Pitali smo strance kako je biti u vezi sa nama iz Srbije

Postoji ta neka domaća reklama za neko pivo gde na, verovatno slavi, u prvom kadru vidimo stranog zeta kako ulazi na slavlje. Iako je naučio srpski, potpuno je zajebao stvar – pomešao je običaje i pocepao tastu košulju. Ali, to nije bio razlog da se reklama ne završi nazdravljanjem.

Da je reklama za rakiju, dostigla mi maksimalni nivo plastičnosti i stereotipa o tome kako je strancima koji završe sa nekim iz Srbije. Zamolili smo (potencijalne) srpske zetove i snaje da nam ispričaju kako to zapravo izgleda.

Dan Vini, 28, Velika Britanija

Fotografija: Dan Vini

Upoznao sam je u teretani i istog momenta je potvrdila stereotip o jakim i nesalomivim ženama iz istočne Evrope. Nije dizala veće težine od mene, ali je tvrdoglavo tvrdila da jeste. Ta tvrdoglavost se ispoljava i dan danas u raznim stvarima. Dobra stvar je da sam vremenom naučio da najgora stvar koju mogu da uradim dok se svađamo je da pokušam da ispravim njen engleski – tada još više poludi.

Kada smo tek počeli da se zabavljamo, imala je običaj da mi jednostavno kaže: "Napravi mi čaj ili kafu", što sam smatrao jako bezobraznim i nevaspitanim jer nikad ne bi dodala "molim te". Onda sam naučio da je u srpkom najnormalnije reći tako nešto i da "molim te" nije najčešća fraza.

Kada sam prvi put krenuo sa njom u Srbiju, bojao sam se svih tih srpskih gangstera, tigrova i snega. Ispostavilo se da ništa od toga nije tačno – Srbija me je dočekala sa mnogo hrane i rakije.

Naše venčanje u Velikoj Britaniji je organizovala ona, tako moderna i u trendu. Sada nas čeka venčanje u Srbiji i iako sam ja potpuno opsednut srpskim običajima i više od svega bih voleo da gađam tu jabuku iz puške, nosim krunu u crkvi i pokušam da "kupim mladu", mislim da mi ona to nikada neće dozvoliti.

Ali, s obzirom na ono što sam znao o Srbima iz filmova (da su svi gangsteri i nasilnici), prilično sam zadovoljan ovim što sam dobio. Nikada neću razumeti zašto ljudi iz Srbije kada slave rođendan kupuju svima piće, kod nas svi čašćavaju slavljenika. Ali, ni ona nikada neće razumeti da porodica u Velikoj Britaniji nije povezana pupčanom vrpcom kao porodica u Srbiji.

Henrique Ferreira (27), Brazil

O Srbima sam znao onoliko koliko sam znao o Dejanu Rambu Petkoviću, fudbaleru koji je žario i palio u mom lokalnom klubu "Flamengo". Kad bi neko spomenuo Srbiju, uvek sam im pričao o Petkoviću. Sa njom to nije prošlo baš najbolje.

Na prvi pogled se činila tiha i slatka i nismo razgovarali preterano mnogo kad smo se upoznali na fakultetu. Sve dok se prvi put nismo napili. Mislim da to tada nisam ni znao odakle je tačno.

Kada sam joj prvi put pokazao poster Petkovića na svom zidu, bledo me je gledala. Nisam mogao da verujem da ne zna ko je i počeo sam da joj pričam sve što sam znao o njemu. Gledala me je vrlo čudno kada sam izgovorio reči Niš i Majdanpek. Ni sam nisam mogao da verujem da sam ih izgovorio i uspeo da se setim svih mesta na kojima je Petković igrao.

Za tih par meseci koliko smo bili zajedno ispostavilo se da imamo mnogo više zajedničkog nego što mi je ikad palo na pamet – bila je glasna, stalno se smejala glupostima i volela da izlazi. Srbi su me redovno pozivali kod sebe i hranili nekom pitom sa sirom i spanaćem. Rakiju nikad nisam zavoleo, ali jesam diskusije o politici – uvek je kritikovala domaće političare, ali i umela da se naljuti kad ih ja kritikujem.

I ničeg je nije bilo sramota, umela je da zaustavlja rendom ljude na ulici ako su joj iz bilo kod razloga bili smešni ili zabavni i pita ih da naprave selfi sa njom. Ispostavilo se da Brazil i Srbija imaju mnogo više zajedničkih stvari od Marakane.

Daniel Krzanicki, 37, Velika Britanija

S obzirom na to da sam poreklom iz Poljske, od početka smo se razumeli sasvim ok. Prva velika razlika bila je Božić – sada ga slavimo dva puta. Naša ćerka je najsrećnija zbog toga, a ponekad se i nama desi da uživamo. Naučila me je da slavim i Slavu, što je njen i samo njen praznik. Ali, pošto u Poljskoj nemamo ništa približno tome, naučio sam da uživam.

Porodično, nekoliko puta godišnje putujemo do Srbije i ne mogu da nabrojim nijednu drugu zemlju u kojoj vas dočekaju kao tamo. Rakija mi je omiljeno piće. Jedino još nisam shvatio zašto mi je najbolja u Beogradu. Šta da vam kažem, kao srpski zet, jedini problem je što se uvek ugojim nekoliko kilograma kada dođemo tašti u posetu.

Sanja Ćosić (31), Hrvatska

Dok sam bauljala na koncertu Roberta Glaspera u Tisnom u Hrvatskoj, koji sam inače čekala punih godinu dana, frendica je zastala da se javi nekome. Meni se pogled sretne s visokom zgodnim tipom koji je jebenim beogradskim naglaskom nonšalantno dobacio: "Gde ćete devojke?". Da skratim priču, par sati poslije toga vraćala sam se u Zagreb sa istim tim tipom. Držali smo se za ruke kao neki srednjoškolci.

Fotografija: Sanja Ćosić

I tako je počelo – Skajp, Fejs, vikendi, produženi vikendi, ukradeni slobodni dan. Imam dečka iz Srbije. A do tada je moj jedini susret sa Srbijom bio Exit. Na početku sam se zaista morala koncentrirati da bih razumjela šta priča. Sjećam se našeg prvog telefonskog razgovora - bila sam luda od sreće, ali kao da me polio hladnom vodom kad je rekao: "Evo taman idemo da cepamo drugara". Ide tući nekog? Šta je on, neki huligan?

Kad sam prvi put posjetila Beograd, moj urbani, eko dečko je naručio rakiju i kavu u 11 ujutro. Znam samo da sam ga blijedo gledala i pitala se da li je on alkos. Dok nisam skužila da ovde svi naručuju rakiju uz kavu.

Čeka me još i prva slava. I izlazak u kafanu. I neka tradicionalna svadba sa kolom. I tko zna sta još. Veselim se. Beograd mi je postao jako blizak. Mislim da je i njemu Zagreb. I danas se smejem na njegovo "bre", "brate" i "sevaj".

Petros Guimpasis (27), Grčka

Slučajno sam upoznao neverovatnu ribu iz Srbije jer se doseila u moj stan sa još nekim ljudima. Prvo smo samo blejali zajedno, a onda je naišao period ispita. U to vreme smo oboje studirali. Učili smo zajedno i tako se to nekako desilo.

Valjda smo se brzo ukapirali jer su Srbi i Grci prilično slični – volimo da blejimo, pijemo i duvamo. Izlazili smo, ostajali do kasno i oboje se nervirali zbog sranja koja se dešavaju u zemljama u kojima smo rođeni. Oboje smo imali iste brige o tome šta ćemo kada završimo fakultet. Ja sam jednim delom Poljak, tako da sam ponekad čak i razumeo kad psuje na srpksom – znao sam šta znači reč "dupe" i voleo da joj prevodim šta kaže kad priča na srpskom ako bih nešto razumeo, što ju je jako nerviralo jer nikad nije umela da proceni koliko u stvari razumem njen jezik. Ona naravno nije razumela ni reč grčkog i mrzela je kad pričam sa prijateljima.

Obožavala je grčku hranu i činjenicu da volim da kuvam. Tvrdoglavo nikada nije naučila da jede tzatziki pravilno. Isto tako, tvrdoglavo nikada nije pristala da mi skuva niti jedno srpsko jelo, tako da nisam naučio ni približno o srpskoj hrani koliko je ona naučila o grčkoj.

Kad se završio fakultet završila se i naša veza, ali sam bar skontao da sa ljudima oko sebe uvek imamo više zajedničkih stvari nego što ikada možemo da pretpostavimo. Sve zavisi koliko želiš da upoznaš nekog.

Pratite VICE na Facebook, Twitter, Instagram