Od pada Sovjetskog saveza, rusko društvo je pretrpelo velike promene – od proleterijata do današnjeg klasnog raslojavanja. Tokom devedesetih smo imali prilike da vidimo neobuzdani uspon kapitalizma i rastući jaz između bogatih i siromašnih. Li-Mi-Jan, fotografkinju koji živi i radi u Moskvi, zainteresovala je promena ovih društvenih uloga koja je još uvek u toku. Njena serija „Vlastela i najamnici" bavi se odnosima između ruskih bogataša i njihovog osoblja, kompleksnim društvenim ustrojstvom današnje Rusije, i paradoksom koji dozvoljava ekonomski najugroženijim građanima da rade rame uz rame sa najbogatijima.
Reklame
„Ja sam vrlo saosećajna osoba koju zanimaju međuljudski odnosi" kaže Li-Mi-Jan za Broadly. „Uporno su mi se misli vraćale na to da su u sovjetsko doba svi bili u istom staležu, a onda se za tren oka sve izmenilo." Serija je snimljena u Moskvi; većinu „gospodara" Li-Mi-Jan lično poznaje. Fotografisala ih je sa osobljem – batlerima, kućepaziteljima, dadiljama, kućnim pomoćnicama, vozačima, telohraniteljima – unutar njihovih poseda, što nam daje retku priliku da zavirimo u privatne živote najbogatijih.Verovali ili ne, nije bilo teško dobiti dozvolu. „Mnogi su sa zadovoljstvom pristali da im uradimo seriju fotografija, ne dovodeći u pitanje koncept celog projekta. Ipak, neki jesu odbili iz raznih razloga, mahom zbog publiciteta. Posle prvih nekoliko izdanja, nekoliko ljudi se javilo i tražilo da ih ipak izostavimo."Arhaični, staromodni naslov serijala sugeriše da projekat, osim što prikazuje određene elitne profesije, želi da dublje analizira ljudske odnose, hijerarhiju moći, i društvenih privilegija. Posao kućne pomoćnice je u Rusiji često bio stigmatizovan, pa je teško odrediti granicu između ličnih sluga i profesionalnog osoblja.„Ruska uslužna industrija oduvek je posmatrana kao profesija za niže društvene statuse, mada se mora istaći da su sve gazde ubeđeni da se prema zaposlenima odnose sa vrhunskom brigom i poštovanjem – u neku ruku misle da su im pokrovitelji," objašnjava Li-Mi-Jan. „U isto vreme svi iz osoblja, ma koliko blizak odnos imali sa gazdom, sanjaju o danu kada će uštedeti dovoljno novca i početi da se bave nečim drugim. Većina ih je fakultetski obrazovana, raznih zanimljivih struka, pa misle da im je uslužna delatnost samo privremeni zastoj na putu ka svetloj budućnosti. Neke spremačice nisu dale da ih slikamo iz straha da bismo ih tako obeležili."
Reklame
Li-Mi-Jan je fotografisala kako sluge tako i sluškinje. Ističe da su poslovi gotovo uvek polno određeni. „Većina spremačica, dadilja, i guvernanti su žene; većina šofera, baštovana, i telohranitelja su muškarci." Ovo nije prvi put da ju je zainteresovao društveni portret žena; već je dokumentovala život u jermenskom ženskom zatvoru, objavila studiju o korišćenju kozmetike u svrhu svakodnevne transformacije, i portretima istražila stanje tela sredovečnih žena. I u „Vlasteli" je vidljiv društveni okvir koji nameće određeni izgled i vrstu ponašanja ženskom osoblju – polovi se različito oblače, različiti su im izrazi lica, različito poziraju, kako među osobljem tako i među gazdama.
Rad po kućama je obično jedini izlaz za finansijsku ugrožene, što samo dodaje težinu. „Ista se priča ponavlja među osobljem koje sam fotografisala," kaže Li-Mi-Jan. „Studiraš, venčaš se, zaposliš se, osnuješ porodicu, a onda se u jednom trenutku taj život raspadne. Ljudi shvate koliko je teško naći pristojno plaćen posao. Uslužne delatnosti im daju priliku da prežive i pomognu sebi najbližima. Od svih subjekata, samo je jedna žena pred penzijom rekla da je posao izabrala, a ne da su je okolnosti naterale da se njega prihvati."
„Vlastela i najamnici" priča priču o stvarnim ljudima, i pokušava da natera posmatrača da preispita postojeću strukturu društva, da sam popuni rupe u sopstvenom narativu. „Svesno sam u tekstu projekta ponudila veoma formalne informacije o likovima. Htela sam da publika ima slobodu da zamisli priče koje prate svaku fotografiju. Ipak, shvatila sam koliko dubok uticaj n serija ostavlja tek kad sam je postovala onlajn. Kritike i reakcije su bile nepredvidive i raznolike, a ljudi su se bavili neverovatnim nagađanjima. Zadovoljna sam ovim ishodom. Projekat kao da sam dalje raste i razvija se."
Reklame
„Vlastela i najamnici" predstavlja ovekovečenje određenog post-sovjetskog društvenog poretka, ali i zagonetku za posmatrača. Prizori, brižljivo aranžirani i veoma statični, ostavljaju dovoljno prostora da se čovek izgubi ispitujući odnose između subjekata, da bi u jednom trenutku distinkcija između gazde i osoblja potpuno nestala iz svesti. „Cilj mi je bio da stvorim psihološki portret u kom ništa neće odvraćati pažnju posmatrača od analize različitih tipova ličnosti," dodaje Li-Mi-Jan. „Iza naizgled neutralne prirode prikaza leži zamka koja oduzima sposobnost identifikacije gospodara odnosno sluge."
Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu