana lažnog braka bez seksa a sramota koju ste osećali zbog vaše žudnje gušila vas oko vrata poput konopca.

U međuvremenu se malo šta promenilo, pomislićete. Dok televizijske serije kao što su Cucumber slave svet urbane gej kulture (iako je trebalo da prođe mnogo vremena pre nego što se ponovo pojavio novi gej televizijski program), životi mladih LGBT farmera, pastira, čuvara lovišta i vlasnika prodavnica deluju tiho poput mrtvorođenog jagnjeta. Dobro, u The Archers ima jedan gej par. A Kler Bolding luta autoputevima i sporednim drumovima Britanije na Radiju 4. Ali mladi, seksualno aktivni, ambiciozni gejevi koji žive na selu? Nema ih mnogo.

A, opet, postoje. Kako ne bi postojali? "Lezbejske, gej, biseksualne i trans članove imamo na našoj stranici otkako smo je pokrenuli 2007. godine", kaže Heder Braun sa dejting sajta Muddy Matches. "U ovom trenutku, imamo tri puta više gejeva i biseksualaca od lezbejki i biseksualki. Ali to se poklapa sa statistikom iz Združenog popisa domaćinstava, koji je utvrdio da se 1,5 odsto muškaraca i 0,7 odsto žena izjašnjava kao gejevi i biseksualci."

Svi farmeri su, međutim, trenutno u govnima do guše. Cene mlečnih proizvoda su pale tako nisko da je flaširana voda jeftinija od mleka; duga senka slinavke i šapa i dalje se nadnosi nad mnoge farme za uzgoj krava i mešovite farme; nestabilna cena nafte, troškovi prehrane i divljanje kursa gotovo u potpunosti onemogućuju bilo kakvo dugoročno planiranje. Recesija i dalje pogađa male porodične farme, a trenutno je skuplje šišati ovce (što je, po zakonu, obavezno) nego što možete da zaradite od prodaje njene vune.

Nije ni čudo što toliki mladi ljudi u ruralnim zajednicama dižu ruke, predaju se izanđaloj kolotečini ruralno-urbane migracije i upućuju se u britanske gradove. Na sve to dodajte izolaciju, usamljenost i frustraciju što ste kilometrima unaokolo jedina LGBT osoba i selidba deluje kao neminovna stvar.

"Odrastao sam u malom selu u Šropšajeru na padini brda, okružen poljima, bez uličnih svetiljki ili asfalta", kaže Džoš, mladi gej sa kojim sam razgovarala putem mejla. "U mom selu ili školi nije bilo 'deklarisanih', verovatno zbog izuzetno negativnog stava većine dece u mojoj generaciji. Zato nisam imao predstavu da je javno deklarisanje dobra stvar ili da ću kad to uradim biti srećniji. Ne samo da nije bilo nikoga s kim bih teoretski mogao da imam vezu, već nije bilo nikoga s kim bih mogao da porazgovaram o vezi ili o tome da sam gej."

Zato što Džoš nije znao da vozi, ta izolacija bila je i fizička i emocionalna. "Nemate gde da izađete ako nemate kola. Jedini način da viđam druge momke bio je da idem u obližnji grad, lutam po centru, igram demo verzije video-igara u Virdžinovim prodavnicama i naručujem ogromne kafe sa šećerom."

Naravno, kao i u slučaju pornića, kupovine, špijuniranja vašeg bivšeg ili gledanja video snimaka pasa koji govore "Volim te", sve se to promenilo pojavom brzog interneta. "Internet nam je omogućio da se preselimo na selo", kaže Adam Vilkoks, koji se pre tri godine sa partnerom Endijem Ričardsom preselio u ruralni Vels gde su osnovali zakupno dobro . Ne samo da internet omogućuje obavljanje poslova iz tercijarnog sektora u ruralnom okruženju, već je kombinacija brzog interneta i pametnih telefona dovela aplikacije za upoznavanja LGBT osoba na naše zelene i prijatne pašnjake.

"Imamo ovde prijatelja kome smo otkrili Grindr. Otvorili smo mu oči", smeje se Adam. "Svašta se dešava. Možda vam nije sve na dohvat ruke, ali ima ljudi."

Ima li mnogo ljudi u strejt vezama koje traže kontakte na Grindr-u, zapitala sam se. "Živimo ovde za stalno tako da to ne bih komentarisao", odgovara Adam. Pošteno. Zaboravite benzin, mleko i viski – pogonsko gorivo ruralne zajednice su tračevi. "Na selu ne treba mnogo svima da otkriju ko ste, čak i ako ih ne poznajete", kaže Adam. "Ali ljudi su bili veoma, veoma ljubazni prema nama. Kada smo se prvi put doselili, komšinica se pojavila na našim vratima s obiljem povrća koje je sama uzgojila kako bi nam poželela dobrodošlicu na selo."

Iako homoseksualnost nije čisto urbani fenomen, ni homofobija nije isključivo ruralni problem. "Imate to rašireno verovanje da je u kosmopolitskim gradovima najmanje predrasuda prema rasi i seksualnom opredeljenju", kaže mlada gej osoba koja se nedavno vratila nazad u selo u Kambriji u kom je odrasla. "Ali i moja supruga, koja je oduvek živela u gradu, pa i ja, verujemo da to nije istina. Dok smo živele u Njukaslu i imale državni posao osetile smo mnogo više homofobije, naročito kada je moja supruga pokušala da dobije porodiljsko za rođenje našeg prvog deteta."

Ona je danas negovateljica na lokalnom hirurškom odeljenju — na poziciji koja, po njenom mišljenju, dopušta ljudima da je upoznaju pre nego što saznaju za njeno seksualno opredeljenje. "Kad god me vide sa mojoj suprugom, vide kako smo opuštene i srećne jedna s drugom, ali i, što je važnije, koliko je srećna naša ćerka. Mislim da to potire svu njihovu zastarelu brigu. Ubeđena sam da bi, ako bi bilo ko doveo u pitanje moj stil života, ljudi tom nekom prosto rekli: 'Ma znaš malu L., ona je poštareva ćerka.'"

Preseljenje na selo sa partnerom veoma se razlikuje od onoga kada ste mladi, sami i LGBT osoba koja živi na okuci reke ili brdu. "Na mestu gde sam odrastao znao sam da su mi mogućnosti za vezu veoma ograničene", kaže ilustrator Adam Prajs. "U školi sam uvek imao devojke — mislim da je to zato što volim da se družim s devojkama — ali prvu gej vezu imao sam tek kad sam se preselio u Mančester. Definitivno me privlače kreativni ljudi, od kojih mogu da naučim nešto o svetu, njihove stavove ili kako funkcionišem kao osoba. Pouzdano znam da takvu osobu ne bih upoznao da sam ostao na selu."

I dok Grindr može da vam obezbedi neobavezan seks, pa čak i ozbiljnu romansu, održavanje mentalne higijene na selu traži malo više truda. Ali za sve postoji pomoć. "Naša skorašnja nacionalna kampanja usredsredila se na mentalno zdravlje", kaže Kat Sajks iz Nacionalne federacije klubova mladih farmera . "Sarađivali smo sa YoungMinds i Mrežom farmerskih zajednica kako bismo se pozabavili problemom ruralne izolacije. Podsticali smo klubove da uspostavljaju lokalne veze i organizuju razgovore, tako da što više članova sazna za usluge koje su im na raspolaganju i kome da se obrate za pomoć. Imamo čak i odeljak za edukaciju o seksualnom zdravlju na našoj godišnjoj konvenciji gde 5.000 članova, osamnaestogodišnjaci i stariji, imaju pristup svim informacijama i savetima."

Nije loše za početak. Možemo samo da se nadamo da je dovoljno. Dovoljno podrške sledećoj generaciji gej veterinara, lovaca, berača i farmera. Dovoljno da budu srećni i ostanu na selu.

Jer, dok stojite u nekom zabitom kutku izbrazdanih polja koje je zauvek usamljeno, vi niste sami. Ne zapravo. "Nemojte da mislite da zato što ste jedina LGBT osoba u vašem kraju grešite ili da ćete ostati zauvek bez partnera", kaže Džoš. "Nemojte nikad da podležete pritisku da se deklarišete. Ali verujte mi, ako otvoreno priznate ko ste i ko vam se dopada, bolje ćete se osećati."