Provela sam dan na društvenoj mreži za strane i domaće fetišiste

Obožavam igre i inovativnost u seksu i nisam baš u potpunosti vanilla, ali me nikada nisu posebno privlačili ekstremi. Uprkos eksperimentisanju, nisam se pronašla ni u jednom fetišu. Sve razumem, sve podržavam, dokle god je dobrovoljno i bezbedno za sve učesnike, ali ja, eto, nikad nisam osetila da bi me seksualno uzbudilo da, na primer, bičujem roba dok mi liže štiklu.

Sve je počelo kada mi je na jednom domaćem gej (?!) dejting sajtu stigla poruka od nepoznatog mladića: "Ćao je l' bi volela mladog i jako zgodnog i slatkog momka koji bi ti bio rob potčinjen i poslušan i udovoljavao ti u svemu što mu narediš bez limita i granica? ako želiš poslaću ti slike da vidiš je l' ti odgovaram za tako nešto".

Automatski sam krenula da izbrišem poruku i da ga blokiram, pomislivši, jao bože, evo još jedan smarač, a onda je, pošto se ložim na kulturu komunikacije, spontano naišla i misao – doduše, baš je fino vaspitan. Zastala sam, pročitala opet poruku, kliknula na njegov profil, zaključila da deluje sasvim obično i nepsihopatski, kao jedan potpuno regularan mladić koji je dovoljno slobodan i samosvestan da radi ono što hoće i vodi ispunjen život, bez snebivanja. Odjednom sam se osetila mega zadrto jer nisam mogla da se oduprem mislima o tome kako je on tako mlad, ima samo 22 godine, a već je sve to ulogama moći naučio i uveliko startuje starije ribe nudeći se da im bude rob koji će ispunjavati sve njihove želje.

Razmenila sam još par poruka da probam da ga nekako malo više upoznam i vidim šta on zapravo hoće, šta tačno tu njega loži, kako nalazi partnerke i kako uopšte cela stvar funkcioniše. I najvažnije od svega, počela sam da preispitujem sebe i razmišljam da li bih mogla da se nađem u ulozi one koja isključivo dominira. Prezirem zlostavljanje i ponižavanje, ali nekako znam da ove uloge mogu da se igraju i na drugačiji način. Ali kako se to, uopšte, radi?

Poslao mi je par vrlo pristojnih slika koje su potvrdile da je mlad, sladak i zgodan. Iz prepiske se zaključilo i da je vrlo prijatan, nenaporan, fino vaspitan. Maltene sve što bi jedna majka svojoj ćerki za muža poželela. Bila sam u neverici. Ne zbog toga što je nepoznati lik koji mi se nudi kao rob zaista simpatičan i pristojan, već zato što zapravo imam jezive predrasude o ljudima različitih seksualnih afiniteta. A sve sam kao u fazonu queer, sloboda, različitost. My ass.

I šta mi je drugo preostalo nego da se edukujem. Okrenula sam se mom prijatelju Guglu.

Nije mnogo pomoglo. Među prvim rezultatima izašao je grozomorni ISIS pamflet o tome kako se ponašati prema kidnapovanim seks robovima i robinjama. Zatim sam našla veoma informativni članak Kako da trenirate seks roba za početnike, ali tu je reč o vrlo specifičnim tehnikama i nije mi pružio baš sve odgovore koje sam tražila. Želela sam da saznam šta meni lično u ovoj priči može da bude uzbudljivo, uzevši u obzir da mrzim nasilje i ponižavanje. Kako se uopšte postaje domme, a da jasno postaviš granice između fantazije i stvarnog života? I da ne poludiš. A onda sam, na moje veliko zadovoljstvo i olakšanje shvatila da nisam sama u ovoj muci kada sam naišla na tekst jedne od zabavnijih VICE kolumnistkinja bez dlake na jeziku, Alison Stevenson , koja se očigledno suočila sa istim problemom kao i ja.

Alison me ohrabrila da nastavim potragu i samoispitivanje: da li bih mogla da budem dovoljno slobodna i otvorenih shvatanja da se upustim u nepoznate vode, nove igre i da barem probam da imam seks roba? I to u zatucanoj Srbiji gde je, sudeći po javnom diskursu, maltene sve osim misionarske poze - jeres, blud i satanistički obred? Žene su žrtve duplih standarda u raznim sferama, a naročito u seksu. Dobro znamo da ukoliko se priča o muškarcu koji ima puno partnerki, onda je on šmeker i jebač, a ako je reč o ženi sa puno partnera, onda je ona raspala kurva i grešnica. Ako imaš seks - kurva si, ako nemaš - baba si. Okreni obrni, nekako je uvek pogrešno biti žena.

Veliki je izazov biti seksualno oslobođena u mizoginičnoj sredini koja neprestano tretira žene ne kao ljudska bića, već kao rasplodne objekte koji usput treba i da udovoljavaju mužu, podižu decu, kuvaju, čiste i da budu lepe, ali ne previše, jer to se ne oprašta. Jer ako su baš lepe i sređene, onda su sigurno glupe kurve koje garantovano nisu napredovale u poslu zbog svoje pameti, već isključivo preko svoje vagine. Kakav je društveni tretman i pritisak prema ženama koje se usuđuju da istražuju svoju seksualnost, možemo tek da zamislimo.

Odlučila sam da me zapravo baš zabole dupence za sva ta nebulozna ograničenja, sputavanja i duple aršine. Svako ko kaže da nema (naizgled) bizarne seksualne fantazije - laže. Gomila ljudi se upušta u razne manje ili više neobične i ekstremne seksualne igrice, ali to uglavnom kriju kao zmija noge, plašeći se da će ih društvo osuditi kao bolesne i nenormalne. Od direktora banaka pa do bogougodnih domaćica - fetišista ima u apsolutno svim demografskim i klasnim strukturama. I većini ne piše na čelu kakav seks vole da upražanjavaju. I koga uostalom zabole.

Ukoliko postoji pristanak sa obe strane i nije u pitanju patološko ponašanje poput incesta, pedofilije, silovanja i slično - ne vidim u čemu je problem da svi budu srećni, zadovoljni i zadovoljeni. Ljudi treba da već jednom shvate da su seksualne fantazije i igranje uloga zdrave i normalne aktivnosti - baš zato što su samo igre i fantazije. I svi to rade. Sa još više samopouzdanja i znatiženje, nastavila sam svoj izlet u onlajn svet fetiša.

Čudni su putevi Guglovi. Klik po klik, u rezultatima pretrage odjednom su mi se ukazala vrata Narnije u svetu onlajn fetiša: FETLIFE, društvena mreža namenjena sa ljubitelje BDSM-a širom sveta.

Prvo što mi je upalo u oko jeste slogan BDSM & fetish community for kinksters by kinksters . Reč je, dakle, o kinksterima, ljudima koji vole razne "neobičnosti" u seksu i koji su želeli da naprave zabavno i bezbedno sajber okruženje za okupljanje istomišljenika sa sličnim afinitetima. Osnivači su ponudili deset razloga da se registrujete na ovom sajtu:

Naravno da sam se odmah registrovala. Ipak, preduzela sam i neke mere bezbednosti i upotrebila lažno ime i rezervnu mejl adresu, kao i fotografiju koja ne može da otkrije moj identitet. Jer na internetu nikada ne možemo da budemo dovoljno sigurni, te ove mere savetujem svima.

Super je kod ovog sajta što daje čitav dijapazon opcija za vaš rodni identitet - pored binarnih podela na muško i žensko, tu su genderqueer, transgender, trans - male to female i female to male , intersex, crossdresser, gender fluid , butch, femme i kao poslednji not applicable - za one koji se ne uklapaju ni u jedan od ponuđenih odgovora.

Isto važi i za seksualnu orijentaciju, pa možete da birate između straight, heteroflexible, bisexual, homoflexible, gay, lesbian, queer, pansexual, fluctuating, evolving, asexual, not sure i još jednom not applicable. Dakle, zaista ima mesta za sve, što nije slučaj na većini "običnih" dejting sajtova. Sviđa mi se.

A onda sam došla do polja koje me je bacilo u rebus: uloga. Trebalo je da odlučim sa kojom ću od mnogobrojnih uloga da se identifikujem. Samo još kada bih znala šta sve one znače i koju da izaberem.

Pošto sam zaključila da postoje razne forme dominantno-sumbisivnih odnosa i da ne moraju nužno da se koriste bičevi, lanci, udarci, uvrede i poniženja na račun veličine robovog polnog organa, nastavila sam istraživanje kako bih utvrdila svoju ulogu i bacila se na detaljnije proučavanje kinksterske terminologije. Očigledno je ne poznajem dovoljno, a osećam da na dohvat ruke postoje novi svetovi koji samo čekaju da mi se otvore.

Nije fetišista samo dominatriks, rob, sadista, mazohista, egzibicionista, voajer, svinger i uni, takozvani switch. Da li ste znali da pored klasičnih domina, postoje i sensual doms , koji potpuno isključuju agresiju, nasilje i ponižavanje i više su kao neka vrsta nežnog i pažljivog lajf kouča? Ja nisam. Nisu ni svi subs potpuno poslušni, postoji recimo jedna posebna vrsta takozvanih brats, koji su namerno razmaženi i nevaljali kao neka derišta. I tako dalje i tako dalje.

Ali, gde se ja tu ovakva osetljiva i pacifistična uklapam? Najlakše bi bilo da stavim not sure, ali ni to zapravo nije istina. Jer sam na ovom sajtu završila istražujući kako žena može da se ponaša prema submisivnom partneru.

Dakle, možda nešto poput sensual domme, nek ide život.

U tom slučaju, zadovoljstvo ima apsolutni primat nad bolom - zapravo bola nema uopšte, već se radi o čistom preuzimanju kontrole nad pružanjem i doživljavanjem zadovoljstva. U prevodu, ako rešim da igram ovu psihološku igricu i uđem u ulogu sensual domme, ja treba da budem ta koja odlučuje tačno kada i kako moj potencijalni submisivni partner sme da pipne kako mene tako i sebe. Ima jedan pridev koji sumira sve - pussy whipped .

Nakon osnovne registracije, sledeći korak je preciznije štelovanje profila i početak pravog krstaškog pohoda. Ako precizno navedete ŠTA ili KOGA tražite, pre će se desiti da ćete to i pronaći a da će vas osobe nekompatibilnih preferenci zaobići. Na nekim drugim, običnim i dosadnim dejting sajtovima su me svojevremeno neprestano cimali foot fetišisti, ali tamo nema opcije koja će precizirati šta vam se sviđa, a šta ne.

Toliko odluka treba doneti, a tek sam se registrovala. Nakon što sam štiklirala someone to play with kao najbezbedniju i najneutralniju opciju, prešla sam, najzad, na istraživanje onog što me je zapravo najviše zanimalo: BDSM život u Srbiji.

Na moje prijatno iznenađenje, otkrila sam da na ovoj društvenoj mreži ima oko dve i po hiljade registrovanih članova iz Srbije. Pomislila sam da bi ih sigurno bilo i više, ali da verovatno mnogi ni ne znaju za FetLife, kao što ni ja nisam znala. Postoji nekoliko domaćih grupa u kojima članovi mogu da postavljaju razna pitanja, lične oglase, vode diskusije, upoređuju pozitivna i negativna iskustva, dobijaju nove ideje i upoznaju nove ljude. Nije baš mnogo živahno. Uprkos naizgled velikom broju registrovanih Srba i Srpkinja, malo njih je stalno aktivno, bar u tim prepiskama.

Hvala bogu pa ipak postoje pravi entuzijasti koji pokreću izuzetno zanimljive teme. Dosta mi je privukao pažnju post o BDSM-u u domaćoj kinematografiji, jer nikada nisam gledala na domaće filmove kao potencijalni izvor fetiš inspiracije. Jako sam naivna, jer je (esktremni) BDSM, zapravo, u samoj srži srpske tradicionalne kulture, a naročito epskih junačkih pesama. Tako se za jedan od vrhunskih dragulja srpskog BDSM filma smatra "Banović Strahinja", sa čuvenom scenom nabijanja na kolac.

Kad smo kod nabijanja na kolac, jedan od korisnika je skrenuo pažnju i na vrlo detaljan opis slične scene u knjizi srpskog nobelovca Iva Andrića Na Drini ćuprija . A onda je neki drugi korisnik njemu skrenuo pažnju da je u pitanju vrlo rizična opcija za "igranje" jer se u analnom otvoru nalazi veliki broj krvnih sudova i da može da dođe do ozbiljnih povreda.

"Davitelj protiv davitelja", "Specijalno vaspitanje", "Maratonci trče počasni krug", "Sveto mesto"… i još gomila domaćih filmova sadrži prave fetišističke momente, uključujući water bondage sa face slapping-om, trampling, public play i caning - tačnije šibanje po leđima, ali ne prutom, već daskom, nova disciplina koju je u Maratoncima izveo Pavle Vuisić. Sigurna sam da će i vaši umovi početi polako da vade iz fioka sve subliminalne BDSM scene koje smo godinama upijali gledajući filmove i serije domaće produkcije

Posebno lepo i ohrabljujuće saznanje na ovim forumima jeste da većina ljudi koji su u svetu fetiša izuzetno drži do zdravlja, bezbednosti i obaveznog pristanka na igru, jer u suprotnom, ni oni ne žele da učestvuju. Jedan sadista je, recimo, napisao da ga apsolutno ne loži, niti je u stanju da ima SM odnos sa partnerkom koja ne uživa u tome kao i on, jer ne želi da ona to doživi kao psihičko ili fizičko zlostavljanje. To je upravo i dokaz da je sve vreme reč o igri, o zdravom oživljavanju fantazija.

Jedna od zanimljivih diskusija bila je i na temu da li se u vanillama mogu probuditi uspavane sklonosti ka strastvenijem seksu i fetišima. Dok se neki ljudi uopšte ne slažu, drugi prenose potpuno drugačija iskustva. Ali naglašavaju da je neophodno postepeno probuditi tu strast dok se ne rasplamsa toliko da osoba poželi i zaista može da podnese neki jači nadražaj. Dubok je BDSM kao okean. Može da se istražuje zauvek.

I dok sam ga ja virtuelno istraživala, u moj inboks počele su da stižu poruke. Okej, znači ovaj sajt zapravo nije toliko uspavan. Bila sam oduševljena pristojnim tonom kojim su mi se ljudi obratili. Ustvari, to je možda bio ponizni ton, jer se već nalazimo u ulogama koje smo čekirali na svom profilu. Većina je najljubaznije upitala da li uopšte sme da mi se obrati, a samo nekolicina je imala neki konkretniji predlog - pritom je i to sve bilo bez i jedne vulgarnosti i prostote. Dakle, seks se ovde doživljava vrlo ozbiljno, ljudi su dobronamerni, međusobno se uvažavaju i poštuju tuđi prostor. Volela bih da toga ima više u svakodnevnom životu.

Nikome nisam odgovorila. Soriška. Znam da nisam spremna za ovakve avanture sa nepoznatim osobama, te ne bih da im dajem lažne nade. Ali se nadam da će udvarači doživeti moje kuliranje kao teasing ili denial, te da će imati bar nekakav užitak od toga.

Pored svih predrasuda i stereotipa o seksu koje sam u sebi razbila, pored svega novog što sam saznala i starog kojeg sam se prisetila, postoji jedna stvar koja se potvrđuje iznova i iznova. I nema veće istine od toga.

"Sve na svetu vrti oko seksa, osim seksa samog. Seks se vrti oko moći."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu