Prisluškivala sam razgovore za posao na Sajmu zapošljavanja u Beogradu

Dok statistike flertuju sa stopom od 17 do 20 i nešto odsto radno sposobnih a nezaposlenih, kao sveže diplomirana i radno sposobna, sa živim sećanjem svog prvog prijavljivanja na biro sa uverenjem o dilpomiranju, obukla sam sako i krenula u Crown Plazu na Career Days – sajam zapošljavanja.

Takve tamo i traže - ovaj Sajam zapošljavanja organizuju mladi za mlade, pozvani su studenti i "mladi" na početku karijere, da se upoznaju sa poslodavcima i ostave CV. Sve to može i onlajn na njihovom sajtu, ali fora je uživo upoznavanje sa poslodavcima.

Na ulazu sam srela devojku koja me je pitala da li imam upaljač, a kad sam joj zapalila cigaretu i odgovorila, "Da, da, na sajam", rekla mi je da je već bila na sličnom sajmu u Valjevu, gde i živi. Završila je ekonomiju, radila ranije, posla sada nema. Slučajno se našla u Beogradu i svratila da vidi da li je ponuda ovde bolja. To me je i pitala - šta mislim, da li je ovde lakše naći posao.

Zavisi.

- U Valjevu je sve mrtvo. Bolje je jedino što su na štandovima imali istaknuto jasno koju struku traže, pa sam znala gde tačno da idem. Danas sam morala da idem od štanda do štanda i pitam da li su im potrebni ekonomisti, - rekla mi je.

Na ulazu su delili čokoladice jednog od generalnih sponzora, ogromne kompanije koja je sa još 18 sličnih došla da upozna mlade. Stigla sam na drugi, poslednji dan sajma. Jedan od studenata iz organizacionog tima, Vojislav, kaže mi da će najviše ljudi biti posle tri, kad se završe predavanja na fakultetima.

Oko mene su odštampane biografije nosili ne samo studenti, nego i stariji "mladi". Nigde nije pisalo da je ovo sajam za friške diplomce, a kasnije sam saznala da ovde možeš da nađeš praksu u inostranstvu iako nisi sveže obrazovana radno sposobna osoba.

Prvo sam naišla na štand Nacionalne službe za zapošljavanje. Nasmejali su mi se, a ja sam ih zaobišla. To je uradio i najveći broj studenata, jer kada sam kasnije proverila, na ovom štandu i dalje nije bilo gužve.

Najveće gužve su bile na štandovima velikih revizorskih kuća i lanaca supermarketa. Dok sam razgedala i pitala se zašto su uglavnom ogrome kompanije na sajmu, ne male, ne start-up komapnije, jedna od žena iz ljudskih resursa - danas se svi šokiraju ako ih nazovete starinskim rečima kadrovska služba - nasmejala mi se ogromnim osmehom. Sve su nasmejane, a kada im priđete ili one vama, dobijete još veći osmeh. Ne znam kako to rade.

Ona je iz ljudskih resursa komanije koja se bavi prodajom. Osmeh se smanjio kad mi je prišla.

- Šta si ti završila? Završila si fakultet, da? - pitala me je.

- Da, da, novinarstvo.

- Ajoj. A, dobro, nema veze. - odgovorila mi je, poluohrabrujuće.

- Izvoli, ovde imaš sve informacije o našoj praksi, - onaj osmeh je zamenio zabrinut izraz lica.

Devojka sa početka priče je delom bila u pravu, razgovor sa kadrovicima je uglavnom tako počinjao – šta ste završili ili koji profil ljudi tražite. Rekli su mi da je nova stvar ove godine razgovor sa timovima iz ljudskih resursa – tome služe stolovi i stolice na nekim od štandova. Nisu svi zainteresovani dobili šansu da razgovaraju sa timom, nego samo oni koji su tačno znali gde su došli i zašto.

Pored mladih koji su završili fakultete, bilo je mnogo studenata koji su došli da vide šta ih čeka.

- Šta znate o našoj komapniji?, - ponavljali su za svakim štandom.

- Pa ne mnogo, hihihi, - odgovarao bi student.

- A da li želite da saznate?

- Naravno, hihi.

Ovakav razgovor na upoznavanju sa potencijalnim poslodavcem je okej kada si student, ali ne i ako stvarno tražiš posao, sada i ovde. Iako su na svakom štandu delili promotivne materijale sa svim informacijama o kompanijama, praksama i pozicijama koje nude, ovde se najviše pričalo o tome kako se prijaviti, koliko traje praksa, da li je plaćena. Sve te informacije, osim na flajerima, postoje i na inernetu, pa mi nije bilo najjasnije zašto se toliko o tome priča.

U svakom slučaju, vredi, jer sam saznala da ne nude sve kompanije istu praksu, niti su sve prakse plaćene. Da sam student, to malo istraživanje bih obavila dan ranije i spremna krenula na sajam – i nadala se razgovoru sa ljudima iz kadrovske službe. Za onim stolom koji je novina ove godine.

Za jednim od njih sedela je devojka u ranim dvadesetim i vodila taj razgovor. Načula sam deo.

- Šta su vaši kvaliteti?

- Koje su vaše profesionalne aspiracije?

- Da li vidite sebe kao deo našeg uspešnog tima? - ispaljivali su kadrovici pitanja na kandidatkinju.

- Ne, praksa nije plaćena. Ali ćete naučiti posao i steći iskustvo.

Primetila sam da ovi iz ljudskih resursa postavljuaju mnogo više pitanja od kandidata i odlučila da probam obrnutu strategiju.

- Zanima me koje kvalitete treba da ima idealan kandidat za ovu poziciju? - pitala sam na nekoliko štandova.

- Strast. Strast za trgovinom, - rekli su mi na prvom.

- Jasno definisane ciljeve, - na drugom.

- Mora biti svestan svojih kvaliteta i potreba firme, - na trećem.

- Šta ste završili? Ne, mi tražimo ekonomiste i pravnike, - na četvrtom. - Ali nismo striktni što se obrazovanja tiče, ako vas zanima prodaja… Evo, uzmite našu brošuru. Evo vam i jedna hemijska.

Prijavljivanja za prakse i poslove uglavnom traju i dalje, pa ako niste obavili istraživanje do sada, možda još imate vremena. Imate sve onlajn. Na ovom linku.