Sirijske izbeglice postaju druge supruge u Turskoj

Kada su rekli Jasmin da će joj pronaći Turčina za koga može da se uda, nije mogla da veruje. Bilo je to samo godinu dana nakon što je pobegla od rata u Siriji i nastavila svoj život kao izbeglica u turskom gradu Gaziantepu. Tada joj je bilo 27 godina, što su skoro već godine kada devojke u Siriji postaju usedelice. Rekli su joj da zainteresovan Turčin ima 38 godina, da je bogat i neoženjen.

Ali, ubrzo nakon veridbe, istina je počela da izbija na videlo. Navodno slobodan Turčin je bio ožinjen i imao četvoro dece.

- Bila sam u šoku, priča mi Jasmin (zamolila me je da ne spominjen njeno prezime, kako bi zaštitila porodicu).

I nakon što je saznala da je oženjen, čovek je tvrdio da je razveden, ali da su ga problemi vratili bivšoj ženi. Istina je bila da nije razveden, ali je Jasminin otac mislio da je čovek sasvim u redu, tako da je dozvolio da se ćerka venča – venčao ih je samo imam, nije bilo civilnog venčanja.

Jasmin je jedna od2.5 miliona ljudi iz Sirije koji su izbegli u Tursku, a veliki broj se nasetanio u Gaziantepu. Skoro četvrtna žene izbeglice koje žive u ovom gradu je nepismeno, kaže statistika turske nevladine organizacije Kamer. Mnoge od njih se udaju kako bi se spasle trenutne situacije.

- To se uglavnom dešava zbog siromaštva. Nalaze se u nezavidnoj situaciji u stranoj zemlji i teže nekoj sigurnosti. Majke misle da će im ćerke biti bezbedne kada se udaju i da će dobiti tursko državjanstvo. Čak i kada znaju da će postati druge supruge, neko pokušavaju da svoju odluku racionalizuju izgovorima poput: "Prva žena je nerotkinja, zato se ponovo ženi, on je ustvari dobar čovek", kaže Ajnur Jildiran, šefica Kamera.

Postoji i zabuna oko definicije braka. Jildiran naglašava da je u Siriji legalno biti sa četiri žene istovremeo i svaka od njih ma ista prava. U Turskoj, iako poligamični brakovi nisu retkost, samo prva žena ima legalna prava. Kao druga žena, žena iz Sirije ne može tražiti tursko državljanstvo, ne može da traži nikakva finansijska sredstva u slučaju razvoda, niti da traži starateljstvo nad decom iz prethodnih brakova.

- Žene iz Sirije tek sada shvataju koliko su zapravo ranjive u ovakvoj situaciji, kaže Jildiran.

Sirijci postepeno dobijaju prava u Turskoj koja im je do sada odobravala samo "status gosta" umesto statusa izbeglica. Sa privremenim statusom gosta, Sirijci su u Turskoj imali pristup dozvolama za rad. Aktivisti kažu da Sirijske danas traže pomoć i asistenciju, ali to i dalje nije dovoljno da bi ih zaštititii od udaje i uloge druge žene.

Jasmin je verovatno među srećnijim. Njen muž se nikada nije razveo od prve supruge, već je sebi napravio dve porodice, dve kuće i dva života. Jasmin mi kaže da je i upoznala njegovu drugu ženu i da su se dopale jedna drugoj, ali da se i dalje plaši da će je muž u nekom momentu napustiti.

Sirijci koji sada žive u ovom turskom gradu su mahom siromašni - neki su sve što su imali izgubili u ratu, a neki su bili siromašni i pre rata. Posle priča o seksualnom uzmemiravanju i nasilnoj prostituciji u kampovima za izbeglice, Sirijkama udaja predstvalja "jednostavan način da žive normalno", tako mi je objasnio Erkan Sahin, lokalni predsednik Kurdske narodne demokratks partije.

Međutim, drugi kažu da se ovakvim brakovima Sirijke eksploatišu obzirom da brak nije pravno definisan.

Ibrahim Kaner, član saveta religionzne humanitarne grupe Mazlumder kaže da Turci obično druge žene kriju od prijatelja i rođaka.

- To je zbog toga što je shvrha drugog braka seks, a ne to da im je potrebna još jedna supruga. A onda, nakon nekog vremena, kada im dosadi mogu da ostave drugu ženu bez ikakvih posledica, kaže.

Zeliha, pedesetšestogodišnja Sirijka mi priča da je imala veliku kuću u Siriji pre nego što je bila primorana da sa decom napusti Tursku. Sada živi u malom stanu bez prozora i vređa je što je primorana da traži pomoć od stranaca.

Pored toga, morala je da dozvoli svojoj dvadesetčetvorogodišnjoj ćerki da se uda sa tridesetdvogodišnjeg Turčina koji je već oženjen i ima troje dece. Zeliha mi priča da je Turčin obećao da će se razvesti od prve žene, ali mu nikada nije poverovala. Zalihina ćerka sada živi na jugu sa svojim suprigom.

- On i njegova porodica su zadovoljni mojom ćerkom. On kaže da je nikada neće napustiti, kaže mi Zaliha.

Ali, Zaliha ne veruje novom zetu i veruje da bi mogao da postane nasilan prema njenoj ćerki.

Lokalni aktivisti ističu da Sirijke mogu da izbegnu ovakve situacije ukoliko pronađu posao koji bi im pružio ekonomsku stabilnost. Mnoge od ovih žena bi više volele posao nego udaju, objašnjava mi Majdoulin Elbe, koordinatorka Mesi Korps organizacije.

- Ne mogu da rade i zarade dovoljno, ali to im nije važno. Iako uvek ima više prilika za žene nego muškarce, poput kuvanja i čišžćenja, kaže.

Elbe mi objašnjava da njena organizacija radi na "jezičkim barijerama", pokušavaju da obrazuju Sirijce o lokalnim zakonima i običajima i izgrade vrstu solidarnosti između žena iz Sirije i Turske. Uprkos naporima, nema dovoljno posla za sve izbeglice i zbog tog se deo žena iz Sirije okreće udaji.

Ni one koje pronađu posao nisu siugrune. Majada, tridesetpetogodišnja Sirijka, radi u frizerskom salonu. Kaže mi da ne planira nikada više da se venča nakon što se razvela od nasilnog muža pre 15 godina i izgubula starateljstvo nad troje dece. Život sirisjkih izbeglica u Turskoj je težak, ali Majada kaže da uspeva da izdržava sebe i da joj suprug nije potreban.

- Ne verujem muškarcima. Ni Sirijcima, ni Turcima, kaže mi.

Pratite VICE na Facebooku,** Twitteru i Instagramu**