Šezdeset dvoje ljudi je trenutno bogatije od polovine svetske populacije

Dok se bogati i moćni ove nedelje sastaju na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu u Švajcarskoj, nedavno istraživanje otkriva da je jedan procenat najbogatijih na svetu trenutno bogatiji od sveukupne preostale populacije naše planete.

"Ekonomija jednog procenta", izveštaj koji je objavila nevladina organizaija Oxfam, kaže da, iako se broj ljudi koji žive u apsolutnom siromaštvu prepolovio u periodu od 1990. do 2010, prosečni godišnji prihod najsiromašnijih deset odsto stanovništva rastao je nešto manje od tri procenta godišnje u poslednjih 25 godina.

Još frapantnija je cifra da samo 62 ljudi, među kojima je 53 muškaraca, poseduje novca koliko i polovina svetske populacije, odnosno 3.6 milijardi ljudi. Pre pet godina ih je bilo 288.

Bogatstvo najsiromašnije polovine svetskog stanovništva smanjilo se za trilion dolara (41 odsto) od 2010. godine. U međuvremenu, vrednost imovine najbogatijih 62 ljudi je porasla za više od pola triliona dolara, na 1.76 triliona.

- Daleko od smanjenja siromaštva, bogatstvo se alarmno kreće na gore - piše u izveštaju.

Bilo je i kritika na račun ovog izveštaja, jer je Oxfam koristio individualnu neto vrednost da bi došao do ovih brojki. To znači da osoba koja živi sa samo nekoliko dolara dnevno i nema dugove biva određena kao bogatija od one koja ima prihvatljivu platu, ali i stotine hiljada dolara duga za hipoteku ili studentski kredit.

Dok ova kritika privlači pažnju i ima smisla na pojedinačnom nivou, "na makro nivou nije relevantna, niti moć", rekla nam je Debra Hardon, vodeći istraživač na izveštaju.

"Ne odnosi se na trend koji ističemo, a to je da najveći broj bogataša ide pravo na vrh", kaže.

Previše dugovanja može ozbiljno da utiče na blagostanje pojedinca.

"Neophodno je imati određeni nivo ekonomske sigurnosti za slučaj da se suočite sa iznenadnim okolnostima kao što je skupo lečenje ili nedostatak hrane. Ako ste na nuli ili u dugovima, onda je vaša sposobnost da odgovorite na ovakve situacije vrlo mala", dodaje Hardon.

Pravo pitanje je šta se radi sa bogatstvom na vrhu.

"Dovoljno je da pogledate novac iskorišćen za lobiranje ili finansiranje da biste shvatili koje su to količine novca i moći koje se prenose iz ruke u ruku. Ekstremno bogati imaju moć da utiču na politiku, privredu i životnu sredinu, a to se tiče svih nas", kaže.

Oxfam je takođe stavio akcenat i na "globalnu paukovu mrežu" poreskih rajeva uz pomoć kojih bogatstvo ostaje van domašaja običnih građana i vlada. Izveštaj ističe da 9 od 10 koorporativnih partnera koji su učestvovi na ovogodišnjem Svetskom ekonomskom forumu posluje u najmanje jednom poreskom raju.

Procenjuje se da je 7.6 triliona individualnog bogatstva, dvanaestina ukupnog broja, smešteno na of šor lokacijama. Kada bi se plaćale takse na prihod, dodatnih 190 milijardi dolara bile bi dostupne vladama svake godine.

"Poreski rajevi su u srcu globalnog sistema koji dozvoljava velikim koorporacijama i bogatim ljudima da izbegnu plaćanje svog dela javnim institucijama čija je pomoć neophodna da bi se smanjila sve veća nejednakost", kaže Rejmond Ofenhajser, predsednik Oxfama u Americi.

"Ovo je poziv za buđenje", kaže Jirki Rajna, generlani sekretat IndustriaALL Global unije koja predstavlja 50 miliona radnika iz 140 zemalja zaposlenih u rudarstvu, energetici i proizvodnim sektorima.

"Nejednakost je jedna od najvećih pretnji ekonomskom blagostanju i moramo joj stati na put", kaže.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu