Pitali smo ljude u VICE Srbija šta sve šef može da pročita u njihovim mejlovima i četovima

Kuckanja instant porukica na raznim internet mesendžerima poput WhatsApp, Viber, Telegram,Gmail čet, utkala su se u obavezni deo svakodnevice. Telefonski pozivi postali su endemska vrsta komunikacije koja se koristi isključivo u važnim i hitnim situacijama, a sva neobavezna ćaskanja prebacila su se na tipkanje poruka. Jer ipak, poruku možeš da otkucaš u bilo kom trenutku, na bilo kom mestu, a da većina ljudi oko tebe to ni ne primeti. Ili ipak primeti, ali misli da spasavaš svet, radiš nešto važno i poslovno neophodno.

E pa, u zemljama potpisnicima Evropske povelje o ljudskim pravima ova kuckanja više neće biti tako neobavezna i slobodna, bar ne u vreme kada si na poslu, jer će tvoj šef smeti da nadgleda sve tvoje privatne poruke iskucane tokom radnog vremena, sa tvog poslovnog mejla ili naloga otvorenog sa tom adresom. Dakle, nema više slanja zanimljivh linkova prijateljima (ili ima ali sa omiljenim bendom tvog šefa ako hoćeš veću platu), dogovaranja za "šta ćemo posle posla", ili slanja seksi selfija iz kupatila firme (osim ako ih ne šalješ šefu).

Ovo je na svojoj koži osetio Bogdan Mihai Barbulesku iz Rumunije koji je provodio regularne dane na poslu i u određenim trenucima se na Yahoo četu (sa poslovnog naloga) dopisivao sa svojom devojkom. Naime, njegovu konverzaciju nadgledala je firma i otpustila ga. Rumunski državljanin se bunio na sudu smatrajući da je narušeno njegovo pravo na privatnost, ali sud u Strazburu je ipak stao na stranu firme.

Mogućnost da šef može da vidi sve što napišeš tokom radnog vremena nije baš prijatna, ma koliko kul i opuštenog šefa imao. Ne bih volela ni da mi mama vidi konverzacije koje vodim, a kamoli neko za koga radim.

Ovim povodom rešili smo da svom šefu otkrijemo deo našeg skrivenog blaga u nadi da onda neće tražiti pun uvid.

Šefe, izvoli.

Stefan Veselinović, novinar

Dragi šefe,

Svoj poslovni inboks sam nedavno sređivao i jedino što ćeš primetiti je da je prilično dosadan i uredan. Svi mejlovi su razvrstani po folderima, a među njima ćeš naći i jedan sa svojim imenom koji ti je, verovatno, najmanje zanimljiv. Naslovi poruka kao što su "Hitler na drogama" ili "Ovaj lik je proveo četrdeset sati motajući džoint koji izgleda kao Jovanka Orleanka" ne treba da te brinu, to je samo posao.

Što se tiče ostalh kanala komunikacije sa spoljnim svetom kao što su Fejsbuk i Vajber (DA, VAJBER) koji su mi, zbog prirode posla (he, he, he), stalno uključeni tokom radnog vremena, tu ne preporučujem kopanje dalje od dopisivanja sa majkom o tome da li stižem na božićni ručak. Prosto ko kaže da u inboksu nema nešto što je samo za njegove oči, laže. Ako ti nije glupo pogledaj kako to izgleda moj izliv emocija prema devojci, a pošto pogledaš neke prepiske sa ortacima budi siguran da se mi samo tako šalimo. Sigurno ćeš videti i gomilu neotvorenih i nepročitanih poruka, a ako sam ih ja iskulirao, zamolio bih i tebe da to uradiš. Ako ni zbog čega drugog, makar da me ne zajebe ono prokleto seen.

Petra Živić, novinarka

Moj poslovni mejl je užasno dosadan, nema tu ničeg posebnog. Ovo ne kažem da bi šef odustao od proveravanja, hahaha, nego je stvarno tako. Fora je u tome što pored poslovnog, imam još dve mejl adrese - jedna je aktivna i pošto nije poslovna, ne moram da vam kažem čega sve tu ima. Na drugoj imam negde oko devet hiljada nepročitanih mejlova, uglavnom raznih promotivnih gluposti i nekih poruka sa stvarčica na koje sam se sabskrajbovala ko zna kada i ko zna iz kojih razloga.

Lazara Marinković, novinarka

Čekaj, zar nas firma već ne špijunira? Uh, dobro je. Znači da još uvek ne misle da sam totalna paćenica. Da moj urednik čita privatne poruke koje razmenjujem dok sam na poslu, najpre bi se malo zabavio, a zatim i neviđeno smorio mojom patetično-šizofrenom ljubavnom korespondencijom i internim forama o pečenju. Saznao bi sve moje realne i umišljene zdravstvene probleme na koje se žalim odabranim bliskim ljudima.

Onda bi ga možda malo zabrinula količina story of my life memea, fotki Kejt Mos, smešnih mačaka i pice koje razmenjujem sa par prijatelja saboraca u ovozemaljskoj patnji i kolotečini svakodnevice. Nasmejali bi ga skrinšotovi skandaloznih ili nadrealnih fejsbuk statusa, pravih i izmišljenih tvitova izvesnih persona, ili nebuloznih novinskih naslova koje mi šalju ili ja šaljem drugima, čisto da bi naš mali interni "DB" bio redovno informisan o svim aktuelnostima, te da bi zajedno mogli da kolutamo očima. Klasika.

Ali bi moj urednik na kraju verovatno zaključio da sam zapravo noulajferka i dosadnjakovićka, jer se sve ostale poruke tiču istraživanja i dogovaranja za work-related stvari, i redovnog cimanja prijatelja i privatnih kontakata da mi daju neke informacije ili fotke za moje tekstove, ili odgovore na neku anketu, baš poput ove.

Milko Babić, asistent produkcije

Meni je uobičajno da na poslu koristim računar i u privatne svrhe, jer on danas predstavlja sredstvo rada. Ne skidam filmove i ne strimujem Zvezdu, ali sigurno je da pišem o tim i sličnim temama. Uglavnom, skrolujući moj inboks video bi pre svega nekoliko grupa, pored pomenutih gledaj FILM ili ZVEZDA danas, najviše je onih u kojima prdim o trčanju sa ekipom. Trenutno smo prvi u januarskoj borbi internacionalnih timova i svakog sata stiže "bravo matori" za nečije uplodovano trčanje. Zatim masu obećanih kafa koje se nikad nisu popile (ne stižem, a želim)… I, naravno, poruke od devojke sa predolozima za letovanje (da, znam da je januar) gde bi mogli otići pored naravno Splita i Visa koji se podrazumevaju. Golotinje nema, fb zabranio.

Iva Parađanin, novinarka

Mejl mi je kao i soba, a i glava - u totalnom neredu i haosu. Osim velikog broja poruka potvrde registracije na raznim sajtovima za gledanje filmova ili online šopinga, tu su i "lančani mejlovi" sreće koje mi iz nekog razloga mama redovno prosleđuje, mejlovi o dostavi hrane, i hiljadu poruka o promeni šifre na svim društvenim mrežama jer ih stalno mešam i zaboravljam. Sve u svemu puno gluposti, retko šta zanimljivo.

Sa mesindžerima je druga stvar. Od detaljnih rasprava da li ću večerati piletinu u belom ili crvenom sosu do grupnih dogovaranja gde za vikend u konverzaciji sa još deset pomahnitalih žena. Tu je i milion fotki mojih drugarica iz Zare ili nekog drugog butika koje me pitaju za savet da li da kupe nešto. Jedan potpuno dosadan roze i šljokičavi inbox, verujte mi.

Galeb Nikačević, urednik

Od mejlova uglavnom nema ništa posebno, standardni poslovni mejlovi, po koja pretnja smrću ili tužbom i pun kurac spama kojekavkih organizacija i izdavača. Inbox na fb je, na primer, druga priča. Od ponuda za seks, preko uvreda na rasnoj osnovi, filozofskih rasprava na raznorazne teme, boobs fotki koje mi šalju rendom pičkejšnsi, pa sve do kojekakvih organizacija i peticija, a najgori od svih su mi neki random ljudi koji misle da su mi prijatelji, pa me smaraju da im nešto lajkujem.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu