Pitali smo stručnjaka za fašizam da li je Donald Tramp fašista

Negde pred Dan zahvalnosti, grupa republikanskih zvaničnika počela je da naziva predsedničkog kandidata Donalda Trampa, kome se osladilo pljuvanje po imigrantima, fašistom. Libertarijanski nastrojeni analitičari izneli su tu optužbu još tokom leta, ali činjenica da je napad potekao iz redova njegove sopstvene partije pomogla je da se ovog puta ta etiketa zapati.

E sad, imajte na umu: fašizam nije isto što i nacizam. Za razliku od većeg dela internet galame koja se digla oko reči kojim bi se opisao Tramp, ovo nije rasprava o tome da li je Tramp rasista ili antisemita. Pitanje je da li politika koju Tramp na neki način zastupa može dovesti do spoja biznisa i vlasti u kom ideali postaju homogeni, svako neslaganje se kažnjava po kratkom postupku, sa naglaskom na kult ličnosti kao u Nacionalnoj fašističkoj partiji predvođenoj italijanskim diktatorom Benitom Musolonijem.

Kolumnisti su se protekle nedelje opsežno bavili ovim pitanjem , ali pošto definitivno nisam ekspert za evropske političke pokrete 20. veka, pomislio sam da možda ne bi bilo loše postaviti isto pitanje nekom ko jeste. Zato sam se obratio profesorki sa Univerziteta Kornel Izabel Hal, istoričarki koja se prevashodno bavi evropskim fašističkim pokretima i jednoj od vodećih američkih naučnica za ulogu fašizma u istoriji.

U našoj internet prepisci, Hal i ja smo pričali o tome gde smestiti Trampa na klizećoj skali od "fašiste" do "republikanca" i kako to može da utiče na budućnost američkog konzervativnog pokreta u 2016. godini i nakon nje. Sledi neznatno redigovan zapis našeg razgovora.

VICE: Ljudi sve više koriste reč "fašista" kako bi opisali Donalda Trampa. Vi delujete kao stručnjak u toj oblasti, te sam mislio da biste bili prava osoba da vas pitam da li je ta etiketa na mestu.

Izabel Hal: Moja prva reakcija bila je da on nije dovoljno principijelan da bi bio fašista. Deluje mi više kao nativistički populista. Što će reći, desničar, besan zbog različitih aspekata današnjice, čeznutljiv prema zlatnoj prošlosti i prevashodno usredsređen na borbu protiv sopstvene vlade, ali ne rukovodi se skupom nepopustljivih principa koje treba sprovesti u delo bez obzira na sve i po svaku cenu. Možda bi vam zanimljivije bilo pitanje da li među republikanskim predsedničkim kandidata ima istinskog konzervativca, za razliku od onoga što bi se u evropskoj istoriji nazvalo "revolucionarnim konzervativcima".

Komentatori su se služili Ekovom definicijom fašizma kao nekom vrstom litmus testa za Trampov fašizam. Da li je to dobar pristup?

Ekovih sedam znakova fašizma su dobri za početak, ali Eko nije bio istoričar, a većina istoričara bi bilo konkretnija od toga. Politikolog i istoričar fašizma Robert Pakston jednom je izrekao sjajnu misao da bi fašizam u Sjedinjenim Državama nesumnjivo potekao iz redova fundamentalističke hrišćanske desnice — i mislim da je u pravu. Ali za Trampa je zanimljivo to, kao što je istakao konzervativni kolumnista Njujork tajmsa Ros Dauthet, da on nema nikakve veze sa normalnom desničarskom republikanskom bazom, naročito po pitanjima kao što su religija i ekonomija.

Ako se Tramp ne uklapa u klasičnu definiciju "konzervativca", zašto je toliko popularan kod ljudi koji se predstavljaju kao konzervativni?

Problem je u tome što nadzor unutrašnjih neprijatelja, ksenofobija, anti-imigrantski stavovi i širenje straha nažalost imaju dug istorijat u ovoj zemlji. Mislim da je Tramp zanimljiviji zbog svojih metoda: Velika laž — koju odbija da povuče, agresivan neotesani rečnik koji izgleda prolazi kao "istina" u nekim krugovima i podsticanje ili makar prihvatanje sitnog nasilja — nasrtaji i odgurivanja — nad neistomišljenicima, bilo da su novinari ili samo glasni kritičari. Te stvari zaista stidljivo zalaze u ekstremnu desnicu. Sve su one bile karakteristične za fašističke pokrete pre nego što su prigrabili vlast, iako je u tim slučajevima nasilje bilo mnogo, mnogo ekstremnije.

Da li biste rekli da su njegovi izrečeni politički stavovi fašistički?

Tu postoje samo dva istinski relevantna pitanja: masovna deportacija ilegalnih imigranata, koju je konzervativni kolumnista Vašington posta Džordž Vil nedavno opisao kao "etničko čišćenje" i promena 14. amandmana o pravu na državljanstvo po rođenju . Oba su neobični i zabrinjavajući pokazatelji kako Tramp doživljava demokratiju.

Pomenuli ste "istinskog konzervativca". Šta to znači u ovom trenutku?

To bi u svakom slučaju značilo slepo pridržavanje Ustava i Povelje o pravima za svakoga, pre nego neobuzdani, interpretativni intervencionizam kao u slučaju vrhovnog sudije Antonina Skalije. To bi značilo zalaganje za jaku vladu, makar samo zarad održavanja reda i mira, i inostranu politiku — a ne njeno podrivanje prisiljavanjem na ogromne deficite preko nejednakog smanjenja poreza, a svakako ne njeno blaćenje kao po definiciji loše. Značilo bi zaštitu ekonomske sigurnosti srednje klase i podsticanje na konzervaciju. Iznad svega, značilo bi da se sve to radi umereno, bez drastičnih zaokreta u jednu ili drugu stranu.

Teoretičar zavera sajta InfoWars Aleks Džons nedavno je govorio sa velikim simpatijama o Trampu , iako je izrazito nepoverljiv prema upotrebi vladinih ovlašćenja kojima je Tramp posebno naklonjen. Zašto se ova kombinacija toliko dopada nekim američkim desničarima?

Ne pratim rad Aleksa Džonsa. Ali postoje ogromne kontradikcije u republikanskim stavovima o vladi. S jedne strane, oni žele da je osakate tako što će joj ukinuti finansiranje i da joj ukaljaju reputaciju među najširim stanovništvom; sa druge strane, oni žele da vlada bude dovoljna jaka da hermetički odvoji Sjedinjene Države od ostatka sveta, istovremeno bombardujući veći deo tog istog sveta dok se ne pretvori u prah. S jedne strane, oni se protive mešanju vlade u intimne živote ljudi — apsolutna sloboda za posedovanje svega sem možda atomskog oružja, apsolutna sloboda upotrebe vlasništva, a s druge strane, žele da vlada reguliše najintimnije detalje reproduktivnog života žena.

Šta, dakle, ova nova nedoslednost u američkom konzervativizmu znači za Republikansku stranku?

To može da znači da je ekstremna desničarska republikanska baza zapravo raskrstila sa partijom, samo to još nije shvatila. Nisam o tome do sada razmišljala na ovaj način.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu