​Pokušao sam da radim svakodnevne stvari pod punim oklopom

Svake nedelje uveče, manijakalno praćenje Igre prestola zapali internet žamorom o Vesterosu . Ima i o čemu da se priča: o beskrupuloznom nasilju, golotinji, činjenici da smo konačno shvatili zašto Hodor može da kaže samo "Hodor". Ali pored svih tih obrta u zapletu ove sezone, počeo sam istinski da cenim detaljno izrađene kostime, uključujući muškarce (i jednu damu) koji redovno nose oklop. Delovalo mi je neverovatno da ljudi mogu da vode svoje svakodnevne živote noseći sav taj metal na sebi.

Moja prvobitna znatiželja razvila se u pravu pravcatu inkviziciju (ili, tačnije, čitanje svih članaka na Vikipediji koje sam našao o oklopu). Moje ovlašno istraživanje pokazalo je da je, umesto da korisnika pretvori u nenauljenog Limenog čoveka, oklop bio vrhunac tehnologije onog vremena — nešto poput svemirskog odela NASA ukrštenog sa ferarijem. U redu, jeste bilo malo nezgrapno, ali u svakom slučaju udobnije nego kad vam mačem probodu srce. Najbolji oklopi su korisniku omogućavali pun raspon pokreta, baš kao i zaštitu od svakojakih oružja, uključujući strele i metke.

Dakle, ako su vitezovi davnašnjih vremena mogli da uzjašu konja i trče preko bojnih polja u toj opremi, koliko bi teško ili lako bilo meni da obavljam neke uobičajene, svakodnevne stvari iz 2016. godine dok sam pod punim oklopom?

Postavio sam to pitanje Krisu Gilmanu, vlasniku prodavnice Global Effects Inc ., koja drži kostime i rekvizite u Dolini San Fernando u Los Anđelesu, nedaleko od Holivuda. Gilman ne samo da izrađuje oklope za filmove i televizijske serije; on u slobodno vreme učestvuje u pravim pravcatim srednjevekovnim bitkama — što će reći, zna mnogo o tome kako izgleda nositi to čudo na sebi.

Gilman mi je ispričao da ima "mnogo gluposti" u filmskom i televizijskom predstavljanju oklopa. "U Igri prestola imate oklop koji zapravo nije oklop", rekao je Gilman. "Mačevanje snimaju tako da izgleda kao sapunska opera. To vam je kao da snimate film o Muhamedu Aliju, ali u svim mečevima koristite stil pesničenja Džona Vejna, samo ulična zamahivanja i aperkate koje možete da predvidite još iz aviona."

Pravi pravcati oklop, rekao mi je on, zapravo je kao šiveno odelo, minuciozno izrađeno samo za jednog datog pojedinca. Ali pošto nisam imao ušteđenih 30.000 dolara da naručim jedan po svojoj meri, Gilman mi je dopustio da posudim njegov. Bio mi je malo velik — Gilman je visok 188 centimetara, a ja 180 — i izgledao sam pomalo kao da sam pošao na svoj srednjovekovni bar micva. Ali dopuštao mi je dovoljno pokretljivosti i nije bio ni izbliza tako težak kao što sam očekivao.

Sat vremena kasnije, u punoj ratnoj opremi, bio sam spreman da se uhvatim u koštac sa modernim vremenima.

RAD NA KOMPJUTERU

Najviše vremena tokom dana provodim za svojim laptopom, tako da sam odlučio da počnem sa tim. Otvaranje kompjuterskog ekrana bilo je lako, ali sam vrlo brzo ustanovio da su moje metalne rukavice potpuno beskorisne na tačpedu. Morao sam i pažljivo da ciljam i kucam svaku tipku na tastaturi zasebno.

Moj pokušaj da otkucam " the quick brown fox jumped over the lazy dog " svojom normalnom brzinom izrodila je ovo čudovište: " The qu9lckil b rown f9oc jum0edfn 0[ocv4en the nolsxynfdo[g ."

Čak i da sam zaobišao upotrebu tačpeda USB mišom, učinak od pet reči u minuti ne bi prošao u mojoj profesiji.

OCENA: 2+

[body_image src='https://vice-images.vice.com/images/content-images-crops/2016/05/26/pokusao-sam-da-radim-svakodnevne-stvari-pod-punim-oklopom-body-image-1464242648-size_1000.jpg?resize=1000:*&output-quality=75' ]

JEDENJE SUŠIJA

Uprkos svim poteškoćama koje sam imao sa kucanjem po tastaturi, moje metalne rukavice su se pokazale neuobičajeno okretne. Iznenadio sam se koliko je bilo lako otvoriti paket soja sosa i spretno podizati komadiće sušija štapićima.

Iskreno, najteži deo bio je zadržati vizir mog šlema dovoljno dugo gore da bih mogao da tovarim suši u usta, ali to je delovalo kao nešto što bih vremenom savladao, samo kad bih dovoljno vežbao.

OCENA: 4+

VOŽNJA HOVERBORDA

Hoverbord je za milenijalse ono što je konj bio za srednjovekovne vitezove. Ako je potonji mogao da izdrži gromoviti juriš na konju pod punim oklopom, onda ću i ja sigurno moći u istom da vozim hoverbord.

Uprkos tome što sam imao određenog prethodnog iskustva sa hoverbordovima, brinuo sam se da bih mogao da ljosnem i nekako slomim metalne ploče u Gilmanovom oklopu. To je, naravno, bio iracionalan strah, pošto su te stvari pravljene tako da istrpe udarac teških mačeva.

Na sreću, moja ravnoteža se pokazala dobrom i uspeo sam da vozim svoje balavurdijske kočije bez ikakvog problema. Mislim i da mi je to bilo prvi put u životu da sam uradio nešto što niko pre mene još nije uradio.

OCENA: 5+

VEŽBANJE JOGE

Ovo je bilo prvi put da sam osetio manjkavost toga što oklop nije krojen po mojoj meri. Gilman me je upozorio da bih u oklopu koji bi mi zapravo odgovarao mogao da očekujem "dvadeset odsto više fleksibilnosti" i to ograničenje postalo je više nego evidentno kad sam razmotao svoju prostirku za jogu.

Dok sam pokušavao da se savijem u položaj psa koji gleda dole, preturio sam se napred, zaustavivši se dlanovima i usput zveknuvši mali prst. Bolelo je, ali sam shvatio da bih, kad bih se požalio na jedan vražji nokat, u pravom Srednjem veku verovatno bio mrtav za deset sekundi.

Druge joga poze bile su lakše. Uspeo sam nekako da savladam kobru, drvo (teško, ali moguće) i ratnika, čak i sa 10 kila metala viška koji su mi sve to otežavali.

OCENA: 3

VOŽNJA AUTOMOBILA

Bio sam pun optimizma kad su mi moje metalne rukavice dopustile da upotrebim svoj daljinski i otključam vrata kao i obično. Nažalost, nije bilo načina da se savijem toliko da se uglavim na vozačko mesto svoje honde. Nisam mogao čak ni da uđem u kola, a kamoli da sednem za volan.

Ko zna zašto je to dobro, međutim. Umesto toga, Gilman me je utovario na zadnje sedište svog kombija za put na moj poslednji ispit.

OCENA: 1

NARUČIVANJE KAFE U STARBAKSU

Kad biste u Starbaks ušli u punom oklopu, to bi bio prizor i po bilo gde sem u Los Anđelesu, gde su me oguglali sirotani jedva i primetili dok sam prilazio kasi da naručim.

Izvukao sam kreditnu karticu iz svoje istorijske muške torbice (ili, zapravo, samo "torbice", pošto ženama u to vreme nije bilo dozvoljeno da rukuju novcem) i uspeo da naručim od konobarice kao normalna osoba. Delovala je kao da joj je zabavno, ali ne i da je šokirana.

Kad sam dobio ono što sam naručio, ubacio sam slamčicu u svoju ledenu kafu i uputio se nazad do Gilmanove radnje.

OCENA: 3 (Uglavnom jer sam bio kreten što sam se uopšte pojavio u Starbaksu u oklopu).

Sve u svemu, prilično me je iznenadilo šta sam sve uspeo da postignem u tom čudu. Dobro, okupao sam se u znoju i šlem mi je neprestano gurao kosu u oči, ali težina metala bila je podnošljiva i muške sandale koje sam nosio ispod štitnika za noge pružale su mi dovoljno oslonca za kretanje.

"Ljudi u Srednjem veku bili su mnogo sofisticiraniji nego što to danas ljudi smatraju", rekao je Gilman. "Mi mislimo da smo mnogo pametni, ali obilje tehnologije u kojoj uživamo danas nastalo je kao direktan rezultat metoda i veština koje su usavršene tada."

Možda ću jednog dana, ako postanem bolesno bogat, naručiti istinski zajeban oklop po svojoj meri i pridružiti se Gilmanu i njegovoj ekipi na bojnom polju. Ali, za sada, definitivno sam zadovoljan zveckanjem okolo u polovnom metalnom odelu za jedno popodne.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu