Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE Germany

Obožavam Gvinet Paltrou. Ali baš kao i kada je u pitanju moja ljubav prema buđavom siru i „Makareni", to je privrženost koju moji prijatelji ne razumeju baš uvek. „Gvinet Paltrou – nije li to ona žena koja govori ljudima da treba da preživljavaju na algama i klicama i da parom čiste vaginu?", često me pitaju.

Naravno, Gvinet Paltrou je jedna od onih osoba koje imaju gomile saveta za unapređenje života. Ja generalno mrzim ljude koji pokušavaju da mi kažu da moj životni stil nije dovoljno dobar. Ja se manje-više hranim vegeterijanski – a prošle nedelje sam uradio dva čučnja. Živim svoj život najbolje što mogu. Meni je praćenje najnovijih trendova u zdravoj ishrani jednako stresno i površno kao i praćanje ludorija porodice Kardašijan.

Prošle godine u ovo vreme, sirup od agave je bio u modi među mojim prijateljima koji se zdravo hrane; prošlog meseca sam ispekao kolač s njim, ali kada sam im ga ponudio, poneli su se kao da pokušavam da im uvalim krek. Izgleda da sirup od agave više nije zdrav – izaziva rak. Zašto hrana uvek mora da bude ili neviđeno zdrava, ili da izaziva rak?

Izgleda mi da je jedina osoba u koju mogu da imam poverenje kada je u pitanju izbalansirani život baš Gvinet Paltrou. Pre nekoliko dana sam naišao na njen kuvar pod nazivom „Sve je dobro". Sastoji se od njenih zdravih recepata koji su, valjda, svi dobri. na zadnjoj strani omota knjige piše da će mi ta knjiga pomoći da izgledam bolje. Kupljeno!

Čitajući predgovor, shvatio sam da smo ja i moj lekar opšte prakse potpuno različite osobe. Živeti kao ja znači piti čitave buradi vina i doslovno doživljavati frazu „pojedi koliko god možeš". S druge strane, ako želiš da živiš kao Gvinet, morao bi da se oprostiš od sledećih stvari: kafe, alkohola, mleka, jaja, šećera, morskih plodova, skoro sve ribe, krompira, paprika, patlidžana, kukuruza, glutena, mesa i soje, drugim rečima, svega zbog čega vredi živeti.

Šokiran ovim puritanizmom, zinuo sam, i siguran sam da sam ispljunuo nekoliko paprika i celu morsku ribu. Da li ću biti u stanju da, makar na nekoliko dana, živim „uredno" i jedem isto što i kraljica pretenciozne optimizacije načina života? Morao sam da probam, pa da vidim.

Po načinu ishrane Gvinet Paltrou, svaki dan počinje sa jednom čašom sveže isceđenog soka od zeleniša, koji je prema njenim rečima isti kako kafa. Nažalost, njegovi sastojci su toliko gadni da ih nikada ne bih jeo ni u čvrstom obliku (kupus, đumbir, nana i limun). A povrh svega, morao sam da se suočim sa svojim strahom od sokovnika. To je star, glasan kućni aparat i nije neuobičajeno da mu se motor puši dok je u upotrebi. Uključio sam ga, napet kao kuče na Novogodišnju noć.

Zarad svog budućeg lepog izgleda, progutao sam zelenu čorbu kao da igram glavnu ulogu u „Dve devojke, jedna šolja". Nije bilo gadno, i nekim čudom, možda mi se čak i dopalo.

Tokom čitavog dana sam grickao bademe koju su prethodno šest sati stajali potopljeni u vodi. Gvinet kaže da su to „idealne grickalice". Očigledno nije probala pomfrit sa čilijem i sirom. Takođe je zaboravila da napomene da su te grickalice potpuno bezukusne. Ali nema veze, te večeri sam imao zakazanu večeru.

Zabavna činjenica: Gvinet voli da ide na večere, ali samo ako su u Evropi, jer misli da su razgovori tamo rafiniraniji. Jednom prilikom je bila na jednoj večeri u Americi, i osoba koja je sedela pored nje ju je pitala gde je kupila farmerke. FARMERKE! Grozomorno.

Odlučio sam da budem dobar gost i donesem Gvinetin najpromišljenije napravljen desert: bezglutenski kolač od bobičastog voća sa pahuljicama kinoe. Kolač je bio potpuni hit na večeri. Moja prijateljica Sara, koja neverovatno dobro kuva, udelula mi je kompliment za moj ukusni desert. Malo sam se uobrazio od silinih komplimenata. Sve u svemu, večera je bila ogroman uspeh i niko nije pokušavao da skrene temu razgovora na odeću od teksasa.

Drugog dana mog eksperimenta glavna tema je bila legendarna Gvinetina miso supa sa šitake pečurkama i listićima bonito tune. U svom prvom kuvaru – „Ćerka svog oca" – otkrila je da tu supu jede i za doručak i za večeru. Gvinet! Ista supa dvaput dnevno? Ludilo.

Želeo sam da prekopiram Gvinetin recept za miso, pa sam saleteo prodavačicu u supermakretu. „Izvinite, gde ovde mogu da našem listiće sušene bonito tune", pitao sam se, češkajući se po bradi. Pogledala me je kao da želi da kaže, „Molim te, smesta napusti ovu radnju", i bez reči nestala između rafova.

Supa je bila neverovatno ukusna, čak i bez listića tune. Dok sam jeo, rešio sam da na Jutjubu gledam intervjue sa Gvinet. Osećao sam se toliko povezano sa svojom mentorkom da sam uhvatio sebe kako pričam s ekranom: „Gvinet, nažalost, nisam uspeo da nađem listiće bonito tune…", prošaputao sam, stideći se. Mogao sam da osetim da mi je oprostila. „I dalje ne mogu da verujem da jedeš ovu supu dvaput dnevno", zakikotao sam se, shvatajući da možda imam mnogo ozbiljnije probleme nego što sam mislio.

Kasnije te večeri sam se sastao sa prijateljima u jednom baru.

„Jeste li znali da Gvinet puši samo jednu cigaretu dnevno", pitao sam ih.

Nisam čak ni sačekao da mi odgovore. To je samo jedna u nizu neverovatnih istina o Paltrou koje sam izneo te večeri. Mogao sam da vidim kako moji ortaci u tišini vagaju prednosti i mane druženja sa mnom. „Takođe se i ne pridržava svog načina ishrane sve vreme, pa je ovaj moj izuzetak sasvim u redu", izgovorio sam suviše preglasno dok sam pijuckao pivo.

Posle treće ture (ups), jedan od mojih drugara je predložio da tokom nedelje odemo zajedno na jogu. Ovo je bio očigledno blago zamaskirani pokušaj da me ućutka. Hajde da idemo zajedno na jogu i da ne pričamo o farmerkama. Gvinet bi se oduševila time.

Možda je to zbog piva, ali kada sam se probudio, osećao sam se slabo i samo što nisam prekinuo dijetu. Očigledno nemam toliku snagu volje kao Gvinet – koja je 2012. za svoj rođendan preskočila tortu, i umesto toga je grickala iz „rođendanske korpe sa voćem", sa svojim drugaricama Sofijom Kopolom i Kameron Dijaz.

Ali onda sam se setio da je Gvinet jednom priliko tokom pešačenja po Arizoni začula stene kako ponavljaju mantru, „Ti imaš odgovor, ti si učiteljica", pa sam utihnuo i nadao se da će mi moji zidovi nešto šapnuti. Nažalost, čuo sam samo svog starijeg komšiju kako kašlje i na kraju pljuje.

Rešio sam da vežbam fitnes uz DVD pod nazivom „Metamorfoza". Snimila ga je Trejsi Andreson – Gvinetin trener i mozak koji stoji iza „Metoda Trejsi Anderson". Rešio sam da se okušam u „kardio vežbama", tokom kojih Trejsi ne kaže apsolutno ništa, već samo mahnito 30 minuta pleše uz muziku iz pornića. Posle pola sata sam bio ne samo oznojen, već mi se padalo u nesvest. Legao sam na pod i prisećao se dana kada sam mogao da svarim glutena koliko god sam hteo.

____________________________________________________________________

PREPORUČUJEMO film: Seks + hrana: upoznajte gladni svet fetiša "fidera"

____________________________________________________________________

Do tada sam već imao upalu mišića, ali sam mogao da ustanem iz kreveta taman za toliko da se odgegam do pijace organske hrane. Nadao sam se da ću uspeti da nađem sastojke za Gvinetin klasični recept „Pasulj sa melasom". Ali slučajno sam nabasao na nešto drugo: na listiće sušene bonito tune! To postoji! Tu se takođe mogu naći i svakojake druge Gvinetine omiljene namirnice. Sirup od integralnog pirinča, tost hleb bez glutena i brašno od badema. Na trenutak sam bio sasvim siguran da je čitav džak prosute testenine šaputao, „Ti imaš odgovor, ti si učitelj!"

Došao sam kući i skuvao pasulj. Ukus je bio u redu, ali izgledao je kao da je već prošao kroz nečiji digestivni trakt. Nije baš prizor za Instagram.

Nekoliko sati kasnije sam se našao sa prijateljima da radimo jogu, kao što smo se pijani dogovorili. Početak sesije je bio prilično bezopasan, ako zanemarimo činjenicu da nisam previše savitljiv, pa sam vrištao kao Majkl Džekson kada bih pokušao da izvedem neke od poza. A ako mislite da je pojesti kilo pasulja pre joge dobra ideja, razmislite ponovo.

Joga mi se definitivno mnogo više dopala od spektakla sa skakanjem Trejsi Andreson, ali moja omiljena poza je i dalje „šavasana", a to je kada ležiš na podu raširenih nogu, kao da si pojeo neki loš kari.

Kada je Gvinet Paltrou u martu 2014. šutnula Krisa Martina, opisala je to kao „svesno rasparivanje". Izgleda da je Gvinet bolja osoba nego ja. Kada mene neko otkači, ja drugarima samo kažem da je data osoba stradala u brodolomu.

U svakom slučaju, petog dana „Paltrou-paluze" sam doneo svesnu odluku da se „rasparim" od Gvinet. Po poslednji put sam iscedio sok od zeleniša, grickao podbule bademe, i pozvao prijatelje na večeru. Spremao sam im Gvinetine vegetarijanske ćufte.

Večere u kući Buhingera su obično veliki debakl. Prijatelji se čak ni ne kriju dok pretražuju JustEat u potrazi za pristojnim zalogajem. Ali ove večeri je ulog bio veliki, i bio sam nervozan kao neko ko tokom oluje na glavi nosi tupe. Dok sam pripremao hranu, nisam bio u stanju da radim bilo šta drugo osim da rezimiram proteklih nekoliko dana. Očigledno je da je Gvinet na mnogo načina ekscentrična osoba koju je lako ismevati – naročito kada razgovara sa stenama u Arizoni, ili napada svoju vaginu paročistačem. Ali čini mi se da zna da živi zdravo.

Sva jela iz njenog kuvara su veoma ukusna. Jedva da sam osećao glad, a čak sam i od jednog starijeg čoveka dobio poruku preko Fejsbuka da izgledam „kao dečačić xD" – pretpostavljam da je želeo da kaže da sam se prolepšao. Ni ćufte nisu razočarale, i moji prijatelji nisu mogli da veruju da to slasno jelo potiče iz moje kuhinje – iz doma zagorelih božićnih kolačića i sokovnika iz horor filmova. Možda sve te dosadne stvari koje ljudi pričaju o ishrani nisu toliko pogrešne koliko sam ja mislio.

Kako se moj eksperiment približio svom brilijantnom kraju, imao sam osećaj kao da Gvinet sedi pored mene sa ponosnim osmehom na licu, preseca me pogledom i šali se, „Bolje nemoj ništa da me pitaš o farmerkama".

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu