Pričali smo sa ljudima koji na rođendan čekaju četiri godine

Ove godine nas čeka puno jubileja, rođendana i godišnjica. Biće tačno 150 godina od pronalaska dinamita, Nobelova nagrada Ive Andrića napuniće 55 godina, a sigurno će neko ugasiti i 70 svećica na torti, koliko je prošlo od smrti čiča Draže. Šestog aprila navršiće se 75 godina od početka Drugog svetskog rata kod nas, a devetog marta, prve demonstracije opozicije režima Slobodana Miloševića, napuniće četvrt veka.

Ipak, ovoj 2016. najviše će se radovati takozvani prestupni ljudi, svi oni rođeni na datum koji se u kalendaru javlja jednom u četiri godine – 29. februar. Neki se prestupnim godinama raduju zbog Olimpijade, ili pak zbog jednog gratis dana u životu, a pomenuti rođendanci poklonima i pažnji.

Verovatnoća da Merkur uleti u pravo polje, a Venera bude baš na traženoj poziciji, to jest, da te roda na svet ispusti ili kupus rascveta tog famoznog 29. februara su manje od 1 prema 1,500.

Neki ga smatraju baksuznim danom i najboljim ortakom petka trinaestog, pa se u Škotskoj za svakog ko je rođen na ovaj datum smatralo da neće imati sreće u ljubavi, dok u Irskoj postoji ta legenda da, ukoliko žene zaprose muškarce na ovaj dan, oni ne smeju da ih odbiju. U istoj zemlji, svaka beba rođena 29. februara smatra se posebnom, nadarenom i kreativnom, te joj država kao nagradu pri rođenju poklanja 100 funti.

No, za "prestupne ljude" je taj datum svakako poseban, ako ni zbog čega drugog, bar si jedan u nekoliko miliona ljudi koji je uspeo da prevari svemoćni Fejsbuk koji 28. februara izbacuje poklončić za rođendan. Mada, nije toliko ni loše kada svi oko tebe imaju 50 i kusur godina, a ti se ponosno šepuriš sa svojih 12. Neki se osećaju posebno i izabrano, a neki su besni jer čitave četiri godine, odnosno 1,460 dana čekaju na rođendanski poklon i povod za žurku.

U svetu živi četiri miliona ljudi rođenih dodatnog dana februara, dok ih je u Beogradu svega 1,151. Uspeli smo da pronađemo zamislite, čak njih četvoro, i prvi im izvučemo uši, četiri puta!

Strahinja je rođen 1988. i po prestupnoj računici, ima sedam godina. Za to vreme, uspeo je da upiše osnovnu, srednju, faks, redovno bude puštan u klubove iako nije punoletan, kupuje alkohol i cigarete, i ide na dosta mesta bez roditeljskog znanja. Veoma napredno za jednog osmogodišnjaka.

- Vi verovatno ne obraćate pažnju na najkraći mesec u godini i ne dotiče vas preterano koliko on ima dana, ali za mene prestupna godina znači da konačno mogu da proslavim samog sebe - kaže on. - U godinama u kojima nema mog rođendana, raspoloženje je zaista drugačije nego kad ga ima. Taj dan na koji ste rođeni ipak predstavlja za vas jedan od najbitnijih datuma i sam osećaj da nema tog dana predstavlja jednu vrstu gubitka.

Rođendan mu je najviše falio one godine kada su svi slavili punoletstvo, sem njega.

- Cele godine, svi su slavili svoje osamnaeste i pravili žurke, a ja sam morao da to uradim za tamo neki vikend u martu. Stric mi je za punolestvo petnaest dana kasnije doneo poklon i rekao da mu se "može" tako jer ja nemam rođendan te godine svakako. To su kasnije prijatelji uvek koristili i davali mi poklon kada god se sete, a za pravi se potrude da budu tačni. Jedan drug iz srednje nije propuštao da mi nabije na nos svakog 28. februara da te godine moga dana nema. Pozvao bi me, ispitao kako sam, šta radim, tražio mi na pozajmicu neke igrice ili novac, ali rođendan nikako nije spominjao.

Ali kada pravi rođendan dođe, Strahinjini prijatelji su više nego darežljivi naročito sa čestitanjem i vučom ušiju.

- Kad sam bio dete, čak je i u Sava centru svake četiri godine organizovana manifestacija za nas rođene 29. februara. Nažalost, toga više nema - dodaje on.

Kornelija i Ema su bliznakinje i danas slave osmi „pravi" rođendan. Obema im je ovaj datum drag zbog njegove posebnosti i intime koju nosi, ali i zbog toga što ga, pre svega, dele i provode zajedno.

- Sama činjenica da sam rođena dana koji se dešava svake četvrte godine i da je pet minuta nakon mene rođena moja sestra, činila je da se, bez obzira ko sam zaista i ko bih želela da budem, osećam posebno - priča nam Ema.

- Taj famozni 29. februar je uz moje odrastanje, preživeo izvesnu metamorfozu u ranom detinjstvu, bile su to četvorogodišnje "večnosti". Kao tinejdžerka sam mislila da sam prokleta i da je datum našeg rođenja posledica loše karme i nekog zlodela ko zna kog pretka. Zamislite da u mizantropskim trenucima "tinejdžerstva", raznorodnim grizodušjima i zapitanošću nad smislom sveta i sebe u svetu, bivate prisiljeni da čitava DVA dana primate čestitke i bivate fini, zahvalni i uljudni… Pakao! Bilo je godina kada sam želela da se dezintegrišem, samo da ne moram TO sve, da se pokrijem ćebetom, pustim Bouvija i postanem nevidljiva, isključim telefon i bukvalno nestanem sa lica Zemlje.

(Eto još jednog čuda - da! Ljudi koji su rođeni 29. februara slave rođendan svake godine).

Potom shvatiš da je zapravo potpuna glupost negirati važnost i ljubav koje su na neki način upućene u tim čestitkama".

Ema je dodala da joj je pravi pakao kada je sticaj okolnosti prinudi da svoj rođendan ne deli sa bliznakinjom. I to joj se do sada desilo samo dva puta.

- Dvadeset deveti februar je samo datum, ono što čini mene, taj ili bilo koji drugi dan posebnim, jesu ljudi sa kojima ih (se) delim i neopisiva ljubav među nama. To me čini posebnom. To jeste čudo u ovom svetu "najlepšem od svih mogućih svetova" - kaže ona.

Kornelija nam je rekla da je apsolutni utisak, još od detinjstva, to što se na taj dan baš svi sete tvog rođendana - i pre fenomena masovnih čestitki na Fejsbuku.

- Ne samo ljudi sa kojima si u nekom odnosu, već ponekad i ljudi koje smo samo jednom srele - sete se vaspitačice iz vrtića, ekipa koja je išla u drugu smenu u osnovnoj školi, dalji saradnici tvojih roditelja, šalterski službenici… Svi. U toku tog jednog dana svake četiri godine, obasute smo tolikom pažnjom da svaki drugi rođendan deluje skoro anonimno.

U godinama koje nisu prestupne, bliski prijatelji i porodica uvek čekaju taj trenutak oko ponoći prelaska 28. februara na 1. mart da nam čestitaju rođendan, što onda nekako svaki naš rođendan čini posebnim.

Olja je malo mlađa. Još nije krenula ni u prvi razred. Ima pet "pravih" rođendana. Tokom godina koje nisu prestupne, oseća se zapostavljeno i kao da ju je kalendar preskočio.

Poklone dobija svake godine, ali priznaje da su oni za prave rođendane bolji i originalniji.

- Tokom godine mi je zanimljivo što sam rođena baš tog 29. februara, zanimljiva mi je i reakcija ljudi kada čuju kada sam rođena, ali kada nije prestupna godina, pa me kalendar samo "preskoči", baš i nije lep osećaj. Kada sam bila mlađa, nisam ni znala zapravo da mi rođendana nema svake godine, ali je zato torte i svećića bilo uvek. Zanimljivo je i to što u godinama koje nisu prestupne svi koji mi čestitaju rođendan 28. februara uglavnom kažu: „Malo smo poranili", a oni koji mi čestitaju prvog marta: "Izvini što malo kasnimo."

Rođendan joj uvek prva čestita mlađa sestra, a datumi rođenja njenih bližih na neki način nadomeste nedostatak njenog, jer ih doživljava kao svoje, kaže Olja.

Srećan rođendan, "prestupnici"!

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu