Foto enciklopedija tetovaža iz ruskih zatvora

Tetovaže imaju mnogo snažnije značenje u zatvoru. Da, Komodo gušter na zglobu može da predstavlja ona dva superznačajna dana opijanja Bintang pivom u hostelu u Indoneziji, ali govori li ta slika nešto što bi moglo da vas definiše do kraja života? Ne. Nikako.

U zatvoru tetovaže mogu da postanu bitan deo uniforme zatvorenika, ne označavajući samo zločin zbog kojeg su završili iza rešetaka, već i jedinstvenu komunikacijsku alatku sa drugima. Bodež kroz vrat, na primer, ukazuje da je robijaš ubio nekog u zatvoru i na raspolaganju je naručiocima za slična dela. Dakle, ako vidite tog tipa da prilazi vašoj ćeliji kada stražara nema na vidiku, bežite koliko vas noge nose.

Arkadij Bronjikov, vodeći stručnjak u Rusiji za tatu-ikonografiju, nedavno je za izdavačku kuću FUEL, objavio zbirku od oko 180 fotografija kriminalaca zatvorenih u sovjetskim kaznenim institucijama. Policijski dosijei tetovaža ruskih kriminalaca, monografija na 256 strana, verovatno je najbogatija kolekcija fotografija zatvorskih tetovaža objavljena do sada.

Razgovarao sam sa Dejmonom Marejem, jednim od osnivača FUEL-a, o monografiji.

VICE: Zdravo Dejmone, zašto ste hteli da objavite ovu knjigu?

Dejmon Marej: Do sada smo objavili Enciklopediju tetovaža ruskih kriminalaca, kao i Crteže iz Gulaga, tako da je strategija očigledna. Ove knjige su zasnovane na crtežima Danciga Baldajeva, zatvorskog čuvara koji je beležio fenomen tetovaža ruskih kriminalaca.

Dok smo istraživali ovu tematiku, naišli smo na članak o penzionisanom policajcu Arkadiju Bronjikovu, višem kriminalističkom stručnjaku u sovjetskom Ministarstvu unutrašnjih poslova duže od 30 godina. Među njegovim obavezama su bile i posete zatvorima na Uralu i u Sibiru. Tada je, između sredine 1960-ih i 1980-ih, intervjuisao, fotografisao i prikupljao podatke o zatvorenicima i njihovim tetovažama, gradeći tako jednu od najbogatiijih arhiva do sada.

Bilo nam je jasno da će ova zbirka jedinstvenih materijala biti fascinantna knjiga i savršen dodatak našim dosadašnjim izdanjima. Posvećena je istoj temi, ali na mnogo visceralniji način. Posetio sam gospodina Bronjikova u njegovom domu u uralskoj oblasti u Rusiji i ljubazno je pristao da me upozna sa materijalom koji smo kasnije skenirali u Londonu.

Lobanja i ukrštene kosti na ramenima zatvorenika ukazuju da je na doživotnoj robiji, a devojka koja "hvata" haljinu pecaljkom na levoj podlaktici je tetovaža koja označava silovatelja. (Sve fotografije © Arkadij Bronjikov / FUEL)

Zna li se ko su zatvorenici koji su fotografisani?
Sem podataka iz policijskih dosijea, sve informacije o kriminalcima dobijene su "čitanjem" tetovaža. Njihovi zločini su različiti, od ubistva ili silovanja, do džeparenja i krađa.

Svaka slika praćena je detaljnim opisom kako su tetovaže povezane sa određenim zločinom: na primer, naga žena koja gori na krstu simbol je ubistva žene. Broj komada drveta na lomači pokazuje godine kazne. Većina tetovaža urađena je na primitivan i bolan način. Proces tetoviranja je nekad trajao i nekoliko godina, a male slike su mogle da se načine za par sati rada. Obično je korišćen električni brijač na koji su zatvorenici kačili igle i ampule tečnog mastila.

Bodež koji prolazi kroz vratni deo ukazuje da je robijaš ubio drugog zatvorenika i da je na raspolaganju naručiocima ubistava. Kapi krvi mogu da označavaju broj počinjenih ubistava.

Gde su nalazili boju?
Spaljena guma pomešana sa urinom korišćena je za pigment. Urin se koristi kao oblik zaštite jer tetoviranje nije dozvoljeno, te se često odvija u nečistim uslovima, koji mogu dovesti do infekcija, čak i gangrene. Najčešća posledica je upala limfnih čvorova praćena temperaturom i drhtavicom.

Zanimljivo je da su zatvorenici većinom tvrdili da su počeli sa tetovažama tek iza rešetaka. Što su duže kazne i uslovi zatvora strožiji, tako je i broj tetovaža veći: u najčuvanijim zatvorima, između 95 i 98 odsto zatvorenika ima tetovaže, pokazuju prikupljeni podaci.

Vođe kriminalaca po pravilu nemaju puno tetovaža, samo par sedmokrakih ili osmokrakih zvezdica na ključnjači. Takođe, tetovaže nemaju zatvorenici koji služe kazne zbog političkih prestupa.

Jedan od mnogih zatvorenika koji su oboleli od sifilisa, side ili tetanusa tokom tetoviranja u nehigijenskim uslovima

Zaista je upečatljivo, nigde drugde tetovaže nemaju tako jedinstven i definisan jezik, svaka slika ima značenje i tetovaža i bukvalno može da bude pitanje života ili smrti za onog ko je nosi.

Kada novi zatvorenik ulazi u ćeliju, pitaju ga da li stoji iza svojih tetovaža. Ako ne može da odgovori, ili ako drugi zatvorenici zaključe da nosi "lažan" tatu, daće mu komad cigle ili stakla i zahtevati da je ukloni, ili će biti suočen sa posledicama, koje mogu da budu prebijanje, silovanje, pa čak i smrt.

Zbog toga se tetovaže najviše poštuju i od njih se najviše strahuje u zatvorskoj zajednici. Mnogo više od ličnog, one nose težinu značenja i neizbrisiv su zakon u društvu izvan konvencionalnih zakona.

Zvezdice na ramenima ovog zatvorenika ukazuju da je on "autoritet" među kriminalcima, dok su medalje nagrade koje predstavljaju otpor sovjetskom režimu. Oči na stomaku ukazuju da je gej (penis označava "nos" lica).

Koje su najčešće zatvorske tetovaže?
Neke od najčešćih su religijske, Bogorodica i Hrist, ruske crkve, krstovi, međutim, u sistemu sovjetskih zatvora, ovi simboli nemaju nikakve veze sa verskim uverenjima i njihovo pravo značenje je ukorenjeno u zatvorskim i kriminalnim tradicijama.

Bogorodica i Hrist su među najpopularnijim tetovažama kriminalaca i može da bude simbol lojalnosti bandi, ili da zatvorenik veruje da će Bogorodica oterati zlo… Crkva ili manastir se tumači kao lopovluka, a broj kupola na crkvi označava broj presuda, dok krst pokazuje pripadnost lopovskoj kasti.