​Pitali smo večite studente da li će im nove dve godine biti dovoljne

Nakon što su u septembru studenti koji i dalje studiraju po starim programima dobili 'još jednu šansu', juče je Skupštinski Odbor za obrazovanje usvojio amandmane kojima se produžava rok za diplomiranje studenata po bolonjskom sistemu na još dve godine.

Iako je prvi plan Vlade bio da se omogući dve godine produžetka samo za stare studente osnovnih studija, novom odlukom su uključeni i studenti doktorskih i magistarskih studija - svi koji su faks upisali između 2006. i 2008. godine. Kako je primetio i Predsednik Odbora za prosvetu Muamer Zukorlić, ove prve generacije po bolonjskom sistemu su najgore prošle: "Prve tri generacije su neka vrsta žrtve bolonjskog procesa, prvi su ušli u proces, a fakulteti nisu bili spremni za to", rekao je on.

I dok su 'večiti' studenti svakako oberučke prihvatili vest o produženju roka za završavanje faksa, ljudi koji i dalje studiraju u roku ne dele obavezno njihov entuzijazam povodom budućnosti.

Devetnaestogodišnja Milica, studentkinja Muzičke akademije kaže da joj je bolonjski sistem u početku prijao i da je sve davala u roku, ali da je poslednjih godinu dana malo usporila.

- Pošto nisam iz Beograda, moji više nisu u mogućnosti da mi pokriju sve troškove pa sam morala da pronađem i posao sa strane tako da se sve iskomplikovalo. Sada ništa ne stižem u roku - kaže ona.

Milica dodaje da se nada da će i njena generacija dobiti slične olakšice jer u suprotnom "ne vidi kako će završiti faks".

- Znam da su ranije programi bili obimniji i da je sistem studiranja bio drugačiji, ali sam sigurna da ni danas nije baš lako - objašnjava.

Sada kada smo saznali da se bolonjski proces podmuklo prikrao fakultetima i uhvatio ih nespremne, vreme je da vidimo šta je sa studentima koji i dalje pokušavaju da završe te nespremne fakultete.

Svi koji su proveli neko vreme na faksu ih vrlo dobro znaju. U početku ih smatramo za starije iskusne kolege u koje gledamo sa strahopoštovanjem jer sijaju od samopouzdanja i razumevanja svih instanci ogromnog bauka zvanog fakultet na koji smo upravo stupili. Kada po prvi put drhteći uđeš u studentsku službu, hrabreći se da se uhvatiš u koštac sa vetrenjačama, možeš ih videti kako prekrštenih nogu sede, ispijaju kafu sa zaposlenima i smeju se. Fakultetu, sistemu, tebi presranom dok grčevito držiš indeks kao jedini izgovor da ti je tu mesto.

Nakon nekoliko godina skapiraš da stvari malo drugačije stoje. Ti lemaš ispit za ispitom, a oni kao da ni ne izlaze iz one studentske službe, a svakako se ne pojavljuju u amfiteatru. Par godina kasnije, odlaziš po diplomu, kad ono, eno ga opet, sa istim smeškom, prekrštenim nogama i možda malo više sedih. I čini se bez ijedne brige na svetu.

Iako je često tačno, ovo uvreženo mišljenje o 'večitim' studentima nikako nije jedino istinito, već su uzroci za produžetak studija mnogo komplikovaniji, često nepravedni i bolni, kao i svakodnevica u našoj zemlji. Mi smo želeli da saznamo da li će ovo najnovije produženje roka za diplomiranje 'večitih' studenata uroditi plodom.

Darja, 29, Filozofski fakultet

VICE: Kakvo ti je sećanje na godinu kada si upisala fakultet?

Darja: Upisala sam Filozofski još 2007, ali sam zamrzla prvu godinu jer sam se razbolela, pa sam nastavila 2008. Propustila sam tu ključnu prvobitnu socijalizaciju.

Kakva je razliku u studiranju o odnosu na ranije?

- Pa problem je što je sve individualno, i od fakulteta do fakulteta i od profesora do profesora. Profesori imaju slobodu da te prebace na nov program što može da utiče na to da kolege koje su se vratile kućama moraju da se vraćaju u Beograd da bi slušali dva nova predmeta i da napuštaju život koji su već oformili zbog toga.

Da li misliš da će ti dve godine biti dovoljne da završiš sve?

- Posotji jedan predmet koji pravi zastoj pa od njega zavisi.

Šta će se promeniti kada završe?

- Pa ništa, ja radim pa radim. Za sada honorarno. Skinuću veliki teret, pre svega. Sprečava me da neke stvari prihvatim jer osećam krivicu ako prihvatim da neću učiti, a generalno završim tako što ne učim. Ne prihvatim se novih poslova, a ni ne učim.

Šta je to što te je sve ove godine kočilo da završiš?

- Aktivizam. Svoj drajv za štreberisanjem sam zamenila drajvom za aktivizmom. Ali ne samo time, već zanimanjem za razne stvari. Usporila sam jer sam se bavila drugim stvarima. Bolonja više funkcioniše da te usredsredi na učenje, a nemaš prostor da sebe istražuješ na druge načine. Ako želiš u roku da završiš, nemoguće je i jedno i drugo.

Miloš, 1985. godište, Učiteljski fakultet

VICE: Da li se sećaš kako ti je bilo te godine kada si upisao faks?

Miloš: To je bilo davno, 2004, jedva da se sećam.

Kako su tada izgledale studije?

- Pa zakačio sam malo starog sistema, ali vrlo kratko. I to je bilo ono kako sam studiranje zamišljao. Da ne idem na predavanja, sedim gajbi, ne radim ništa i onda hrpa knjiga u ispitnim rokovima (ovo poslednje se naravno nikada nije dešavalo). Posle toga su nastupili domaći zadaci, minusi za nedolaske i ostala srednjoškolska sranja. Malo je reći da nisam podneo takav režim.

Da li su ti dve godine dovoljne za završavanje studija?

- Meni je ostao samo diplomski tako da stižem, ali znam ljude kojima je ostalo dosta ispita, tako da… jebigica.

Šta će se promeniti kada završiš?

- Verovatno ništa, sem što će prestati matorci da mi seru. A kada razmislim, to i nije da je ništa.

Šta te je kočilo?

- Pa, kao što je lepo sročio onaj lik na Jutjubu 'DOT-a, LOL, tenkići, Vorkraft"

Aleksandar 28, arheologija

VICE: Kako si se osećao kada si upisao fakultet?

Aleksandar: To je bilo 2008, bio sam srećan, uzbuđen i naivan što sam mislio da ću se baviti nečim što volim. Ponavljam. Bio sam naivan.

Kako je tada izgledalo studirati u odnosu na danas?

- Ne znam kako je danas, ja sam imao ogromne ispite i literaturu koja je na stranom jeziku koji nije engleski pa sam morao da se snalazim kako znam i umem. Smorilo me je to cimanje, zato sam valjda i odužio ovoliko. Ispiti su preobimni i uči se dosta nepotrebnih stvari, a prakse je uvek manje nego što treba da bude.

Misliš da ćeš za dve godine uspeti da završiš?

- Vučem samo diplomski koji na većini fakulteta više ni ne postoji. Tako da se nadam da će za pisanje zaključka koji je preostao biti sasvim dovoljne još dve godine.

I, šta će se promeniti posle?

- Ništa, kao i većina kolega sa Filozofskog našao sam posao koji nije u struci, radim u kladži. Keva će prestati da me smara, to će se promeniti.

Zbog čega toliko dugo studiraš?

- Posao, devojka, manjak motivacije, depresija, sve po malo. Nije baš lako završiti fakultet kada znaš da tamo negde niko ne čeka na tebe. Nego nešto skroz suprotno.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu