​Pričali smo sa jednim od bombaša na Svetski trgovinski centar o Islamskoj državi i masovnim ubistvima

Ejad Ismoil jedan je od šestorice ljudi osuđenih za bombardovanje Svetskog trgovinskog centra 1993. godine. Rođen u Kuvajtu od oca Palestinca i majke Jordanke, osuđen je na 240 godina zatvora zato što je odvezao iznajmljeni kombi pun eksploziva u garažu i tako izazvao smrt šestoro ljudi i ranjavanje njih još oko 1.000. (Tokom suđenja, držao se priče da je nevin i da nije znao šta se nalazi u kombiju.) Ali 20 godina posle hapšenja i vremena provedenog duboko u tamnicama super-maksimalno čuvane ustanove ADX u Koloradu, Ismoil je prebačen među ostale zatvorenike tu u Zapadnoj Virdžiniji, u USP Hejzelton, federalni zatvor visoke bezbednosti gde ja boravim.

Ismoil je moj kolega u jednoj od biblioteka u kompleksu koja zatvorenicima pruža nešto više od kocke, droge i nasilja za razbijanje monotonije zatvorskog života. Stičem utisak da je izuzetno inteligentan i skroman čovek; za nekoga ko bi trebalo da "mrzi nevernike", ne pokazuje znake mržnje prema mnogim zatvorenicima i osoblju koji njega otvoreno preziru.

Ipak, Ismoilova nacionalnost i priroda njegovog zločina čini ga stalnom metom. Svaki novi jezivi događaj u vestima još više povećava prezir prema njemu, ali nakon što sam pričao s njim, manje sam šokiran erupcijom radikalnog islamističkog terorizma u poslednje dve decenije. I zaista, kad sam prvi put pitao Ismoila za napade Islamske države u Parizu, on mi je uzvratio pitanjem: "Šta misliš zašto su to uradili?"

Odgovorio sam jedino kako sam mogao: "Oni nas mrze."

On se nasmešio i prevrnuo očima, kao da želi da kaže da nemam pojma. I tako je rođeno neverovatno poznanstvo hipi pljačkaša banaka iz Pitsburga i osuđenog teroriste sa Bliskog Istoka.

Seo sam nedavno s ovim mršavim 44-godišnjim Muslimanom zaraslim u bradu da čujem njegove stavove o Islamskoj državi, masovnim ubistvima u San Bernardinu i drugim tragedijama kao što je napad na organizaciju "Planirano roditeljstvo" u Koloradu. Da bi se razrešio sukob između ekstremista sa Bliskog Istoka i Zapada, rekao je on, važno je razgovarati kao "čovek sa čovekom", ali je i jasno stavio do znanja da donekle saoseća sa Islamskom državom. Nije iznenađenje da bi ogromna većina Amerikanaca njegove stavove smatrala neprihvatljivim, ali naš razgovor mi je pružio uvid u to kako ovaj svet vide oni koji Sjedinjene Države smatraju odgovornim za terorizam.

VICE: Kao islamski terorista pređašnje generacije, šta misliš ko su pripadnici Islamske države i odakle oni dolaze?

Ejad Ismoil: Islamska država nisu džihadisti regrutovani sa svih strana da se bore. To su suniti koji su preživeli 25 godina ratova, mučenja i silovanja. Oni su iračke i sirijske žrtve nepravednih ratova koje je započela vlada Sjedinjenih Država. Kada se vlada Sjedinjenih Država 2010. godine uglavnom povukla iz Iraka, Malikijeva vlada počela je danonoćno da ubija sunite na američke oči.

Odgovor Sjedinjenih Država bio je: "To je unutrašnji problem. Ne želimo da se mešamo u njihova posla." To se lepo vidi u dokumentarcu Uspon Islamske države, iako su pokušali da predstave Islamsku državu kao vanzemaljce sa druge planete koji pokušavaju da iskoriste masakr iračke vlade nad sunitima kako bi privoleli ljude da im se pridruže.

Ali činjenica je da svaki Arapin i Musliman zna da su Islamska država starosedeoci iz Iraka i Sirije. Zato je vođa Islamske države Abu Bakr Bagdadi. On je proveo četiri godine tokom okupacije kao zatvorenik u američkom zatvoru u Iraku i poznat je kao učenjak iz proročke porodice. Oni su cenjena porodica u Iraku. Zato mu se mnogi suniti zaklinju na vernost.

Ne morate da regrutujete ljude za Islamsku državu. Muslimani iz svih delova sveta koji su videli nepravdu posle 25 godina dolaze sami da pomognu svojoj braći. Morate da znate da su Iračani najtvrdoglaviji narod u muslimanskom svetu. Oni neće trpeti okupaciju ili poniženje.

Dan za danom, to se sve gomila jedno na drugo sve dok vulkan konačno ne eksplodira, a to se trenutno dešava u Iraku i Siriji pod imenom Islamska država.

Jesu li te iznenadili napadi Islamske države u Parizu?

Ljudi u Americi se pitaju zašto je Islamska država to uradila. Ali ljudi na Bliskom Istoku se pitaju: "Zašto nam ovo rade Sjedinjene Države?" Stavite se malo u njihovu kožu — Francuska godinu dana bombarduje Irak i, odnedavno, Siriju, razara sve, ženu, decu, zgrade… Bomba ne razlikuje Islamsku državu ili žene i decu — ona samo uništava.

U nedavnom izdanju lista USA tudej, sekretarka Vazdušnih snaga Debora Li Džejms je izjavila: "Naš posao je da ubijamo teroriste i posao nam dobro ide." Za njih je to posao. A u pitanju su ljudski životi. Ljudski život ima pravo da postoji onako kako on to želi.

Zamislite samo irački i sirijski narod. Posle godinu dana bombardovanja, gledate kako ubijaju pripadnike vašeg naroda, zemlja je razorena, deca se plaše da rade bilo šta drugo sem da se po čitav dan kriju po ćoškovima. Sve to potiče od bombi sa neba i ne možete to da zaustavite. Šta biste vi uradili?

Ali čak i ako smatraš da su francuski vazdušni napadi pogrešni, kako to opravdava terorizam?

To me podseća na jednu priču. Bili jednom jedan lav, tigar i zebra. Lav se požali da nešto nije u redu sa džunglom: nema više kiše. On reši da otkrije šta se desilo, kako bi mogli da vrate kišu. Njih troje se sastanu i lav krene prvi. "Ja sam samo video antilopu, ubio je i pojeo." Dobro, dobro — svi se slože da je to u redu. Tigar dođe drugi. On kaže: "Video sam zeca, pojurio ga, ubio i pojeo." Dobro, dobro — svi se slože da je to u redu. Zebra dođe poslednja. "Videla sam travnatu površinu i pojela malo trave da utolim glad." "'Vataj je!", viču lav i tigar u besu.

Dakle, pitanje je ko je prvi počeo? Ispričajte obe strane priče.

Šta misliš o napadu u San Bernardinu?

Prva stvar koja mi je pala na pamet kad sam video da je izvršen napad u Kaliforniji bila je: "Nadam se da nisu Muslimani." Pomislio sam to iz nekoliko razloga. Prvo, žrtve su bile civili — oni nemaju nikakve veze ni sa čim. Moja religija zabranjuje napade na civile. Nažalost, mnogi Muslimani nemaju baš pojma o Islamu.

Drugo, svaki put kad uđete u neku zemlju sa vizom, viza koju dobijete je ugovor. Islam zabranjuje kršenje ugovora. Morate da poštujete zakone zemlje u kojoj živite. Treće, svih ovih godina otkako gledam vesti, svi mediji deluju kao da su kontrolisani. Oni znaju kako da iskoriste incident da bi dolili ulje na vatru i ne predstave ga u pravom svetlu. Kad Musliman počini nasilje, vest se vrti 24 časa dnevno. Ali kad nije Musliman, ona brzo nestane.

A šta je sa napadom na "Planirano roditeljstvo"?

To što je taj čovek uradio je gore od onoga što rade doktori. Ako je ljut na njih, uzevši tuđ život uradio je nešto još gore. Islam ne veruje u abortus — svaki život je dragocen… Ali on je ubio odrasle ljude. Kako je time nameravao da reši problem?

Ako vlada kaže da je to u redu, vi ste tada izgubili i morate to da prihvatite. To je sastavni deo života. Onda treba da pokušate da rešite problem sa vladom, a ne sa doktorima koji rade ono što vlada kaže da je legalno. Vi vidite simptome problema i pokušavate da ih izlečite, ali to je samo privremeni lek. Ako izlečite srž problema, to će ostati trajno.

Svaka akcija ima reakciju. Ako bacite loptu ka zidu, ona će vam se vratiti. Ako bacite loptu snažno, vratiće vam se snažno. To je problem sa svim stranama u ovim ratovima. Ako vas napadnemo, vi ćete uzvratiti. Ako vas napadnemo snažno, uzvratićete još jače. Tamo-vamo, tamo-vamo. Niko ne pobeđuje. Sve strane na kraju dobiju samo smrt i razaranje.

Ali zar Arapi ne formiraju terorističke ćelije kako bi napadali Zapadnjake?

Arapi ne radikalizuju sami sebe. Arape radikalizuju dela vaše vlade. Muslimani iz Francuske i Evrope gledaju slike danonoćnih bombardovanja. Milioni izbeglica beže od rata. To su jezive slike. Zar mislite da oni treba da govore: "Vive la France!"?

Vidite, Arapi žele da žive onako kako žele da žive. U svakom veku patili smo pod diktatorima i tiranima koje je podržavao Zapad. Želimo da živimo pristojnim životom, to je sve. Zapad želi da živimo po njihovim zakonima. Mi, Arapi, ne možemo da živimo kao oni na Zapadu. Mi smo drugačiji od njih. Samo nas Islam čini iskrenim. U Islamu, mir i pravda dolaze sa neba. Onaj koji je stvorio Zemlju i čoveka, on zna najbolje.

Ako imamo arapskog vođu koji ne veruje u Islam, on se pretvara u diktatora. Islamska država je proglašena zato što su posle čitavog veka života pod diktatorima Sjedinjene Države otišle i postavile novog. To je bio njihov lek za simptome. Privremeni lek. Onda je došla Islamska država i sad je problem još gori.

Kako da rešimo problem?

Da bi se problem rešio u korenu, svi moramo da postanemo ljudi. Oni moraju da pričaju kao čovek sa čovekom. Neka ljudi sami odluče šta žele. Ostavite ih na miru. Oni svi mogu da se sakupe i kažu: Što je mnogo, mnogo je. Koliko dugo ćemo ovo da radimo? Čitavog života?

Trenutno živimo po zakonima džungle. Mi smo razumniji od toga. Hodamo na dve noge, visoko uzdignute glave. Ali trenutno hodamo pognute glave. Moramo da dignemo glavu i upotrebimo mozak koji nam je Bog podario.